Otvoren 52. Oktobarski salon
Oktobarski salon u Beogradu, posvećen ove godine različitim aspektima odgovornosti u savremenom društvu, otvoren je svečano 20. oktobra u Muzeju “25. maj” uz tradicionalno veliko interesovanje umetničke i stručne javnosti, a za razliku od ranijih godina, otvaranje je proteklo bez dodele nagrada, čiji će dobitnici, kako je najavljeno, biti proglašeni naknadno.
Otvaranje 52. OS, čiji su koncept osmislile kustoskinje Galit Eilat iz Izraela i Alenka Gregorič iz Slovenije, proteklo je u znaku nastupa muzičara Damira Avdića iz Bosne i Hercegovine, autora dva romana i jedne monodrame, koji je i jedan od tridesetak umetnika predstavljenih na 52. Salonu.
Avdićev koncert u ulaznom holu Muzeja “25. maj” označio je okončanje razgledanja izložbe koja počinje instalacijom “Rаd v2.0” (2011) britanske umetnice Imodžen Stidvorti (Imogen Stidworthy) koja pоkrеćе pitаnjа о spоsоbnоsti mеđusоbnоg prеnоšеnjа iskustаvа i о funkciјi sеćаnjа, kаkо zа pојеdincа kојi је dirеktnо uklјučеn, tаkо i zа оnе kојi u nеkоm dоgаđајu učestvuju sа vеlikе rаzdаlјinе.
I ove godine veliki je broj video radova, pa je za obilazak 52. OS potrebno izdvojiti znatno više od sat vremena - koliko je praktično trajao obilazak postavke uoči zvaničnog otvaranja i početka Avdićevog koncerta.
Pod sloganom “Vreme je da se upoznamo”, na 52. OS učestvuju i Art klinika, Josi Atja i Itamar Roze (Yossi Atia & Itamar Rose), Jael Bartana (Yael), Nemanja Cvijanović, Vuk Ćosić & Irena Vele (Woelle), Rod Dikinson (Dickinson), Mikloš Erhart & Little Warsaw (Mikós Erhardt), Etcétera, Jan Fabr (Fabre), Ibro Hasanović, IRWIN, Haled Džarar (Khaled Jarrar), Mladen Miljanović, Avi Mograbi, Darinka Pop-Mitić, Vahida Ramujkić, Kateřina Šedá, Nebojša Šerić Shoba, Milica Tomić, Urtica, Amir Jaciv (Yatziv), Akram Zatari (Zaatari), Katarina Zdjelar, Artur Žmijevski (Zmijewski) i Rabih Mrue (Rabih Mroue).
Među učesnicima je i nekoliko organizacija u svojstvu izlagača - Centar za kulturnu dekontaminiaciju, Kiosk i Kontekst kolektiv.
Kustoskinje Galit Eilat i Alenka Gregorič, koje su otvorile 52. OS s direktorkom Kulturnog centra Beograda Miom David, stavile su akcenat na umetničke inicijative i projekte koji se okreću od globalnog ka lokalnom i specifičnom, reagujući na neposredno društveno i političko okruženje i ispitujući ga.
Podjednako važan je i segment 52. OS koji na različite načine služi kao vrsta katalizatora razgovora i diskusija na ovogodišnje teme, baveći se globalnim problemima savremenog društva na primerima lokalnih događaja.
Neki od predstavljenih umetnika već su učestvovali na Oktobarskom salonu, a pažljivi posetioci primetili su i da su pojedini radovi već viđeni - poljski umetnik Žmijevski je i 2008. godine, kada je umetnička direktorka bila Bojana Pejić, učestvovao video radom “Oni” (2007) koji je snimio u saradnji sa četiri grupe Poljaka koje je angažovao u socijalnom eksperimentu.
Posebnu pažnju na otvaranju 52. OS, između ostalog, izazvao je i jedan od radova belgijskog umetnika Jana Fabra, jedne od zvezda i proteklog 45. BITEF-a, koji je i počeo njegovom predstavom “Prometej pejzaž II” o potrazi za herojem današnjice.
Fabrov rad “I let myself drain” iz 2007. godine predstavlja voštanu mušku skulpturu u prirodnoj veličini licem zarivenu u sliku velikog majstora - za ovu priliku u ulje na platnu “Portert čoveka sa fesom” Jovana Popovića (oko 1845), u vlasništvu Narodnog muzeja. Kip predstavlјa Fabrov alter ego, umetnika u ulozi mučenika, poraženog od predaka i pomirenog sa činjenicom da nikad neće biti jednak starim majstorima, i da nikad neće doživeti njihovu slavu. Rad aludira na bolna pitanja instuticionalne i kulturne politike Srbije. Već gotovo deset godina zatvoren Narodni muzej, koji je pozajmio za potrebe 52. OS Popovićevu sliku, činjenica je sa kojom se bori Fabrova figura.
Fabr učestvuje i radom “Sаm svој pоkrеt”, koji je nastao 1983. godine, dok je engleska verzija nastala za 52. OS. Stariji rad, koji javnosti nije toliko poznat, u prenesenom smislu korespondira sa figurom Fabra koji se zatrčava.
Veliku pažnju izazvao je i Nemanja Cvijanović iz Hrvatske radom “Plаćаm struјu” (2005) - kopijom mermerne nadgrobne ploče sa groba nekadašnjeg doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, sahranjenog u obližnoj Kući cveća. Mermerna nadgrobna ploča je replika koja ne služi svojoj svrsi - govori o onom delu istorije koji ne možemo lako izbrisati, ma koliko se zvanična politika trudila da ocrni gotovo pola veka suživota među narodima. Dok je nadgrobni spomenik Titu u Kući cveća sada turistička destinacija za nostalgične pripadnike jugoslovenskih naroda, Cvijanovićeva kopija je spomenik koji je ujedno radijator za kućnu upotrebu i u isto vreme grejno telo koje “greje istoriju”.
Među radovima na 52. OS izdvaja se i učešće Art klinike instalacijom “Velika proslava - eutanazija”, koja obuhvata tri segmenta, uključujući multiplikaciju Šok galerije. U dimenzijama originalne novosadske galerije postavlјena su tri prostora u kojima se odvijaju različite aktivnosti - u prvoj galeriji je kompletan arhiv Art klinike od nastanka 2002. godine do danas, u drugoj, crnoj galeriji, izloženi su nezavršeni projekti, a treća, bela kocka, otvorena je za buduće projekte.
Izložba OS obuhvata i intenzivan program posvećen edukaciji i radu sa mladima, u kojem će svoje projekte predstaviti i realizovati Muzej savremene umetnosti Beograd, Remont, NVO Blokovi, Balkanski centar za Bliski Istok, Ana Nedeljković, Stefan Arsenijević i Srđan Vučinić...
Izložbu 52. OS prate i drugi sadržaji: vođenja kroz izložbu sa kustosima Salona, sa umetnicima koji izlažu, kao i sa poznatim ličnostima iz sveta kulture.
Izložba će biti propraćena i publikacijom sa tekstovima/ esejima i studijama koje potpisuje osmoro autora koji kroz sadržaje koji obrađuju teme 52. OS baveći se istorijom kulturnih institucija u odnosu prema prošlosti, metodama koje koriste filozofiju, psihoanalizu i umetnost u odnosu prema militarizovanim kulturama, posledicama žestokih, ratnih sukoba kroz intervjue ratnih veterana ili poslušnošću i neposlušnošću u vojnim akcijama.
Autori tekstova su: etnolog i antropolog Ivan Čolović, istraživač, publicista, politička aktivistkinja i umetnica Lana Zdravković, teoretičar književnosti Damir Arsenijević, vojna istoričarka i koordinatorka projekta Usmena istorija holandskog Instituta za veterane Stef Skaljola, izraelska umetnica i kustoskinja Noa Trajster, filozof i teoretičar psihoanalize Branimir Stojanović, učesnik u vojnim intervencijama Ran Kasmi Ilan i student Udi Edelman sa Instituta Cohn za istoriju i filozofiju nauke i ideja, u okviru Univerziteta u Tel Avivu.
52. Oktobarski salon moguće je obići do 4. decembra, a nakon otvaranja u Beogradu, deo izložbe i programa biće 10. novembra predstavljen i u Mestnoj galeriji u Ljubljani, kada je predviđena i promocija knjige eseja.
Vizuelni identitet 52. Salona osmislio je Mirko Ilić, a arhitekta postavke je Oren Sagiv.
Prošle godine OS je održan u prostoru bivše zgrade Vojne akademije u Resavskoj, koja je ustupljena Muzeju grada Beograda i čeka rekonstrukciju.
Pod sloganom “Noć nam prija”, prema koncepciji kustosa iz Švedske Juana Puseta (Johan Poussete) i Selie Prado (Celia), 51. OS predstavio je radove dvadesetak umetnika iz zemlje i sveta, a protekao je u znaku ekonomske krize i raznovrsnog pratećeg programa.
Prvi put od kada je međunarodnog karaktera, OS nije imao dobitnike tri ravnopravne nagrade - zbog krize je dodeljena novčana nagrada samo Ani Adamović, dok su priznanja dobili južnoafrički umetnik Vilijam Kentridž i Eva Kok iz Danske. Nagrada KCB-a dodeljena je Rozi Barba.
Oktobarski salon osnovan je 1960. kao izložba najboljih ostvarenja u oblasti likovnih umetnosti u Beogradu, a tokom poluvekovne istorije menjao je i koncepciju i oblike organizovanja.
Od 2001. godine imenuje se umetnički direktor koji predlaže koncept.
Od 2004. godine OS je međunarodnog karaktera, a umetnički direktori bili su do sada i Anda Rotenberg, Darka Radosavljević Vasiljević, Rene Blok, Lorand Heđi, Bojana Pejić, Branislava Anđelković i Juan Puset.
Sajt Oktobarskog salona je www.oktobarskisalon.org, a kompletan program nalazi se i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.
(SEEcult.org)
