Odlaganje rekonstrukcije muzeja, prioriteti i u 2016.

Posle odlaganja rekonstrukcije Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, izvesno je da ni Narodni muzej neće biti otvoren u planiranom roku, a oba ostaju prioriteti Vlade Srbije – kako se čulo u skupštinskoj raspravi o Predlogu zakona o budžetu za 2016. godinu, u kojem su sredstva za rekonstrukciju muzejskih zgrada predviđena i za 2017.

“Ono na čemu mi insistiramo su MSU i Narodni muzej”, rekao je premijer Aleksandar Vučić 9. decembra u parlamentu.

Prema njegovim rečima, Narodni muzej mora da bude gotov u 2016, a moguće je da će izvođaču radova deo novca biti isplaćen 2017.

U kratkom osvrtu na sektor kulture u državnom budžetu za 2016, Vučić je istakao značaj Narodnog muzeja u kontekstu Miroslavljevog jevanđelja, najavljujući da će taj najstariji ćirilični rukopis biti kompletiran listom koji je u 19. veku istrgnut i odnet u Rusiju.

Da Narodni muzej neće biti otvoren 10. maja 2016. godine, kako je ranije najavljeno, saznalo se 8. decembra na sednici skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje, na kojoj ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac nije želeo da daje nove rokove, ali je rekao da će oba muzeja biti završena za vreme mandata aktuelne vlade, te da očekuje da će to biti već 2016.

Predlogom zakona o budžetu Srbije za 2016. godinu, rekonstrukcija Narodnog muzeja i MSU označena je kao kapitalna investicija, a ukupno je za oba muzeja u naredne dve godine predviđeno 2 milijarde 324,5 miliona dinara, od čega 800 miliona u 2016. godini i jedna milijarda i 524,5 u 2017. godini.

Za adaptaciju i rekonstrukciju MSU u 2016. i 2017. godini predviđeno je ukupno 972,2 miliona dinara (500 miliona u 2016. i 472,2 miliona u 2017), a za sanaciju, adaptaciju i rekonstrukciju Narodnog muzeja u naredne dve godine ukupno 1 milijarda i 352,3 miliona dinara (300 miliona u 2016. i 1 milijarda i 52,3 miliona u 2017).

Ministar Tasovac rekao je na sednici Odbora za kulturu i informisanje da je “potpuno jasno da Narodni muzej neće moći da bude otvoren u maju”, te da ne žali što je postavljao rokove, a prihvata grešku što je postavljao satove koji su odbrojavali vreme do ponovnog otvaranja muzeja.

“Jesam najavio tačne datume. Ako me pitate da li žalim zbog toga – ne žalim. Jednostavno smo imali dovoljno hrabrosti da postavimo ciljeve. Nismo ispunili taj cilj, to je naša greška, ispunićemo sa zakašnjenjem”, rekao je Tasovac.

Navodeći da prihvata “grešku zbog postavljanja satova na oba muzeja”, Tasovac je rekao mu je žao što nije “stavio da otkucavaju koliko godina muzeji ne rade”. Dodao je i da satovi na muzejima za njega trenutno “predstavljaju simbol toga koliko brzo prolazi vreme i koliko je bitno da svi budu fokusirani na svoj posao”.

“Naprosto, moramo da shvatimo da moramo daleko više da radimo”, naveo je Tasovac. 

Izražavajući žaljenje što je došlo do kašnjenja rekonstrukcije, Tasovac je rekao i da je sada najbitnije da se taj posao završi, te da su “urađene sve pripreme da odmah po usvajanju budžeta, kada i jedan i drugi muzej usvoje plan javnih nabavki, raspišu tendere” za izvođače radova.

“Imamo u potpunosti dovoljno novca da se završe oba muzeja”, rekao je Tasovac, dodajući da je razlika u odnosu na ovogodišnji budžet to što je za oba muzeja sada "pripremljena kompletna projektna dokumentacija".

“Ono što je najbitnije za građane, to je da znaju da će muzeji biti završeni za mandata ove vlade”, rekao je Tasovac, dodajući da se “paralelno rade nove stalne postavke oba muzeja”.

Odgovarajući na pitanja predsednice Odbora za kulturu i informisanje Vesne Marjanović u vezi sa rokovima za završetak rekonstrukcije muzeja, Tasovac je ponovio reči premijera da je plan da oba muzeja budu otvorena tokom 2016.

“Posle iskustva sa kakvim sve problemima možete da se susretnete, jer ovde se radi o muzejima koji ne rade 12 i 8 godina… ja apsolutno očekujem da ćemo oba muzeja završiti tokom 2016”, rekao je Tasovac, dodajući da, nažalost, i mnoge druge stvari u Srbiji kasne. Kao primer je naveo da je i jedna od najvećih ovogodišnjih izložbi - izložba ruske avangarde – kasnila iz tehničkih razloga.

Odgovornost za višegodišnje kašnjenje rekonstrukcije muzeja Tasovac je prebacio na bivšu vlast.

“Da su završeni muzeji onda kada su započeti i najavljeni, i mudro politički izostavljeno stavljanje satova, ne bismo sada govorili o tome kako ćemo da rasporedimo kapitalne finansije, nego na koji način će se obnoviti zbirke tih muzeja”, rekao je Tasovac, koji je ponovio da je u slučaju MSU došlo do opstrukcije procesa rekonstrukcije i dodao da o tome “govore i krivične prijave” koje su podnete.

MSU na Ušću, koji je zatvoren od 2007. godine, trebalo je da bude otvoren 20. oktobra ove godine – na svoju 50-godišnjicu. MSU je 50. rođendan dočekao uz protest više od 500 građana, koji su negodovali zbog dugogodišnjeg odlaganja rekonstrukcije i zatražili  odgovornost svih ministara i direktora koji su svojim činjenjem i nečinjenjem prouzrokovali takvo stanje.

Prema poslednjoj, nedavnoj najavi v.d. direktora MSU Slobodana Nakarade, rekonstrukcija bi mogla da bude završena na leto 2016.

Stalna postavka Narodnog muzeja zatvorena je 2003. godine, a nakon odustajanja od dva plana rekonstrukcije, radovi na fasadi i prozorima počeli su krajem 2014. Prethodno se odustalo od dva projekta rekonstrukcije Narodnog muzeja – arhitekte Milana Rakočevića i potom Vladimira Lojanice, a u vreme bivšeg ministra kulture Bratislava Petkovića najavljeno je jeftinije i brže rešenje sanacije.

Za rekonstrukciju MSU u budzetu za 2015. godinu bilo je predvidjeno 975,8 miliona dinara.

(SEEcult.org)