Festival Bedlocs prikazuje u programu posebnih projekcija izbor domaćih i dokumentarnih filmova iz regiona i sveta, koji su van konkurencije, a bave se širokim rasponom tema, poput borbe protiv pandemije u Kraljevu, napuštenih hotela u Srbiji, života češke nacionalne manjine u Banatu, granica ljudskog tela i radničkog preuzimanja upravljanja fabrikom u Sisku, što je tema nagrađivanog filma “Tvorenice radnicima” hrvatskog reditelja
Srđana Kovačevića, koji je pobedio nedavno u LIncu, a otvoriće 15. Subversive festival u Zagrebu.
Film “Kraljevo - priča o nadi u doba korone, za vreme vanrednog stanja” Save Tufegdžića beleži herojske napore preduzete u tom gradu u cilju odbrane od korona virusa, a sastoji se od intervjua i snimaka neverovatnih volonterskih podviga, ljudske empatije i snage.
“Video sam da čovek može da menja svet. Mi smo to uradili u Kraljevu. Video sam čudo. Ljudi su se ujedinili – političari iz suparničkih stranaka, privrednici koji su konkurenti, omladina, stotine volontera... Svi smo zajedno gledali kako možemo da pomognemo”, rekao je na festivalskoj konferenciji za novinare Tufegdžić, koji je za 53 dana vanrednog stanja na početku pandemije snimio oko 300 sati materijala.
Tufegdžić je ponosan na film koji prikazuje neverovatne slike požrtvovanosti, spremnosti, inventivnosti, gubitka i radosti, kada se tim ljudi, stručnjaka i običnih građana, okupio da pobedi nevidljivog ubicu.
“Kada je došao Kovid-19, ceo svet je stao, ali bilo je tu i nešto dobro. Porodice su više bile zajedno. Brinuli smo jedni o drugima. Žao mi je što smo se posle nekog vremena vratili na staro. Nadao sam se da ćemo možda da zadržimo to zajedništvo i dobrotu. Ovaj film pokazuje da možemo i tako”, izjavio je Tufegdžić.
Na mogućnost drugačijeg uređenja društva podseća i film “Znaci života” Marka Nikolića o sudbini napuštenih hotela u Srbiji kroz priče bivših zaposlenih.
“To je zapravo film o napuštanju jednog boljeg društva i o odlasku u lošiju budućnost. Umoran od svakodnevice u Srbiji, a koja je slična u svim zemljama bivše SFRJ, pokušao sam da se setim vremena kada mi je bilo lepo. A to je bilo kada sam išao na letovanja sa roditeljima. Pitao sam se da li ti hoteli postoje i danas i kakve se uspomene grade u njima”, rekao je Nikolić.
Budžet filma je uslovio da se snima samo u Srbiji, ali je, prema rečima autora, isto i sa mnogim hotelima u celom regionu koji prolazi kroz tranziciju i gde su države prestale da brinu o ljudima.
“Danas vidimo kako se velike svetske kompanije hvale da imaju odmarališta za svoje zaposlene. Pa mi smo to imali decenijama”, izjavio je Nikolić, koji u filmu kombinacijom vizuelno i istorijsko-narativnih elemenata otkriva da se u nekada punim salama hotela još uvek kriju znaci života, te pita “da li bismo obnovom njihovih života vratili bar deo onoga što nam toliko danas nedostaje”.
Na drugačiju mogućnost društveih prilika ukazuje i dugometražni dokumentarni film “Tvornice radnicima” Srđana Kovačevića, posvećen fabrici alata ITAS u Ivancu koju su 2005. godine preuzeli njeni radnici. Od tada oni deluju kolektivno, postajući jedini uspešan primer radničke okupacije u postsocijalističkoj Evropi. Danas, dok traže novi model kolektivnog vlasništva, mikrokosmički svet fabrike sukobljava se sa silama globalizovane tržišne ekonomije. Prateći situaciju iznutra, Kovačević ulazi u kovitlajući otpor, postavljajući u središte radnje dilemu današnjeg radništva - može li ideja “tvornice radnicama” opstati ili je to još jedan utopijski san.
Pobednik nedavnog Crossing Europe festivala u Lincu, Kovačevićev film imao je svetsku premijeru u junu 2021. godine na Šefild festivalu dokumentarnog filma, a nagrađen je u Motovunu, na Liburnija festivalu i proglašen najboljim dokumentarcem na Filmskom festivalu u Trstu. Dobitnik je i nagrade Oktavijan za najbolji dugometražni dokumentarni film 2022.
Među filmovima u programu posebnih projekcija je i ostvarenje književnice i scenaristkinje Vladislave Vojnović i rediteljke Slobodanke Radun “Pod našim prozorima” o životu češke nacionalne manjine u Banatu.
Prema rečima Vladislave Vojnović, to je prilično lična priča, jer je rođena i do 17. godine živela u Beloj crkvi, gde je koncentrisan najveći broj Čeha koji su se u 19. veku naselili u Banatu.
“Bili su mi zanimljivi zbog svoje skromnosti, finoće, vrednoće, urednosti, a pritom su se svi bavili i muzikom”, rekla je novinarima Vladislava Vojnović.
Film je sniman četiri godine i prikazuje ljude i njihove sudbine. Teme su identitet kao proces, a ne nepromenljiva činjenica, te marljivost, muzika i crni humor kao važni faktori opstanka.
“Interesantno je da sada zajedno i odlaze odavde, vraćaju se u maticu. To je globalni proces, traži se da se za mnogo para kupuje u Lidlu, a ne da se za malo para gaji u svojoj bašti. Ja sam od onih koji misle da više ljubavi, nežnosti i nekih dobrih emocija ima u radu u svojoj bašti”, izjavila je Vladislava Vojnović.
Film “(Re)evolucija 2.0: U potrazi za Kiborgom” ((Re)evolution 2.0: Cyborg Quest) Dragana Ilića i Darka Štetina sinematički je esej koji istražuje granice ljudskog tela i mogućnosti kreativne sinergije veštačke inteligencije sa organskim, ljudskim i biološkim, što je i fokus Ilićevog umetničkog rada, predstavljenog 2019. godine na retrospektivi “(Re)evolucija” u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Film se razvija kroz centralni narativ zasnovan na nekoliko multimedijalnih tehno-performansa Ilića, njihovoj dramaturgiji, unutrašnjoj dinamici i kognitivnoj i emotivnoj ekspresiji četvoro protagonista koji u interakciji istražuju i formiraju egzistencijalnu metaforu o stanju savremenog čoveka pred izazovima nauke i novih tehnologija.
Među filmovima u programu Posebne projekcije je i dokumentarac “Italo Disko. Blistavi zvuk 80-ih” (Italo Disco. The Sparkling Sound of the 80s) Alesandra Melacinija o italo disku 80-ih, muzičko-sociološkom fenomenu nastalom u Italiji i potom razvijenom u Nemačkoj, koji je prevazišao plesnu muziku i prožeo čitavo društvo. Melacinijev film pred gledaoce donosi vibraciju muzike u prostoru koji je istovremeno komercijalan i futuristički. Preko arhivskih snimaka i razgovora sa umetnicima i istaknutim figurama iz epohe 80-ih, Melacini razotkriva iskričavi zvuk koji je tada naveo celu planetu da zapleše.
Film “KOLEKTИV” Dejvida Dosona (David Dowson) i Nine Vukadin, koprodukcija Srbije i Velike Britanije, prikazuje putovanje kroz Beograd, istražujući mesta koja su umetnici okupirali, ona gde stvaraju i gde se druže.
Gruzijski “Ozimandijas” Miše Antadzea prikazuje spomenike Staljinu koji čine gradski pejzaž od železničke stanice u njegovom rodnom gradu Gori do udaljenog nacionalnog mauzoleja. Uprkos tome što je Gruzija zabranila javno izlaganje spomenika Staljinu, postavlja se pitanje da li su ostaci njegovog prisustva efikasno izbrisani ili su se transformisali u kamufliranu asimilaciju.
“Poslednji Austrijanci” (Die letzten Österreicher) Lukasa Pitšajdera (Pitscheider), koprodukcija Austrije i Ukrajine, govori o zabačenom selu u Ukrajini u kojem se poslednji Austrijanci muče se sa pitanjem da li da napuste svoju domovinu.
“Slike iz života BH filma” Mustafe Mustafića iz Bosne i Hercegovine posvećen je kinematografiji te zemlje, a češko-slovački dokumentarac “Rekonstrukcija okupacije” (Rekonstrukce okupace) Jana Šikla, koji ima regionalnu premijeru 15. maja, zasnovan je na fragmentima sećanja pojedinih likova, koji daju sliku konkretnog istorijskog trenutka.
Program 15. Beldoksa obuhvata do 18. maja više od stotinu dokumentaraca iz celog sveta, a kako su istakli organizatori, posvećen je “smelim, autentičnim i kreativnim filmovima koji podstiču na razmišljanje, zbližavaju ljude i inspirišu ih da veruju u promene”.
Prošle godine, na 14. Beldocsu, film “Pejzaži otpora” rediteljke Marte Popivode o sećanju jedne od prvih partizanki u Jugoslaviji na borbu protiv fašizma u Drugom svetskom ratu proglašen je najboljim u domaćoj konkurenciji, dok je u internacionalnoj selekciji pobedio antiratni film “Ova kiša će zauvek padati” Aline Gorlove.
Festivalski sajt je beldocs.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)