Otvoreno pitanje Magacina

Sudbina Magacina u Kraljevića Marka ostaje pod znakom pitanja, ali je najavljen dijalog gradskih vlasti i Doma omladine Beograda na inicijativu Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), koja je predložila novi model za korišćenje tog prostora koji formalno pripada DOB-u, a idejno je i javno namenjen 2007. godine nezavisnoj kulturi i umetnosti. Dvoipočasovna rasprava u krcatom Magacinu pokazala je 13. februara da postoji spremnost gradskog Sekretarijata za kulturu za dalji razgovor, kao i DOB-a da razmotri predlog NKSS, ali se čulo i da DOB ima sopstveni predlog koji za sada ne želi da otkrije.

Ostalo je stoga neizvesno i da li će Magacin ostati namenjen nezavisnoj kulturi i umetnosti, ili će biti iskorišćen za neke druge aktivnosti.

Nije isključeno pritom ni da gradski Sekretarijat za imovinu raskine ugovor sa DOB-om i poveri administraciju nad Magacinom nekoj drugoj instituciji, što je, kako je rekao gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević, i teorijska, i praktična mogućnost.

Slučaj Magacina ponovo je javno aktuelizovan osam godina nakon što su tadašnje gradske vlasti potpisale sa DOB-om ugovor na osnovu kojeg je raspisan konkurs za izbor organizacija koje bi u naredne dve godine koristile kancelarijski prostor i organizovale programe u saradnji sa drugim organizacijama sa nezavisne kulturne scene. Budući da se posle konkursa ispostavilo da prostor, koji je bio predviđen za rad izabranih organizacija treba renovirati, a za to nije bilo sredstava, ni ugovori nisu potpisani, ali je Magacin svečano otvoren i u njemu se održavaju programi organizacija sa nezavisne scene, a delom i programi DOB-a, uprkos tome što ni do danas nisu počeli planirani radovi kako bi bivše Nolitovo skladište dobilo potrebnu infrastrukturu za planirani multifunkcionalni kulturni centar za nezavisnu kulturu. Jedan od problema je i nepostojanje grejanja, što su mogli drastično da osete i mnogobrojni posetioci rasprave o modelu koji predlaže NKSS.

Model NKSS, predložen u dogovoru sa organizacijama koje su 2007. izabrane na konkursu, zasnovan je na principu otvorene platforme za izvođenje programa organizacija nezavisne kulture, kao i na prvobitnim idejama formiranja Magacina, kao što su otvorenost i dostupnost velikom broju kulturnih radnika, zajednički rad, deljenje prostora i stvaranje podsticajnog okruženja za kulturnu produkciju.

Prezentacijom tog modela, NKSS pokreće javnu raspravu o tom predlogu, koji je dostupan na blogu magacin2015.wordpress.com za komentare zainteresovanih.

V.d. direktor DOB-a Marko Stojanović, kome je taj predlog već ranije predočen na inicijalnom sastanku s predstavnicima NKSS, rekao je da će model NKSS biti razmotren na sednici UO DOB-a, a u naknadnom razgovoru se ispostavilo da i sam DOB ima predlog za taj prostor koji je do sada bio zapostavljen.

Na instistiranje moderatora Radomira Lazovića da odgovori da li je predlog NKSS jedini kojim se DOB bavi ili postoji neka druga ideja, Stojanović je najpre rekao da ne može da odgovori, jer to smatra zlonamernim komentarom, ali je potom naveo da postoje planovi DOB-a koji su dostavljeni i Sekretarijatu za kulturu i UO kao prvoj sledećoj instanci.

Stojanović je izbegao da odgovori o kakvom se planu radi i najavio da će ga poslati NKSS u pisanoj formi. Učesnici diskusije saznali su još samo da je na 15-ak strana i da se “radi o tome da pojedinci i organizacije koje žele da realizuju svoje programe, projekte i slično, to moći da urade u Magacinu” po kriterijumima koji će tek biti formulisani. Na više puta ponovljena pitanja moderatora, ali i publike, Stojanović je rekao da je, između ostalog, jedan od predloga da se u jednom od prostora u Magacinu otvori centar koji će biti okrenut ka nevladinim organizacijama koje se bave nacionalnim manjinama, tolerancijom i slično.

“Sve to postoji, na tome se radi, i ponavljam u proteklih godinu i po dana – koliko sam na funkciji v.d. direktora, kažem opet – jeste, i moja je krivica, nismo se dovoljno bavili Magacinom apsolutno, ali zato što smo rešavali tekuća goruća pitanja DOB-a zbog situacije koja je tamo nasleđena”, rekao je Stojanović nakon dvočasovne diskusije i odlaska gradskog sekretara zbog drugih obaveza.

Prema rečima Stojanovića, došao je na diskusiju da bi čuo različita mišljenja kako bi se došlo do adekvatnog rešenja.

“Došli smo da vas saslušamo. Ako hoćete odluku sada odmah, nećete je dobiti sigurno”, rekao je Stojanović, dodajući da za to nije ni ovlašćen.

“Bićete obavešteni, informisaćemo vas u narednih nekoliko dana, poslaćemo vam naša razmišljanja, takođe napismeno, kao što ste vi nama vaša, i ugovorićemo sledeći sastanak”, obećao je Stojanović.

Slično obećanje dao je i gradski sekretar za kulturu, koji se zauzeo i za ubrzanje razgovora.

“Ohrabrujem NKSS da nastavi dijalog, na dobrom smo putu ka dobrom dijalogu… Nemoguće je po prirodi stvari da se složimo na prvom razgovoru oko svih detalja. Toga nema ni u Diznilendu”, rekao je Vukosavljević.

Vukosavljević je prethodno rekao i da je Magacin pravno prostor DOB-a, ali ne sa tačkom, već sa “tačkom i zarezom”.

Navodeći da je u Magacinu proteklih godina razvijena aktivnost koja je dovela do toga da bude prepoznat kao prostor za nezavisnu scenu, Vukosavljević je više puta ponovio da ne može, međutim, puki protok vremena da nekome da pravni status.

Gradski sekretar je rekao na početku diskusije da je da je potrebno odrediti pravni okvir “u kojem DOB postupa sa svojim prostorom”, odnosno da UO DOB-a treba da odluči šta će da uradi sa Magacinom.

“Može da ga ustupi nekome, ili koristi za svoje potrebe (DOB-a)”, rekao je Vukosavljević.

Ocenjujući i da je model NKSS interesantan i očigledno “pisan stručnom rukom”, Vukosavljević je izneo i nekoliko zamerki na taj predlog koji podrazumeva partnerski odnos sa DOB-om koji bi trebalo da obezbedi bez naknade osnovnu prostornu infrastrukturu, sredstva za osnovno održavanje prostora i eventualna infrastrukturalna ulaganja, dok bi NKSS preuzela obavezu da obezbedi dostupnost prostora Magacina svim organizacijama i pojedincima koje deluju na području savremene umetnosti i kulture, u skladu sa utvrđenim uslovima korišćenja, da se stara o prostoru, administrira njegovo korišćenje i redovno izveštava DOB o aktivnostima realizovanim u okviru prostora Magacin.

Prema oceni Vukosavljevića, taj predlog predviđa značajna infrastrukturna ulaganja DOB-a, odnosno Grada, dok se uloga NKSS, kako je naveo, svodi na to da prostor “daje u podzakup, doduše besplatno, drugim korisnicima”. “Zašto bi se NKSS ili neko drugi postavljao kao posrednik, a ne DOB? NKSS bi radila isto što bi mogao DOB, možda kvalitetnije, ali to treba dokazati i to je za diskusiju”, rekao je Vukosavljević, koji je ocenio da predlogu NKSS nedostaju i rokovi, koji ne bi mogli da budu duži od dve ili četiri godine.

“Ako je ideja da Grad, odnosno DOB za vjek i vjekova ustupi prostor - na trajno, mislim da se o tome nećemo dogovoriti”, rekao je Vukosavljević.

Kao treće pitanje koje je za dalju diskusiju naveo je i evaluaciju, navodeći da “nije dovolno zvati se nezavisna kultura”. “Moramo imati vrednovanje, a pitanje je i ko vrši vrednovanje”, rekao je Vukosavljević, na šta su predstavnici NKSS naveli da se to podrazumeva i da je predložena osnova modela koja će biti dopunjena.

Svojevrsni preduslov za dalji razgovor o sudbini Magacina jeste rešavanje problema opasnosti od požara, a Vukosavljević je rekao da je preporučio UO DOB-a da se obrati policiji, odnosno nadležnom Sektoru za protivpožarnu zaštitu da utvrdi stanje.

To znači da će, uprkos rešenju privatne firme čiju je procenu dobio DOB - na osnovu koje je predložio privremeno zatvaranje Magacina, policija dati konačnu reč.

“Ako tu nema neke rezerve, onda je to tačka na priču. Takvo mišljenje može da se dobije vrlo brzo, da se stvar dovede u red i sanira što pre” kako bi se obezbedili uslovi da se o Magacinu dalje odlučuje, rekao je Vukosavljević, koji je više puta rekao da je predlog NKSS dobar potencijal za dalji razgovor, te da NKSS treba da ima svoj prostor, s obzirom na veliki doprinos nezavisne kulture gradskom kulturnom životu.

Marijana Cvetković iz Stanice – jedne od organizacija koje su 2007. izabrane na konkursu i koja aktivno koristi prostor u Magacinu, podsetila je da početna ideja u vezi sa Magacinom i nije bila da se prošire kapaciteti DOB-a, već upravo da se nađe prostor za veliki broj organizacija nezavisne kulture. Prostor Magacina je, kako je dodala, sasvim slučajno dat DOB-u, kao rezultat pregovora tadašnjih gradskih vlasti sa predstavnicima Druge scene koji su predložili model nezavisnog kulturnog centra. Trebalo je pronaći instituciju koja ima kapacitet da bude administrator takvog nekog prostora.

NKSS sada predlaže novi model za Magacin da bi se dovelo u pravne okvire ono što se inače događa u tom prostoru od samog početka.

“Ogroman broj organizacija ovde realizuje programme, nisu to programi samo pet organizacija koje su izabrane na konkursu, već i mnogih drugih i njihovih partnera iz čitavog regiona”, rekla je Marijana Cvetković, podsetivši i da ugovori sa izabranim organizacijama nisu potpisani zato što je DOB iz veoma različitih razloga odlagao to pitanje.

Učesnike rasprave interesovalo je i šta piše u ugovoru DOB-a i nadležnog gradskog Sekretarijata iz 2006. godine na osnovu kojeg je raspisan konkurs za Magacin, ali Stojanović nije želeo da saopšti detalje, navodeći da će ih NKSS dobiti u zakonski propisanom roku, na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.

Iako su, formalno gledano, organizacije u Magacinu delovale van pravnog okvira, i to ne svojom krivicom, one su prostor držale aktivnim i, kako je istaknuto, omogućile mnogim drugim organizacijama da rade, razvijaju se i prežive.

“Naše iskustvo i znanje nije nešto što nema cenu i vrednost i upravo to je ono što NKSS ulaže kroz ovaj model”, naglasila je Marijana Cvetković.

To je naglasila i direktorka Pogona – Zagrebačkog centra za nezavisnu kulturu i mlade Emina Višnić, gošća diskusije, koja je odlično upoznata sa slučajem Magacina, budući da je 2008. godine bila jedan od moderator regionalne konferencije “Samit nesvrstanih” koji su organizacije izabrane na konkursu organizovale kako bi skrenule pažnju na tada jednogodišnje kašnjenje potpisivanja ugovora i planiranog renoviranja tog prostora koji je bio zamišljen kao primer dobre prakse za druge nezavisne kulturne scene u Beogradu i gradovima u Srbiji.

Prema rečima Emine Višnić, glavna pitanja su partnerstvo, odnosno su-upravljanje i dostupnost javnim resursima, a te dve stvari ne treba mešati. Iako je pravna regulativa bilo kojeg modela partnerstva komplikovana, naglasila je da je zapravo najvažnije da postoji politička volja za rešavanje problema prostora za nezavisnu kulturu.

Primer Pogona izazvao je veliku pažnju gradskog sekretara, a i v.d. direktora DOB-a, kojima je Emina Višnić iznela detalje tog hibridnog modela civilno-javnog partnerstva koji su krajem 2008. godine zajednički osnovali i kojom zajedno upravljaju Grad Zagreb i Savez udruga Operacija Grad.

“Meni se čini da sa strane Grada (Beograda) postoji otvorena vrata, da li sa DOB-om, ili ne, videćemo”, rekla je Emina Višnić, koja je konstatovala i da je moguća situacija da sve ode ka kreativnim industrijama, ali da bi kreatori kulturne politike trebalo da shvate da će tako biti izgubljena kultura i umetnost.

Podršku novom modelu za korišćenje Magacina izrazila je i Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), čija je predstavnica Marija Bulat rekla da ta mreža pruža podršku ne samo za Magacin, već i za pronalaženje prostora za nezavisnu kulturu u drigum gradovima u Srbiji.

Ona je skrenula pažnju i na problem nedostatka prostora za mlade i najavila da će se KOMS aktivnije uključiti u rešavanje tog problema, kao i pitanja podrške za kreiranje programa za mlade.

Novi model za Magacin dostupan je za onlajn komentare na blogu https://magacin2015.wordpress.com narednih mesec dana, na osnovu čega će NKSS dopuniti predlog i obavestiti o njemu DOB i gradske vlasti.

Magacin u Kraljevića Marka u Beogradu, nekadašnje skladište izdavačke kuće Nolit, deluje od 2007. godine kao programski prostor pod upravom Doma omladine Beograda.

MKM je ustupljen DOB-u bez zakupa od Javnog preduzeća "Poslovni prostor" sa idejom da postane alternativni kulturni centar nezavisne kulture. Taj projekat je predstavljen javnosti krajem januara 2007. godine, kada je DOB, uz podršku gradskih vlasti, raspisao i konkurs za izbor organizacija koje bi u MKM-u dobile na dve godine prostor za rad i realizaciju programa.

Projektom "MKM", kako je tada rečeno na konferenciji za novinare, Beograd bi dobio prvi alternativni kulturni centar, čije bi programske aktivnosti osmišljavale same organizacije odabrane na konkursu.

Na osnovu Konkursa DOB-a, koji je bio otvoren do 1. marta 2007. godine i na kojem je učestvovalo 28 organizacija u oblasti kulture, odabrano je šest organizacija koje bi u dvogodišnjem periodu radile u prostoru MKM (Stanica - Servis za savremeni ples, nKA - Nezavisna kulturna asocijacija, Teorija koja Hoda - TkH, Galerija 12+ i ProArtOrg, SEEcult.org i Rende). MKM je zvanično otvoren 1. juna 2007. godine velikom žurkom i prezentacijom organizacija koje su odabrane na osnovu konkursa DOB-a, ali sa njima nikada nije potpisan bilo kakav ugovor, s obzirom da prostorni uslovi predviđeni konkursom nisu obezbeđeni (renoviranje MKM-a prvobitno je najavljeno do 1. maja 2007. godine, ali do danas nije završeno, uključujući podrumske galerijske prostorije i kancelarijski prostor u potkrovlju zgrade).

*Audio snimak diskusije u Magacinu nalazi se OVDE

(SEEcult.org)