Izložba “One na Olimpijadi”, koja prikazuje kako su se žene borile i izborile za učestvovanje na najvećem svetskom sportskom takmičenju, otvorena je u Francuskom institutu u Beogradu, a prikazuje težak put koji su sportistkinje morale da savladaju tokom vekova kako bi došle do toga da na predstojećoj Olimpijadi u Parizu 50 odsto od ukupno 10.500 učesnika iz 206 zemalja – čine žene.
Ma koliko da je bio inovator, baron Pjer de Kuberten, veran svom okruženju i svom nasleđu, nije mnogo mario za sportistkinje u trenutku kada je obnavljao antičke igre. Izložba pokazuje kako su one uzele sudbinu u svoje ruke, ukazujući čast onim veoma retkim ženama koje se - svaka se na svoj način, već više od sto godina zalažu za to da žene zauzmu mesto koje im pripada u svetu sporta.
Otvarajući izložbu, savetnik za kulturu ambasade Francuske i direktor Francuskog instituta u Srbiji Stanislas Pjere istakao je da se tom
dvojezičnom, francusko-srpskom postavkom slave se sport, Letnje olimpijske i Paraolimpijske igre u Parizu, na kojima će učestvovati više od 5.000 sportistkinja i više od 5.000 sportista.
Žene i Olimpijske igre, kako je naveo, dugo su bile u kontradiktornim, pa čak i neprijateljskim odnosima. Na početku moderne renesanse Olimpijskih igara, krajem 19. veka, žene su bile isključene iz tog najvećeg sportskog takmičenja. Sportistkinjama su bile potrebne decenije da malo po malo steknu svoje pravo mesto u sportu uopšte, a posebno na Olimpijadi. Bilo je to putovanje puno prepreka, predrasuda i zabrana, ali na tom putu bilo je onih koje su uspevale da zablistaju neprikosnovenim sjajem, koji je obasjavao put odvažnim naslednicama.
Izložba govori o toj evoluciji ženskog sporta, kako sportskoj, tako i društvenoj, ne izostavljajući ništa što je rečeno i urađeno, ne samo u ranim danima, već i u novije vreme. Stoga, logično, pokušava da istakne što više žena koje su doprinele toj evoluciji. Od pionirskih liderki, kao što je Alis Milijat, osnivačica Svetskih igara za žene 1922. godine, do velikih francuskih i stranih sportistkinja kao što su: Kristin Karon, Mari-Žoze Perek, Lora Manauu ili nedavno Klarisa Agbegnenu ili Simon Bajls, izložba daje prikaz spektakularnog puta pređenog tokom perioda koji traje više od 130 godina.
Izložba je podeljena u šest segmenata: One nisu dobrodošle, One uzimaju sudbinu u svoje ruke, Zauvek prve, One nameću svoje uslove, One se suočavaju sa ograničenjima svoga tela i One nas čekaju na Olimpijadi 2024.
Izložbu je realizovao Francuski institut u Srbiji u saradnji sa Nacionalnim muzejem sporta u Parizu, a biće otvorena do 25. avgusta.
(SEEcult.org)