Organizam br. 1 Maje Ćirić
Beogradska nezavisna kustoskinja Maja Ćirić nastavlja koncept institucionalne kritike kroz praksu izložbom “Organizam br. 1” (The Organism no 1) u prostoru Open Systems (Zentrum für Kunstprojekte) u Beču, koja predstavlja od 20. novembra radove Siniše Ilića, Warrena Neidicha, Vahide Ramujkić i Aviva Kruglanskog i grupe Société Réaliste.
Tim projektom Maja Ćirić započinje serijal “Organizam” koji obuhvata tri kolektivne izložbe u narednih par godina, od kojih se prva, “The Organism no 1: Nowhere” odnosi na ulogu umetnosti u medijaciji specifične temporalnosti i povezane kompleksnosti u kontekstu današnjeg globalnog, ali ne i globalizovanog društva. Izložba nudi ambivalentnu perspektivu koju izražava kovanica “nowhere” (sada + ovde) transferišući je, kroz četiri umetničke pozicije, od pretpostavljene nematerijalne lokacije do galerije Open Systems kao specifične lokacije.
U tom smislu, kako je navedeno u najavi, izložba deluje kao polje vidljivosti za one snage koje najčešće ostaju na poziciji “nowhere” (Société Réaliste), zahvaljujući tome što ostaju “nesvesne” (umetničkog) sveta. Takođe, izložba ističe neophodnost fokusiranja na specifičnu in-situ produkciju (Ramujkić/Kruglanski), odnosno reprezentuje hermetične procedure protokola čiji su rezultati nerazumljivi i nevidljivi (Ilić), kao i odnos neuroplastike i materijalnosti (Neidch).
Beogradski umetnik Siniša Ilić učestvuje na izložbi serijom crteža (Precarious, 2011-2012) fokusiranih na ekonomske i socijalne sisteme sa kojima se suočavamo u svakodnevnom životu: konfuzne priče, ponavljanja, različite društvene rituale, problem predstavljanja katastrofa, skrivenog ili otvorenog pritiska i eksploatacije, nevidljivih politika izgubljenih u haosu dnevnih rutina i strategija preživljavanja... Ilićev rad se odnosi zapravo na nepodnošljive strukture prepreka, zahteva i standarda koji na prvi pogled izgledaju haotično, ali se ispostavljaju kasnije kao ekstremno striktna i ekskluzivna atmosfera kasnog kapitalizma. Ta atmosfera predstavljena je kao jedini način da se preživi u savremenom društvu.
Ilićev opus snažno je orijentisan na timski ili grupni rad, bez obzira da li je reč o radioničkom tipu rada ili umetničkim projektima. Jedan je od osnivača Teorije koja Hoda (TkH) i istoimenog magazine.
Vahida Ramujkić i Aviv Kruglanski predstavljaju odabrane radove iz serijala “Vez” (Embroidery), koji je započet 2008. i još je u toku. U eri ubrzane ekspanzije digitalnih medija i komunikacionih tehnologija, dvoje umetnika našlo je u vezu najadekvatnije sredstvo za dokumentovanje realnosti. Bez skica i prethodnog planiranja, njihov dokumentarni vez predstavlja izazov u oblasti crtanja. Ograničenosti same tehnike veza (sporost stvaranja linije, ubod po ubod...) primoravaju autore da ekonomišu i apstrahuju, limitiraju svoje izbore, promišljaju i biraju najznačajnije stvari koje predstavljaju tim radovima. Tu sporost, pak, smatraju prednošću, jer im omogućava da provedu zajedno vreme na događajima koji su u fokusu njihovog interesovanja. Serijal dokumentarnog veza realizuju već četiri godine u različitim situacijama i uvek sa grupom ljudi - u barovima, na ulicama, u kancelarijama i drugim prostorima Kaira, Bristola, Beograda, Varšave, Lođa, Kasela, na periferiji Barselone...
Vahida Ramujkić, vizuelna umetnica i aktivistkinja iz Beograda, koja godinama živi u Barseloni, osnivačica je kolektiva Rotor (2001-2007), autorka više knjiga (Schengen bez muke, 2006; Oluja, povratak kući i druge strašne priče za decu, 2009...), a dobitnica je nagrade 52. Oktobarskog salona za rad “Istorije u raspravi”, koji se sastoji od kolekcije udžbenika iz istorije iz različitih perioda bivše Jugoslavije i serije radionica u kojima su te knjige poređene i analizirane.
Kruglanski je umetnik i aktivista, koji je i član hak-laba Costura de Código Abierto i osnivač Centro de Cultivos Contemporaneos del Barrio, prostora za konsekventnu umetnost.
Umetnik Warren Neidich, koga je Maja Ćirić predstavila i 2011. godine u Beogradu - na izložbi koju je imala u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda povodom nagrade “Lazar Trifunović” za 2007. godinu, učestvuje na izložbi “Organizam br. 1” performansom “Vežbanje crtanja” (Rehearsing the Drawing).
Među učesnicima izložbe Maje Ćirić je i pariski umetnički kolektiv Société Réaliste koji učestvuje radom “Nowhere” (2010), sa natpisom “Now!Here!” koji referiše na “utopiju” koju pokreće konfuzija između grčkog “ne mesta” (no place) i “dobrog mesta” (good place). “Utopija” se sastoji od sloga “ou”, što znači “ne” (no), i toposa u značenju “mesto”. Prefix “eu”, u značenju “dobro”, takođe se čuje u reči, odakle izvlače zaključak da je savršeno “dobro mesto” zapravo “ne mesto”.
Kolektiv Société Réaliste osnovali su 2004. godine Ferenc Gróf i Jean-Baptiste Naudy, a koriste vizuelne znakove za istrazizvanje narativa ekonomije, arhitekture i umetnosti. Mape, tipografija, filmovi, fotografija i objekti su među klasičnim “sredstvima” institucionalne komunikacije koje kolektiv Société Réaliste i razvija i dekonstruiše na izložbama, u publikacijama i javnim razgovorima, analizirajući politike reprezentacije.
Izložba “Organizam br. 1” biće otvorena u Open Systems galeriji do 15. decembra, a realizovana je uz podršku BM:UKK, Erste fondacije, MA 7 - Interkulturelle und Internationale Aktivitäten i Ministarstva kulture i informisanja Srbije, u saradnji sa Bečkom nedeljom umetnosti (Vienna Art Week).
Nakon izložbe “The Organism no 1: Nowhere”, planirane su još dve izložbe grupe umetnika - “The Organism no 2: Rerouted Viruses” i “The Organism no 3: Rejuvenated Mt. Verità”.
Brojevi u nazivu izložbi predstavljaju igru sa “standardnom samo-centričnom pozicijom” kustosa, dok ceo serijal indirektno evocira istoriju kustoske prakse, posebno rada Clementine Deliss.
(SEEcult.org)
