Otvoren 10. Kustendorf

Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf počeo je u Drvengradu podsećanjem na prvu deceniju te manifestacije, čiji je osnivač reditelj Emir Kusturica, te uručenjem “Nagrade za buduće filmove” filipinskom reditelju Lavu Dijazu koji je i otvorio jubilarno festivalsko izdanje sa ministrom kulture i informisanja Srbije Vladanom Vukosavljevićem.

Dijaz je na srpskom jeziku proglasio otvorenim deseti Kustendorf, čiji je program počeo 14. januara u popodnevnim satima njegovim filmom “Žena koja je otišla”, pobednikom Filmskog festivala u Veneciji 2016, kao i radionicom za studente i mlade autore na kojoj se osvrnuo na detinjstvo, početke bavljenja filmom, razloge snimanja crno-belih i višečasovnih ostvarenja, značaju narativa i traganja za istinom, inspiraciju Tolstojem i Dostojevskim, odgovornosti umetnika prema sopstvenoj kulturi...

Ceremonija u bioskopskoj dvorani “Prokleta avlija” na Mećavniku počela je u kasnim satima slepstik tačkom inspirisanom motivima sa festivalskog plakata i 40-minutnim filmom o prethodnih devet godina Kustendorfa, na kojem su gostovali i Džim Džarmuš, Paolo Sorentino, Džoni Dep, Žak Odijar, Nikita Mihalkov, Andrej Končalovski, Aleksej Balabanov, Mateo Garone, Odri Tatu, Gael Garsija Bernal, Monika Beluči, Berenis Bežo…

Kusturica je rekao na svečanom otvaranju da je glavna ideja Kustendorfa bila da stvori mesto susreta za mlade i ostvarene autore, jer je i njemu samom, za vreme studija, bilo značajno da sretne autore poput Miloša Formana.

“Posle toga sam dugo mislio da li me je pogledao ovako ili onako, da li on taj mali film kojeg sam mu pokazao voli ili me folira, ali je ideja o velikim autorima ostala ideja vodilјa u mom stvaralaštvu”, naveo je Kusturica, koji je rekao i da je dirljivo pogledati unazad, ali je interesantnije pitanje šta će biti u budućnosti, jer je Kustendorf već ugostio gotovo sve najveće autore.

“Rešenje je da čekamo one koji su ovde pobedili da postanu veliki i vrate se”, rekao je Kusturica, koji je uručio Dijazu “Nagradu za buduće filmove”, a u završnici ceremonije nastupio je posle ponoći sa The No Smoking Orchestra i Novosadskim big bendom.

Kusturica je za Dijaza rekao da je jedan od najvećih živih autora, a ponovio je stav da Holivud odgovoran za to što ne postoje više filmovi kakvi su snimani ranije i u SAD, jer je sve preuzela industrija, koja je u sprezi sa politikom. Ipak, kako je rekao medijima, veruje da će opstati i u budućnosti sve što vredi, kada se otvore novi prozori kroz koje kinematografija može da se gleda”, a da će sve drugo “propasti zajedno sa prolaznošću”.

Značaj autorskog filma istakao je na otvaranju Kustendorfa i ministar kulture Vladan Vukosavlјević, izrazivši želju da energija Kusturičinog festivala zavlada celim svetom.

“Želim da ova energija traje i sija čitavim svetom. Verujem da će uspeti u tome, a svima onima koji su pokušavali da od filma naprave skarednu stvar i da zaprlјaju ono što su lјudski talenti stvorili, želim da brzo umru muški”, rekao je Vukosavlјević, ocenjujući da Kusturica čitavim opusom i festivalom Kustendorf šalјe snažnu poruku kako bi svet trebalo da izgleda, kao svet “slobode, inspiracije, talenta, umetnosti i kulture, bez reklama, agresivnog kapitalizma, poroblјavanja”.

Ministar je prethodno izjavio da nije ljubitelj holivudskog mejnstrima, a voli “različite pravce u istoriji filma - od francuskog neobaroka i italijanskog neorealizma, filmove dubokog umetničkog zadržaja”. Kako je rekao medijima po dolasku u Drvengrad, voli i komedije, poput filmova Vudija Alena, a među one koje ne voli naveo je filmski serijal “Umri muški”, koji je i u prvim godinama Kustendrofa bio “sahranjivan” kao primer svega protiv čega se taj festival bori.

Vukosavljević je i na nedavnoj konferenciji za novinare desetog Kustendorfa istakao značaj tog festivala kao “umetničkog događaja sezone”, navodeći da mu je Ministarstvo kulture, kao pokrovitelj, pomoglo u 2016. godini sa 25 miliona dinara.

Svečanom otvaranju desetog Kustendorfa prisustvovali su i finski reditelј Anti Jokinen, čiji je film “Cveće zla” osvojio nagradu za režiju na festivalu u Šangaju, kao i pobednik tog festivala, kineski reditelj Liu Đie, koji predstavlja film “De Lan”.

Na otvaranje je stigao i ruski pisac, scenarista i glumac Zahar Prilepin, ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Čepurin, te članovi žirija koji će do 19. januara oceniti više od 20 filmova mladih autora iz 19 zemalja - književnica i scenaristkinja Glin Jan (predsednica) iz Kine, advokat u industriji zabave i stručnjak za ekonomiju filma Kristijan Valsamidis i srpski reditelj Nikola Ležaić. Nagradu “Vilko Filač” za najbolјu fotografiju dodeliće direktori fotografije Ištvan Borbaš i Mišel Amatje.

Među gostima desetog Kustendorfa najavljena je i glumica Viržin Efira, koja će predstaviti film “U krevetu sa Viktorijom” rediteljke Žustin Trije, te reditelj Džang Jang, koji će u programu Savremene tendencije predstaviti film “Duša na struni” i održati završnu radionicu.

U istom programu biće pikazan i  najnoviji Kusturičin film “Na mliječnom putu”, kojim će biti otvoren 45. Fest u Beogradu.

Retrospektiva velikana posvećena je Lavu Dijazu, kao i srpskom scenaristi Gordanu Mihiću, pa će publika videti njegove filmove “Kad budem mrtav i beo”, “Buđenje pacova”, “Vrane”, “Mehanizam” i “Crna mačka, beli mačor”.

Nova programska celina nazvana Novi autori predstaviće dugometražne filmove mladih reditelja čiji su kratki filmovi ranijih godina bili u konkurenciji na Kustendorfu. Među njima su “Žalejka” Elice Petkove, “Svi severni gradovi” Daneta Komljena, “Stari kamen” Džonija Maa i “Nedeljivo” Edoarda de Angelisa.

U muzičkom delu 10. Kustendorfa, čiji je pokrovitelj i ruska kompanija Gazprom Neft, najavljeni su bluz gitaristkinja Ana Popović, grupa Van Gog i argentinsko-kolumbijski ska pank sastav Če Sudaka.

Prošle godine, na devetom Kustendorfu, nagrade su osvojili filmovi mladih autora iz Švedske, Palestine, Rusije i Srbije, a među gostima su bili Žak Odijar, Mateo Garone i Korneliu Porumbou…

Festivalski sajt je kustendorf-filmandmusicfestival.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u prilogu

*Foto: Kustendorf

(SEEcult.org)