Predstava „Kraj sveta u tri čina“, omnibus na temu nasilja nad ženama, po tekstovima Kristine Kegljen, Katje Gorečan i Tijana Grumić, u režiji Selme Spahić, biće premijerno izvedena 6. aprila u Beogradskom dramskom pozorištu, u koprodukciji sa Zagrebačkim kazalištem mladih i festivalom „Borštnikova srečanja” iz Maribora, uz podršku Kreativne Evrope u okviru programa Shadow Pandemic.
Direktorka ZKM-a Snježana Abramović Milković izjavila je 4. aprila na konferenciji za novinare u BDP-u da je predstava deo projekta započetog 2022. godine u nameri ZKM-a da, kao pozorište koje je društveno aktivno, skrene pažnju na porodično nasilje i femicid, teme kojima se bavi i BDP.
„Ideja je bila i promocija ženskog dramskog pisma. Objavili smo konkurs i u sva tri grada održali dramaturške kolegijume o ovoj temi u širem društvenom kontekstu, uz učešće pravnica i psihološkinja, kao pripremu za autorke koje žele da se prijave“, rekla je Snježana Abramović Milković.
Od pristiglih 69 tekstova, regionalni žiri je odabrao tri najbolja: "Pod suknjom" Kristine Kegljen, "Aktivistkinje" Katje Gorečan i "Svet zaslužuje kraj sveta" Tijane Grumić, koji će biti objavljeni i kao knjiga u elektronskoj formi.
„Ti tekstovi nisu stereotipni, ne pokazuju nasilje u banalnom svetlu, već obuhvataju širi spektar problema“, ocenila je Abramović Milković i najavila premijere u Zagrebu u maju, a u Mariboru u junu, sa ukupno 11 izvođenja, kao i dodatna gostovanja u Trstu i Budimpešti.
U ceo proces uključene su grupe adolescenata u sva tri grada. Oni su učestvovali u čitanju teksta, razgovoru s rediteljkom i dramaturškinjom, pratili probe.
„Cilj je da mlade senzibilišemo na ovu temu. Mislim da se tu pokazuje snaga pozorišta, koliko je ono bitno i kao edukativno područje“, dodala je direktorka ZKM-a.
Dramaturškinja predstave Ivana Vuković izjavila je da „sva tri teksta imaju snažan feministički i autorski pristup zadanoj temi iskustva nasilja nad ženama u pandemiji, stvarajući zajedno uzbudljiv univerzum značenjski bogat ženskim faktima i artefaktima, a aktivan u svom otporu neoliberalnom kapitalizmu i patrijarhatu“.
„Otpor se ne odnosi samo na svet tekstova već i na njihovu, i našu, poziciju autora, kulturnih radnica, svesnih da zavisimo stalno o nekom (retkom) takmičenju, u ovom slučaju rigidnih odrednica evropskog projekta. Aspekt kulturnih radnica proširen je i dokumentarnim materijalima u dijalogu s tekstom 'Aktivistkinje'. Otpor i ženska osveta otvaraju se kao ključna zajednička pitanja koja postaju režijska provodna nit celine“, rekla je Ivana Vuković.
Prvi deo predstave, pojednostavljeno rečeno, prati porodični život, drugi društvo i poslovni kontekst, a treći civilizacijske probleme koji su tu oduvek.
Ivana Vuković zapisala je u programu predstave da taj omnibus pokreće zajednička pitanja „bilo da smo u svetovima majki i ćerki, veštica i18 prepariranih ptica, jedne svinje i 13 pupčanih vrpci, gromova i blata ili svetu čisto bele savremene galerije ženske istorije s trenutnom postavom o radnicama u kulturi koje pozivaju na protest. Na kraju, sve je to jedan svet, onaj mimo patrijarhalnog, čije buktinje katkad dobace i do kolektivne svesti, a za koji ipak nismo sigurne postoji li zaista ili ga samo sanjamo. Taj svet insistira u usmeravanju ogledala ka nama samima - kako gledamo (na) žene dok se zauzimaju za svoje živote jeste političko pitanje“.
Selma Spahić je izjavila da je putovanje kroz tri narativne linije koje su atipične i nelinearne bilo izazovno, a i zanimljivo dok su tragali za konceptom i prostorom predstave.
„U vizuelnom smislu smo se odlučile za jedan svet, koji se sastoji od gomile raznoraznih elemenata i puno detalja, kao neki mozaik koji se otkriva tokom predstave. To su tri planete, a opet isti univerzum. Taj svet je značenjski otvoren. Mi ne dociramo, niti smo u poziciji moralne nadmoći, već želimo da pokrenemo dijalog“, rekla je poznata rediteljka iz Sarajeva Selma Spahić.
Glumica ZKM-a Anđela Ramljak, koja igra u prvom delu predstave, izrazila je zadovoljstvo saradnjom s divnim autorskim timom.
„To je nežnost i intelekt u paketu. Radila bih s njima svake godine, mada sam se tokom procesa osećala kao feniks koji treba da se spali bar dva-tri puta i nekako ponovo digne. Traži se i kontakt s publikom direktno oči u oči, ali ne s ciljem prebaciti odgovornost nego deliti priču“, rekla je Anđela Ramljak.
Špela Setničar je napomenula da je autorka drugog dela u svoj tekst stavila ličnu priču, pa je zato rediteljka tražila da i glumice unesu svoje priče.
„Kroz razgovore smo otkrivale te naše priče. Proces je tekao iznutra. Od nas sedam samo su dve profesionalne glumice, ali sve smo radnice u kulturi“, rekla je Špela Setničar.
Mirjana Karanović je priznala da je „kroz proces prošla kao da je početnik, sa svim bolestima i preprekama kao ostale glumice“, a da se u tekst trećeg dela predstave „zaljubila na prvi pogled“.
„Period korone je i period otkrivanja onog potisnutog. Imali smo vremena za pitanje - ko si ti? Ljudi su počeli da otkrivaju mrak u sebi, u odnosima ljubavnim i porodičnim, kao i u odnosu prema drugačijima. Metafora u ovom komadu je svinja“, rekla je Mirjana Karanović, dodajući da se, nažalost, često na taj način odnosimo prema drugima.
Uz njih tri, u velikom ansamblu su i Katarina Bistrović Darvaš, Petja Golenc Horvat, Nina Kuclar Stiković, Rina Pleteršek, Barbara Polajnar, Milena Pučnik, Gaja Višnar, Iva Ilinčić, Bojana Stojković i Milica Stefanović.
Scenografiju je kreirala Urša Vidik, kostime Belinda Radulović, kompozitor je Draško Adžić, scenski pokret uradila je Ana Dubljević, scenski govor dr Ljiljana Mrkić Popović, dizajn svetla Aleksandar Čavlek.
Predstava u BDP-u, na velikoj sceni „Olivera i Rade Marković“, imaće reprize 7. i 8. aprila.
(SEEcult.org)