Od narkofašizma do narkokapitalizma
Veza narkotika i Trećeg rajha i nesvakidašnji pokret otpora u Nemačkoj za vreme nacizma - decenijama neistražene teme koje su detaljno obrađene u knjigama nemačkog pisca i publiciste Normana Olera (Ohler), poslužile su, u okviru Filozofskog teatra na 53. Bitefu, i za razgovor o današnjim mogućnostima borbe protiv totalitarnih režima, jačanja desnice i manipulacije narodnim masama. Oler i domaćin Filozofskog teatra na temu “Od fašizma (i narkotika) do antifasižma (i nove nade) - hrvatski filozof i politički aktivista Srećko Horvat, razgovarali su i o drugim večno aktuelnim temama borbe protiv diktatura, kao i o narko-kapitalizmu, istorijskim i savremenim zviždačima... Iako i dalje nema valjanog odgovora na pitanje šta da se radi, posebno što u današnje vreme lažnih vesti više nije dovoljno reći ni istinu, Oler i Horvat poručuju da ne treba čekati Mesiju, već je potrebno stvarati nove nadnacionalne pokrete i kanale komunikacije van kontrole krupnog kapitala, pronalaziti nova sredstva subverzije, rušiti tabue i, što je možda i najvažnije, ne gubiti nadu.
“Možda nam treba Pervitin da bismo zaključili kako da kreiramo revolucionarni pokret”, našalio se Oler u punom Bitef teatru, pominjući vrstu metamfetaminima koja je, prema njegovim istraživanjima, masovno korišćena među građanstvom pre dolaska nacista na vlast, a za vreme Trećeg rajha i među nemackim vojnicima, što je i tema njegovog bestselera Blitzed - Drugs in Nazi Germany (2017), prevedenog na više od 30 jezika.
Osim te knjige, koja je velikim delom posvećena i Hitlerovoj zavisnosti od droge, Oler je publici Filozofskog teatra premijerno predstavio i tek objavljenu knjigu Harro und Libertas, zasnovanu na istorijskim podacima o mladom nemačkom paru koji je vodio pokret otpora za vreme nacizma, stvorivši jedinstvenu mrežu saradnika za razmenu informacija, zasnovanu isključivo na ličnom prijateljstvu. Njihov pokret bio je bez imena i nije bio zasnovan na bilo kakvoj ideologiji, a organizovali su najrazličitije akcije u Berlinu, ali i odavali vojne tajne Sovjetima, Britancima… budući da je Haro radio pri vojsci. U pokušaju da ga zaštite, Sovjeti su mu nudili status špijuna, ali je to odbio. Ipak, priča o pokretu otpora Hara i Libertas ostala je nepoznata decenijama, između ostalog i zbog propagande Gestapoa (i ne samo njega), koji ih je tretirao kao špijunsku organizaciju, pa im je i suđeno za špijunažu i veleizdaju.
Haro bi, kako je konstatovao Horvat, mogao da se opiše i kao jedan od prvih zviždača, kakvi su danas svetski poznati borci za istinu Džulijan Asanž i Čelzi Mening, koji su trenutno u zatvoru u Velikoj Britaniji, odnosno SAD, te Edvard Snouden, koji je upravo objavio memoare, a krije se u Rusiji.
Oler se složio sa tom konstatacijom, navodeći da se i sam pita na koje bi još načine danas mogao da se pruži otpor. “Ne znam nekada ni sam šta da uradim, ima li smisla… Možda nam je sada i teže. Jer, Haru i Libertas su stvari bile jasnije, a mi i sami postajemo danas sebi neprijatelji, jer konstantno upotrebljavamo uređaje za nadzor”, rekao je Oler, našalivši se da bi možda bilo dobro proglasiti svakog meseca bar po jedan dan bez smartfonova.
Horvat se nadovezao konstatacijom da je pitanje da li istina uopšte ima moć da nas oslobodi danas – u vreme post-istine, alternativne istine, lažnih vesti, deep fake news povezanih sa veštačkom inteligencijom…
“Kurc, Orban, Bolsonaro, Tramp, da ne pominjem Balkan… veliki je broj diktatora širom sveta koji koriste modernu tehnologiju”, naveo je Horvat, na šta je Oler dodao da bi možda trebalo stvoriti “nove digitalne platforme za otpor, jer sadašnje društvene mreže ne odgovaraju. Treba nam komunikacija koja ne ide preko kompanija koje nas kontrolišu i kradu naše podatke”, rekao je Oler, čija su istraživanja dosad prikrivanih i nepoznatih istorijskih podataka okarakterisana u razgovoru kao alternativna faktografija.
Dok je knjiga o Haru i Libertas imala svojevrsnu svetsku premijeru u okviru Filozofskog teatra na 53. Bitefu, budući da još nije predstavljena ni u Nemačkoj, Olerovo starije delo o narkoticima i Trećem rajhu postalo je bestseler na listi Njujork tajmsa odmah po objavljivanju na engleskom, a otkupljena su prava i za filmsku verziju. Oler je tu knjigu prošle jeseni predstavio i u Filozofskom teatru u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu, u kojem je Horvat originalno i pokrenuo taj format razgovora, koji je prošle godine na Bitefu vodio sa rediteljem Oliverom Frljićem.
Knjiga Blitzed: Drugs in Nazi Germany, objavljena i na hrvatskom (Potpuna ekstaza: Narkotici u Trećem rajhu, OceanMore, 2018), zasnovana je na arhivskim podacima i istraživanju koje je Oler započeo nakon što mu je inspiraciju za to dao prijatelj koji radi kao DJ u jednom berlinskom klubu. Iskusan u upotrebi droga, otkrio mu je da je probao čak i Pervitin koji je bio u paketu iz Drugog svetskog rata koji je jedan njegov prijatelj antikvar slučajno pronašao. Iako su tablete Pervitina bile stare više od 60 godina, DJ je rekao da su “radile”.
Olera je ta priča zainteresovala i počeo je da je istražuje, uvidevši da su to ispitivali i pojedini medicinski stručnjaci. Obilazio je arhive, analizirao različite istorijske izvore, razgovarao sa ekspertima… Shvatio je da bi zbog šire slike morao da počne istraživanje perioda i pre dolaska nacista na vlast, kada je u Nemačkoj upotreba droge bila prilično liberalno shvaćena, pa je farmaceutska kompanija Bajer reklamirala heroin kao i aspirin – čak je preporučivan i za bolje spavanje beba.
“Ljudi su imali drugačiji pogled na drogu, shvatana je kao lek. Nije bila stigmatizovana. Nacisti su stopirali taj liberalni pristup… Počeli su da šalju ljude u koncentracione logore. I Hitler je sam promovisao zdrav život, nije pio, bio je vegetarijanac… Hteo je da se pokaže kao neki svetac. Kultura zdravlja je bila deo nacističke propagande”, rekao je Orel. I kada se pojavio Pervitin 1938. godine, metamfetaminim koji je omogućavao korisnicima da se znatno duže nego prirodno osećaju energično i odmorno, široko je reklamiran. Veliki deo potrošača bile su domaćice, kojima se farmaceutska industrija najčešće i obraćala.
Oler je došao do podataka da je radi uspešnijeg napada na Francusku proizvedeno 35 miliona tableta Pervitina, što je omogućilo vojnicima da prilikom blickriga tri dana i tri noći pešače planinama bez odmora. Korišćen je prethodno i u napadu na Poljsku, ali još nije bio ozvaničen, dok za pohod na Francusku postoje dokumenta sa detaljnim uputstvima koja su dobijali vojnici, rekao je Oler, napominjući da je poznato da ni Francuzi u to vreme nisu bili baš strejt - imali su pravo da svakodnevno popiju tri četvrtine litra crnog vina, što je bila poznata praksa iz Prvog svetskog rata, a nije nepoznata u istoriji ni u drugim vojskama.
Oler je poseban deo knjige posvetio Hitleru i njegovoj zavisnosti od droge u periodu od 1936. do smrti u aprilu 1945. godine, a u tome mu je pomagao lični lekar Teodor Morel, specijalista za vitamine. Pošto je Hitler bio health freak, Morel mu je svakoga dana najpre davao 1-2 injekcije vitamina. Kada je Hitler u avgustu 1941. godine dobio tzv. rusku groznicu, tražio je od Morela nešto jače. U to vreme je, inače, bio u sporu s generalima zbog različitih ideja o napadu na Moskvu, odnosno Petrograd, ali nije imao snage ni da ide na sastanke. Morel mu je, kako je naveo Orel, dao Dolantin, koji je za čas izbrisao grip. Hitler je od tada dobijao vitaminske injekcije obogaćene raznim hormonima, sterodima, opiodima… Prema rečima Olera, to su svakodnevno bile količine droge o kojima narkomani mogu samo da sanjaju. Kada bi ga njihova upotreba spustila, uzimao je kokain, rekao je Oler, koji je sa Horvatom razmotrio i savremene veze narkotika i kapitalizma, konstatujući da je farmaceutska industrija zainteresovana da određene droge ostanu nelegalne, da je očigledna veza između crnog tržišta i kapitala i da bi neki novi demokratski poredak trebalo da zaustavi rat protiv droga.
Prema rečima Horvata, današnji ekvivalent drogama u Hitlerovoj Nemačkoj bio bi narko-kapitalizam, pri čemu ne misli samo na reprodukciju kapitala kroz novac koji dolazi od droga, kao što Roberto Saviano pokazuje u svojoj knjizi Zero Zero Zero, već to što kapitalizam danas zapravo funkcioniše po principu narkotika - svi proizvodi sa kojima se susrećemo, a posebno tehnologija (npr. Fejsbuk, Instagram), funkcioniše po principu "droge" - svaki "lajk" je zapravo neka vrsta zavisnosti koja aktivira slične delove mozga kao i droge. "Dopamin, serotonin, noradrenalin danas su direktno vezani uz kapitalizam, ali i kako doživljavamo realnost. Čitavo se čovečanstvo pretvara u zavisnike koji čekaju novo uzbuđenje, a potom ponovo tonu u depresiju da bi ponovo čekali novo uzbuđenje", naveo je Horvat u intervjuu za Bitefov sajt povodom razgovora sa Olerom, a kao terapiju za odvikavanje, preporučio je stvaranje novih zajednica.
Oler je i autor i hipertekst romana Die Quotenmaschine” (1995), te romana Mitte (2001) o Berlinu i Ponte City (2002) o Johanesburgu. Bio je 2004. na književnom rezidencijalnom boravku u Ramali i poslednja je osoba koja je intervjuisala Jasera Arafata. Poznat je i kao koscenarista filma Vima Vendersa “Palermo Shooting” 2008.
Horvat je takođe autor desetak knjiga, jedan je od osnivača Subversive festivala u Zagrebu (od 2008. do 20130, a poslednjih godina aktivan je u panevropskom pokretu DiEM25 sa bivšim grčkim ministrom finansija Janisom Varufakisom. Filozofski teatar izvorno je pokrenuo u zagrebačkom HNK-u, a među gostima su bili Slavoj Žižek, Janis Varufakis, M.I.A, Vanesa Redgrejv, Toma Piketi, Adam Kertis, Julija Kristeva… Filozofski teatar u Beogradu nastao je na inicijativu Maje Pelević i Ivane Nenadović, uz podršku tadašnjeg direktora drame Narodnog pozorišta Željka Hubača, a od 2015. godine ugostio je italijanskog filozofa Franka Bifa Berardija, britanskog pisca Tarika Alija, filozofa Borisa Budena iz Berlina, benediktansku časnu sestru Terezu Furkadas, mađarskog filozofa G. M. Tamaša, a putem video-linka, i osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža dok je još bio u azilu i ekvadorskoj ambasadi u Londonu.
(SEEcult.org)