Opomena
Muzej savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) u Novom Sadu predstavlja tokom marta izložbu “Opomena” Katarine Šević i Gergelya Lászla, koji u svom radu istražuju načine na koje koegzistiraju različiti glasovi, koristeći priče o sukobima društva i pojedinca.
Katarina Šević i Gergely László, član kolektiva Techica Schweiz, sarađivali su u više navrata, realizujući projekte realizuju u vidu grupa objekata, propraćenih performansima u kombinaciji sa tekstom i naracijom. Pokreću ih dihotomije u savremenom društvu, a njihovi umetnički postupci zasnivaju se na složenim procesima u radu i povremenom korišćenju arhivskog materijala. Zanimaju ih alternativni vidovi razumevanja stvari, njihovi radovi sadrže kritički i politički potencijal.
U svojim performansima eksperimentišu sa stilizovanim formatima, i tradicijama, počev od tableux vivantes, preko komedije, antičkih horova, sve do amaterskih skečeva, u kojima likovi preuzimaju simbolične uloge. Uporedo sa istraživanjima i performansima baziranim na tekstu, oni takođe kreiraju objekte od kojih mnogi mogu da se nose ili koriste na druge načine, tako da funkcionišu kao kostimi i rekviziti. Prilikom dizajniranja tih objekata, umetnici koriste formalno kolažiranje, uz kombinovanje citata iz različitih perioda, estetika i funkcija, naveo je MSUV povodom izložbe, čije su kustoskinje Sanja Kojić Mladenov i Tijana Filipov.
Rad Stummer Diener (2013-2014) je objekat, ali istovremeno i predmet sa kojim se izvodi kontinualni performativni čin sa sedam učesnika koji čine hor. Hor stoji u krugu oko objekta i ritualno ponavlja odabrane delove iz izloženih knjiga u obliku upozorenja koja se neprestano ponavljaju. Rad je baziran na drami Maksa Friša iz 1958. godine “Gospodin Bidermajer i piromani” (Biederman und die Brandstifter). Preuzeti tekstovi predstavljaju citate iz drame: sedam odabranih upozorenja od strane sedmorice vatrogasaca, koji sačinjavaju hor sposoban jedino da upućuje upozorenja, ali ne i da ugasi požar.
Oblik, proporcije, materijal i boja objekta – drugim rečima dizajn, kao i sam naziv objekta Stummer Diener (Nemi služitelj), potiče od vrste nameštaja koji je postao omiljen u domovima srednje klase koja je bila u usponu tokom perioda bidermajer. “Stummer Diener” je podsetnik na stil, oblik života i opšteg raspoloženja, nastalih zahvaljujući bogatstvu buržoazije za vreme perioda restauracije pod vlašću Meterniha između 1815. godine, koja označava kraj Napoleonovih ratova i revolucije iz 1848. Mada se njegovi ekvivalenti mogu naći u Engleskoj, Francuskoj i Skandinaviji, termin bidermajer se posebno koristi za stil korišćen na teritoriji Srednje Evrope, u to vreme pod nemačkim uticajem. Otuda predstavlja odliku koja čini identiteski osnov koji i danas povezuje zemlje iz ovog regiona.
Rad Stummer Diener citira Friša koji je u svojoj drami stvorio vanvremensko građansko okruženje u kojem strah od promene, dvoličnost i kratkovidost blokiraju glas razuma. Jedina istorijska referenca koja je skrivena u naslovu komada “Gospodin Bidermajer i piromani” upućuje na stanje nesvesnosti i pasivnosti među vladajućim segmentima društva koje se ispoljava tokom bidermajer perioda, stanje koje se neprekidno obnavlja i održava u ciklusu revolucija i restauracija sve do današnjih dana. Otuda se “Stummer Diener” može primeniti u bilo kom građanskom okruženju, u Berlinu baš kao i u Budimpešti, Beču i Novom Sadu, kao svedočanstvo da se era bidermajera nikad nije završila.
Katarina Šević i Gergely László koristili su različite vrste pozornica i načina za izvođenje svojih ranijih radova, ali nikad do sada (Opomena / The Curfew / A Csendrendelet) ulicu. U ovom slučaju ulica postaje pozornica na kojoj se ponovo izvodi stari performativni oblik koji vodi poreklo od groteske i grammelota, tako da istorijske reference imaju prevagu nad estetskim i umetničkim karakterom projekta.
Ulično pozorište – performans organizovan na ulicama Budimpešte – Opomena – predstavlja alternativnu formu uličnih demonstracija. Grupa izvođača krstari ulicama Budimpešte. Pred sobom guraju tri metra visok multiplejerski megafon u obliku jajeta. Zaustavljaju se na prometnim javnim trgovima i izvode svoj komad horski izgovarajući tekst o preobražaju jedne grupe čuvara obezbeđenja. U pomoć im pritiče magično jaje u kojem se reči rađaju i pojačavaju. Koristeći se sredstvima iz različitih tradicija i oblika uličnog teatra, kao što su groteska i humor, performans teži da veliča slobodu izražavanja i neustrašivost, dejstvujući protiv opšteg raspoloženja političke i građanske frustracije i pasivnosti.
U komadu, grupa obučena u kožne kostime (koji podsećaju na prsluke čuvara bezbednosti) patroliše gradskim trgovima, tražeći glasne pojedince (koji nose kožne maske) i ućutkava ih grotesknim pokretima koji simbolišu moć. Iznenada zapažaju neobičan predmet višega reda – ogromno Jaje – i postaju svesni da ono transformiše i pojačava njihove misli i glasove. Koristeći Jaje oni pričaju priču o svojoj samospoznaji i transformaciji. U formi govornog hora oni recituju tekst (pesmu) koji je specijalno za Opomenu napisao savremeni pesnik Krisztián Peer. Tekst je aranžirala u obliku fuge kompozitorka Dóra Halas, tako da se mnogi slojevi teksta izgovaraju paralelnim glasovima.
Izložba se realizuje u okviru međunarodnog projekta Risk Change (Rizikuj promene), podržanog od programa Evropske unije “Kreativna Evropa”.
Oboje umetnika izlagala su na samostalnim i grupnim izložbama u Budimpešti, Njujorku, Drezdenu, Beču, Roterdamu, Berlinu…
Izložba u MSUV biće otvorena od 1. marta do 1. aprila.
(SEEcult.org)
