Otvoren Paviljon Srbije na 59. Bijenalu u Veneciji
Izložbu “Hod sa vodom” umetnika Vladimira Nikolića i kustoskinje Biljane Ćirić u Paviljonu Srbije na 59. Bijenalu umetnosti u Veneciji svečano je otvorila 21. aprila ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, koja je istakla značaj nacionalnog učešća na toj najstarijoj međunarodnoj manifestaciji u oblasti savremene umetnosti. To je istakla i kneginja Jelisaveta Karađorđević, koja je učestvovala na ceremoniji kao specijalni gost, a čiji je otac, knez Pavle Karađorđević, svojevremeno otvorio jugoslovenski paviljon u Veneciji - danas Paviljon Srbije.
Hod sa vodom, foto: Laura Santini
“Ova smotra, jedinstveni praznik kulture, skoro 140 godina na jednom mestu okuplja najznačajnije savremene autore, ljubitelje i poštovaoce umetnosti. I za našu zemlju ovo je jedan od najvažnijih kulturnih događaja, koji pruža autentničnu sliku svetske scene i daje mogućnost da se učesnici prikažu u najboljem svetlu”, istakla je Maja Gojković, dodajući da je Venecijansko bijenale i prilika da se postave najraznovrsnija pitanja i na njih daju, ili barem nagoveste, odgovori koje savremena umetnost može da pruži.
Izložba “Hod sa vodom”, kako je ocenila, otvoreno i suštinski odgovara na temu 59. Bijenala “Mleko snova”, koju je definisala umetnička direktorka Ćećilija Alemani, saopštilo je Ministarstvo kulture.
“Neposredan odgovor na pitanje stalnih promena prirode i društva, koje su pečat modernog doba, dat je iskorakom u magični svet umetnika. U njemu, kroz element vode, budi se i inspiracija za traženje odgovora na više nego aktuelno pitanje odgovornosti pojedinca prema planeti, drugim ljudima i oblicima života”, istakla je ministarka kulture, koja je i potpredsednica odlazeće Vlade Srbije.
Foto: MKI
Maja Gojković posebno je ukazala na značaj uloge kneza Pavla Karađorđevića u izgradnji Paviljona, u čemu je imao pomoć najeminentnijih muzejskih stručnjaka tog doba na čelu sa Milanom Kašaninom, počev od 1938. godine.
Navodeći da nastup na Bijenalu umetnosti u Veneciji značajno doprinosi kulturnoj reputaciji države u međunarodnim okvirima, te da učešće daje umetnicima veću vidljivost i lakši pristup izložbenim prostorima širom sveta, Maja Gojković ocenila je da izložba “Hod sa vodom” svedoči i o celokupnoj umetničkoj sceni Srbije.
“A da u našoj zemlji postoji neiscrpan izvor stvaralaštva i imaginacije, svedoči i ova izložba. Verujem da će autori koji ove godine predstavljaju Srbiju, kao i mnogi drugi afirmisani i talentovani stvaraoci, nastaviti putem koji su trasirali velikani naše umetnosti koji su ovde izlagali”, istakla je Maja Gojković.
Kustoskinja izložbe Biljana Ćirić istakla je da “Hod sa vodom” sugeriše i promišljanje sa vodom, koje prema mišljenju Done Haravej podrazumeva suživot sa poteškoćama, uključujući i to da je potrebno naučiti kako se postaje drugačija vrsta ljudi u svetu koji prepoznaje međusobnu povezanost.
Izložba “Hod sa vodom”, kako je dodala, podseća na “činjenicu da smo svi mi sačinjeni od vode, te da nas voda u nama i okolo nâs primorava da se pozabavimo relacionom ontologijom i našim sopstvenim odnosom sa drugim vodenim telima i površinama”.
Biljana Ćirić skrenula pažnju da je Nikolić stvorio oba rada na izložbi “Hod sa vodom” (800 metara i Dokument) u poslednje tri godine, tokom kontinuiranog istraživanja na temu filma, slikarstva i ljudskih odnosa sa svetom koji ne pripada samo ljudima. Radovi su rezultat Nikolićevog odnosa sa vodom i tehnologijom, dodala je Biljana Ćirić.
Foto: MKI
Komesarka nastupa Srbije u Veneciji i direktorka Muzeja savremene umetnosti u Beogradu Marijana Kolarić podsetila je da je na konkurs za izbor predstavnika Srbije na 59. Bijenalu umetnosti u Veneciji pristiglo 35 projekata, koji su po umetničkim kvalitetima takođe bili izuzetni, kao i da je umetnički projekat “Hod sa vodom” jednoglasno izglasan.
Marijana Kolarić izrazila je zadovoljstvo zbog, kako je navela, kontinuiranog slavljenja najviših ciljeva umetnosti i uspešnog predstavljanja umetnosti iz Srbije. Kao posebno značajno, istakla je to što je i u vreme brojnih izazova uloženo više sredstava nego što je prvobitno bilo predviđeno u obnovu i uređenje Paviljona Srbije, kao i u produkciju izložbe, na čemu je zahvalila ministarki Maji Gojković.
Knjeginja Jelisaveta Karađorđević, kao specijalna gošća Paviljona Srbije, izrazila je uverenje da nema boljeg načina za promociju jedne države od onog u kome umetnost igra glavnu ulogu.
Podsetila je da je Kraljevina Jugoslavija prvi put učestvovala na Venecijanskom bijenalu 1938. godine, a njen otac, knez namesnik Pavle Karađorđević, otvorio je paviljon u Đardinima, u kojem su bili izloženi radovi izabranih jugoslovenskih umetnika – Ljube Babića, Vladimira Becića, Petra Dobrovića, Matije Jame, Mila Milunovića i Tome Rosandića.
“Poznavajući svog oca, velikog zaljubljenika u umetnost, sigurna sam da je učešće Jugoslavije na najprestižnijoj umetničkoj manifestaciji na svetu, smatrao jednim od najznačajnijih postignuća u životu. Verovao je da umetnost ima moć da više kaže o nekoj državi, da promoviše njene najveće vrednosti, od bilo kog drugog sadržaja”, rekla je Jelisaveta Karađorđević i istakla značaj prisustva nekadašnje Jugoslavije i današnje Srbije na Bijenalu u Veneciji duže od osam decenija.
Foto: MKI
Radovi na izložbi "Hod sa vodom", 800m i Dokument, potcrtavaju odnose sa tehnologijom i prirodom – u ovom slučaju sa vodom kao osnovnim delom ljudskog tela, ali i prostorom povezivanja a ne razdvajanja.
Projekat ukazuje da je tehnologija postala naš način povezivanja, ali i razdvajanja tokom izolacije u poslednje dve godine. Ona je ubrzala uvećavanje razlike između privilegovanih i onih koji to nisu - onih čiji su pogledi na svet posredovani ekranom i onih čije oči ostaju neposredni optički instrument. Nikolić odražava te poglede na svet na izložbi, koju je realizovao MSUB.
Hod sa vodom, foto: Laura Santini
Radovi na izložbi predstavljaju dva dominantna formata slikarstva – vertikalni i horizontalni, kao i dva različita skupa odnosa. Jedan je pogled izdaleka, mentalno distanciran, a u drugom je telo posetioca postavljeno kao deo slike bez ikakve udaljenosti od nje.
Rad 800m, snimljen dronom, preuzima ptičju perspektivu, kolonijalno gledište koje je danas prošireno i apstrahovano u vidu telefonskih ekrana putem gugl mapa i drugih uređaja koji određuju percepciju vremena i prostora. Dokument, u horizontalnom formatu, predlaže strpljenje umetnika i usporenost delanja kao metodologiju za postizanje savršenih uslova za gledanje u skladu sa našim ljudskim binokularnim vidom. Slika je napravljena upotrebom moderne tehnologije u retrogradne svrhe da bi se telesni pogled projektovao kao dvodimenzionalna modernistička slika.
Hod sa vodom, foto: Laura Santini
Projekat “Hod sa vodom” na 59. Bijenalu, koji realizuje MSUB, obuhvata i knjigu, realizovanu u saradnji sa Mouše Publishing, koja istražuje izdavaštvo kao inkubator različitih formi uredničkih, umetničkih i kustoskih praksi. Autori tekstova su: Dejan Sretenović, Filipa Ramos, Alenka Gregorič, Marko Skotini, te Vladimir Nikolić i Biljana Ćirić, a dizajn potpisuje Tobi Tam.
Foto: MKI
Izložba “Hod sa vodom” biće otvorena do 27. novembra kao i celokupno 59. Bijenale umetnosti, koje će biti održano prema koncepciji umetničke direktorke Ćećilije Alemani, pod naslovom “Mleko (od) snova” (The Milk of Dreams / Il latte dei sogni).
Foto: Laura Santini
Venecijansko bijenale je odloženo 2021. zbog pandemije korona virusa za godinu dana, a kao i do sada, obuhvata međunarodnu izložbu i izložbe u nacionalnim paviljonima u Đardinima i Arsenalu, kao i na drugim gradskim lokacijama. Tradicionalno su planirani i mnogobrojni prateći programi, kao i vernisaž za stručnu javnost, koji je najavljen od 20. do 22. aprila.
Prethodno, 58. Bijenale umetnosti u Veneciji, čiju je završnicu obeležila 2019. godine velika poplava, privuklo je gotovo 600.000 posetilaca, a prema konceptu umetničkog direktora Ralfa Rugofa, održano je na temu “Da živite u zanimljivim vremenima”. Na centralnoj izložbi predstavljeno je 79 umetnika, uz 90 nacionalnih paviljona.
*Foto i video: MKI (promo)
(SEEcult.org)
