• Search form

05.05.2018 | 23:37

Otvoren Legat Milene Dravić i Dragana Nikolića u Kinoteci

Otvoren Legat Milene Dravić i Dragana Nikolića u Kinoteci

Legat Milene Dravić i Dragana Nikolića, slavnog glumačkog i bračnog para koji je obeležio srpsku i jugoslovensku kinematografiju, svečano je otvoren 5. maja u Jugoslovenskoj kinoteci, u prisustvu filmske dive koja je, u društvu mnogobrojnih kolega, glumaca i reditelja, prijatelja i poštovalaca, govorila o nagradama, izazovima i dilemama u karijeri, uslovima rada nekada i sada…

Legat sadrži nagrade Milene Dravić i Dragana Nikolića (1943-2016), fotografije i pojedine lične predmete, a njegovo otvaranje, prema rečima direktora Jugoslovenske kinoteke Jugoslava Pantelića, predstavlja veliki dan za tu instituciju kulture.
 
“Otvaramo legat dvoje umetnika koji su uradili mnogo za kulturu ovog grada, ove zemlje, bivše Jugoslavije, ali i za evropsku i svetsku kinematografiju. Naš omiljeni glumački i bračni par osvojio je sve nagrade koje postoje i koje su postojale u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji, a i neke u inostranstvu. Priznanja ostaju da svedoče o njihovom talenutu i uspehu, a mi smo ponosni što će te nagrade, sada izložene u Kinoteci, moći da vidi današnja publika, ali i generacije koje dolaze posle nas”, rekao je Pantelić.

Milena Dravić rekla je da nije imala ambiciju da dobija nagrade i da su joj mnoge došle neočekivano, ali i da su rezultat velikog puta i mnogo godina rada. Kao najveću nagradu, navela je ljubav publike.

“Mene je nekako više pratila sreća što se tiče nagrada nego Dragana. Njega su puno puta mimoišli za neke zaista sjajne uloge. Ali zato njegov boravak u Parizu, trogodišnji rad u francuskom teatru i velike role koje je tamo odigrao pokrivaju nedobijanje nekih nagrada. Ponosna sam na njegov rad i na svoj rad i na sve ljude bez kojih ja ne bih postojala. Mislim i na publiku i na vas prisutne. Vi ste deo ovog Legata, jer gde bih bila bez vas. Publika nas je zaista podržala, volela i pratila, dočekivala nas sa puno ljubavi i to je ustvari ona najveća nagrada”, istakla je Milena Dravić.

Sticajem okolnosti (obijen im je stan), neke nagrade su im nestale.

“Jako mi je žao što je nestala Zlatna arena za ‘Prekobrojnu’ (1962). Praktično sve ono što je došlo posle jeste posledica tog filma i tog uspeha”, rekla je Milena Dravić, ne pominjući da im je zapravo bio obijen stan.

Na konstataciju Pantelića da su oboje ostvarili veliki opus, ali da su retko igrali zajedno, Milena Dravić je rekla da je to bio izbor produkcija i reditelja.

“To je izbor onih koji su radili sa Draganom i onih koji su radili sa mnom. Posle su neki izrazili žaljenje što nismo više igrali zajedno. Možda je trebalo u našem zrelom periodu, tu je falilo dva-tri filma, a ostalo je teklo tako kako je teklo”, rekla je ona.

Govoreći o svojoj karijeri, priznala je da “bila malo i kukavica da ode u inostranstvo”.

“Imala sam ponude posle ‘WR: Misterije organizma’. Nedostajalo mi je hrabrosti, a trebalo je da probam, pa kako bude. Ali ostala sam u svojoj zemlji koja mi je tada pružala sve - da igram i na filmu punom parom i u pozorištiu, a uz to i na televiziji. Ne verujem da bih imala tu šansu napolju da igram i u pozorištu i na televiziji“, rekla je Milena Dravić.

Na pitanje Pantelića kojim bi naslovima najradije predstavila svoju karijeru, odgovorila je da joj je “posle sto i nešto filmova teško da izdvoji”.

Kao posebno značajan ipak je navela film “PrekobrojnaBranka Bauera, koji ju je “lansiralo kao glumicu”, a zatim i “Jutro”, “Rondo”, “WR”, “Ljepe žene prolaze kroz grad”. “Ima dosta filmova koje jako volim i koji su istinski obeležili moju karijeru”, rekla je Milena Dravić.

Milena Dravić emotivno se prisetila doba jugoslovenske kinematografije i uslova rada koji su danas nezamislivi.

“Meni je jako žao. To je bio veliki prostor. Glumci sa celog tog prostora mogli su da dišu. I taj prostor je nama bio mali, a kamoli posle kada smo se sveli na male sredine i kada su se kinematografije u bivšim ju-republikama gubile. To je žalosno. Ja sam u toj zemlji radila zaista od Triglava do Đevđelije. Bilo je lepo, osećala sam se sigurno. Bilo je posla koliko hoćete. Neki put sam snimala godišnje i po pet-šest filmova, što je danas nezamislivo. Gledajući ovaj mladi svet koji danas radi filmove, koji se muči, koji se trudi, osećam da i oni imaju želju i da im je neophodan taj prostor i nekako se ipak sreću i sarađuju. Nadam se da će te saradnje biti sve više“, rekla je Milena Dravić.

U okviru svečanog otvaranja Legata, reditelj Stefan Arsenijević istakao je da Milena Dravić od prvog filma “Vrata ostaju otvorena” iz 1959. godine do danas kontinuirano pleni vanserijskim talentom, lepotom i šarmom i da je teško sumirati njen fascinantan opus, objasniti to bogatstvo i raspon likova.  

“Milena je i heroina spektakularnih partizanskih epopeja i muza subverzivnih filmova crnog talasa. Milena je i Hasanaginica i savremena žena. I velika tragetkinja i očaravajuća komičarka. Glumila je i dive i radnice i intelektualke i žene iz naroda. I sportistkinje. Toliko predano je spremala ulogu u 'Kros Kantriju', da su je pozvali da se pridruži reprezentaciji  u trčanju“, rekao je Arsenijević dodajući da je ona jedina glumica iz bivše Jugoslavije čije je ime uvršteno u Larusovu Svetsku enciklopediju filma, jedina naša glumica koja se našla na naslovnoj strani Njujork tajmsa i jedina sa ovih prostora koja je osvojila nagradu na najprestižnijem svetskom festivalu u Kanu”, rekao je Arsenijević.

Arsenijević je pomenuo i njenu hrabrost i pravičnost, građanski angažman protiv režima 90-ih kada joj je bio zabranjen rad na nacionanoj televiziji.

“U Draganu Nikoliću, Milena je pronašla idealnog partnera i privatno i profesionalno. Oboje vanserijski talentovani, lepi, delikatni, decentno i prefinjeno su razvijali svoje glumačke opuse koji su se tek povremeno, nedovoljno često ukrštali i spajali, ali u našem kolektivnom sećanju oni su uvek zajedno – obraz uz obraz. Milena i Gaga su najveća filmska, umetnička i ljubavna priča na ovim prostorima”, rekao je Arsenijević.

Nakon obilaska Legata, publika je mogla da pogleda film “Rondo” (1966) Zvonimira Berkovića, u kojem je Milena Dravić ostvarila jednu od izuzetnih uloga.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r