Međunarodni sajam knjiga u Beogradu, čiji je počasni gost bila Rusija, zvanično je završen 1. novembra predajom titule počasnog gosta Iranu, a prema navodima organizatora, privukao je više od 180.000 posetilaca sa kupljenim ulaznicama, što je više nego 2014. godine. Uz izdavače iz dvadesetak zemalja, koji su nudili izdanja autora u rasponu od TV voditeljki do nagrađivanih pisaca, na 60. Sajmu knjiga predstavile su se i domaće i međunarodne institucije, a najveća gužva tradicionalno je bila na štandovima komercijalno najuspešnijih i najviše reklamiranih kuća i knjižara.
Jubilarni Sajam knjiga zvanično je zatvoren ceremonijom predaje “Otvorene knjige” koju je ruski ambasador Aleksandar Čepurin uručio otpravniku poslova ambasade Irana u Beogradu Naseru Ehsaniju Faridu.
Gradski sekretar za kulturu Beograda Vladan Vukosavljević pohvalio je organizatore 60. Sajma knjiga i posebno istakao značaj nastupa Rusije kao počasnog gosta, izražavajući nadu u nastavak razvoja saradnje dve zemlje u oblasti kulture. Posebno je naglasio i značaj učešća Irana kao zemlje počasnog gosta 2016. godine, ističući da je reč o velikoj zemlji i narodu čija kultura seže u daleku prošlost.
Predsednik Odbora Sajma knjiga Zoran Avramović rekao je da je ponosan na jubilarno izdanje te manifestacije, koje je, kako je naveo, pokazalo da građani čitaju i visoko vrednuju knjigu, koja je u temeljima srpske kulture. Avramović je izrazio posebno zadovoljstvo zbog raznolike strukture posetilaca 60. Sajma, među kojima su bili građani najrazličitijih profesija i svih generacija, a posebno je istakao da je bilo dosta mladih.
Učesnici iz škola širom Srbije organizovano su obilazili proteklih dana Sajam knjiga, a mnogi su iskoristili priliku da se u okviru tih mini ekskurzija prošetaju i do Knez Mihailove ili obiđu velike tržne centre.
Sajam knjiga i izdavači ponudili su zajedno oko 450 programa (tribine, izložbe, prezentacije, promocije…). Ukupno je predstavljeno oko 420 domaćih i oko 70 stranih izlagača (iz Rusije, Angole, Belorusije, Bosne i Hercegovine, Brazila, Velike Britanije, Indije, Irana, Italije, Japana, Kine, Nemačke, Rumunije, Slovenije, Francuske, Hrvatske, Španije, Crne Gore).
Među učesnicima Sajma knjiga bila je četvrtu godinu uzastopno i Delegacija EU u Srbiji, čiji su predstavnici takođe izrazili zadovoljstvo interesovanjem posetilaca za oko 20 događaja organizovanih na štandu EU Info centra, na kojem je podeljeno više od 6.000 publikacija i brošura o različitim aspektima EU.
Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport istakao je na zatvaranju štanda EU da su građani mogli da saznaju više o stanju stvari u vezi sa pregovaračkim procesom, dobiju više informacija o velikom broju projekata i mogućnostima podrške, kao i o pomoći koja je pružena Srbiji nakon prošlogodišnjih poplava, kao i sada, kada se suočava sa velikom migrantskom krizom.
U okviru programa pod sloganom “Knjige spajaju Evropu”, održano je i više tematskih razgovora i debata, uključujući i o stavovima gradjana o EU, a specijalna gošća bila je mađarska književnica Edina Svoren, dobitnica Evropske književne nagrade 2015.
Na Sajmu knjiga tradicionalno su dodeljene nagrade, a najboljim izdavačem 2015. godine proglašena je državna kuća Službeni glasnik, dok je nagrada za izdavački poduhvat ravnopravno dodeljena monografiji “Vuk naš nasušni” Milovana Vitezovića o Vuku Stefanoviću Karadžiću, u izdanju “Pravoslavne reči” iz Novog Sada, i ediciji Filološkog fakulteta “Jezik i književnost” na ruskom jeziku.
Novinari koji prate Sajam knjiga proglasili su treću godinu uzastopno najboljim izdavačem kuću Vulkan, koja je, uz Lagunu, imala i najveći štand.
Jubilarni Sajam knjiga svečano je otvorio 25. oktobra filmski režiser i pisac Emir Kusturica, koji se kritički osvrnuo na “selfi čoveka” današnjice, opisujući ga kao samozaljubljenog antijunaka koji ne veruje u istoriju, ni u boga, prihvata korporacijski kapitalizam kao sudbinu, obezvređuje i komšije i svoj narod, živi život u kojem “ne trebaju kamere da bi sve postalo rijaliti šou”... Porukom o važnosti pismenosti i čitanja obratila se i ruska istoričarka i političarka Natalija Naročnickaja, koja je istakla i istorijske i kulturne veze Srbije i Rusije.
(SEEcult.org)