Ozbolt spreman za Veneciju
Umetnik Đorđe Ozbolt, predstavnik Srbije na 58. Bijenalu u Veneciji, priveo je kraju izradu radova za izložbu “Povratak gubitka memorije” u nacionalnom paviljonu, koja će, prema očekivanjima ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića i komesara Vladislava Šćepanovića ostaviti jak utisak na posetioce najstarije međunarodne izložbe savremene umetnosti.
Ozbolt je rekao novinarima prilikom obilaska njegovog ateljea 11. aprila da smatra da je dobro odgovorio na temu umetničkog direktora 58. Bijenala Ralfa Rugofa “Da živite u zanimljivim vremenima” (May You Live in Interesting Times), a veruje i da se u uopštene tematske okvire nije teško uklopiti.
“Suštinski, tematike bijenala se uvek postavljaju tako da budu što sveobuhvatnije za različite teme. Iako imaju glavnu temu, otvorene su. Mislim da se moj rad uklapa kao i ostali radovi. Niko direktno ne odgovara na tu tematiku, već više iz umetničkog ugla”, rekao je Ozbolt, kome predstoji izrada murala na zidu Paviljona Srbije koji je, kako je ranije istakao, metafora apstrahovanog pejzaža njegove mladosti i ujedno platforma za deset slika koje je su fragmenti sećanja. Projekat "Povratak gubitka memorije", čija je kustoskinja Nikoleta Lambertuci (Nicoletta Lambertucci), sastoji se i od skulptura koje su na suprotnom zidu i "gledaju" na mural sa slikama.
Budući da se tematski koncept 58. Bijenala, kako je više puta izjavio Rugof, odnosi velikim delom na današnju stvarnost obeleženu neistinitim vestima, Ozbolt smatra da pitanje istine i neistine važi i za sećanja.
“Sećanja su takođe ponekad nepouzdana, menjaju se… Sećamo se, ne sećamo se selektivno...”, rekao je Ozbolt, koji živi i radi u Londonu, U tom kontekstu, kako je dodao, vrlo dobro je odgovorio na temu Bijenala.
Komesar nastupa Srbije na 58. Bijenalu Vladislav Šćepanović, jedan od učesnika izložbe u nacionalnom paviljonu 2017. godine, dodao je da Rugof ukazuje i na problem digitalnog sećanja, jer “informacija jede jedna drugu i samim tim više nije referentna”.
“Sada imamo drugu vrstu sećanja. Imamo analogno sećanje u odnosu na koncept digitalnog i upravo u tome sam video neku našu originalnost. U svetu novih tehnologija originalnost nestaje, jer je sve digitalni kod - 1 i 0. Mi delujemo iz analognog aspekta i samim tim očekujem da će naš nastup biti originalan”, rekao je Šćepanović.
I ministar kulture i informisanja optimista je u pogledu nastupa Srbije na 58. Bijenalu za koje je izdvojeno 22,5 miliona dinara.
Izrazivši zadovoljstvo završetkom tehničkog dela projekta u skladu sa planovima i rokovima, Vukosavljević je istakao da, što se “umetničkog postignuća i utiska koji naša izložba treba da ostavi tiče, ima puno poverenje i jak optimizam da će radovi Đorđa Ozbolta ostaviti jak utisak na međunarodnu umetničku javnost”.
“Srbija je protekla dva – tri bijenala imala vrlo zapažen uspeh, paviljon je bio posećen, ocene kritike bile su vrlo povoljne. Očekujem da će ove godine biti tako – mada se u umetnosti ne može voditi računa o toj vrsti kriterijuma u smislu napretka, jer se radi o apstraktnim stvarima. Komisija je izabrala zaista izvanrednog umetnika sa međunarodnom reputacijom i jakim statusom u međunarodnim umetničkim krugovima. Verujem da će Srbija ostaviti zapažen utisak i kod međunarodne javnosti i kod publike”, rekao je Vukosavljević.
Vukosavljević je podsetio da je na konkurs za predstavljanje Srbije na 58. Bijenalu stiglo oko 25 prijava, te da su tri izdvojene u uži izbor (uz Ozbolta i Marta Jovanović i Radoš Antonijević). Prvobitno planirani budžet bio je deset miliona dinara.
“Stvari idu u dobrom pravcu, sve se odvija u skladu sa rokovima i finansijskim mogućnostima, ali to su sekundarni aspekti, ono što je primarno je umetnički utisak. Nastup Srbije očekujemo sa velikim optimizmom”, ponovio je Vukosavljević, koji bi trebalo svečano da otvori izložbu u Paviljonu Srbije 9. maja u 14 sati.
Slike i skulpture koje je Ozbolt završio, a novinarima je otkrio samo jedan rad, narednih dana će biti prenete u Veneciju.
Prema rečima Šćepanovića, taj prvi je ujedno i najteži deo posla.
Šćepanović je istakao dobru saradnju sa Ministarstvom kulture u tom procesu, kao i sa Kućom legata koja je prvi put organizator nastupa.
“Profesionalni ljudi iz Kuće legata su stvarno dali sve od sebe da bismo ovu izložbu izgurali u ovom kratkom roku, ali mislim da intenzitet i snaga umetničkog izraza neće izostati”, rekao je Šćepanović.
Nastup Srbije na Bijenalu u Veneciji do sada su organizovali Muzej savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) ili Muzej savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) u Novom Sadu, ali su njihova stručna veća obavestila bila Ministarstvo kulture početkom novembra 2018. godine da nisu spremna da učestvuju u Programskom savetu i da povlače svoje predstavnike zbog netransparentne procedure imenovanja članova tog tela na čelu sa Danijel Kvaran, kustoskinjom Rejkjavik muzeja umetnosti i kokustoskinjom 57. Oktobarskog salona 2018. u Beogradu, na kojem je učestvovao i Ozbolt. U Programskom savetu su i umetnik Dragan Zdravković, koji je sa Šćepanovićem predstavljao Srbiju na 57. Bijenalu umetnosti u Veneciji, te umetnica Gala Čaki, muzejska savetnica Milica Todorović, umetnička direktorka Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu, kao i istoričar umetnosti Vladimir Dimovski, docent na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.
58. Bijenale umetnosti u Veneciji, inspirisano vremenom lažnih vesti, porušenih vrednosti i različitih kriza, biće održano od 11. maja do 24. novembra (vernisaž od 8. do 10. maja).
Naslov 58. Bijenala umetnosti “May You Live in Interesting Times" zasnovan je na staroj kineskoj kletvi koja se odnosi na period nesigurnosti, krize i previranja – na “zanimljivo vreme”, tačno kakvo je ono koje živimo danas, naveo je u opisu koncepta Rugof, direktor londonske Hejvord galerije.
Na 58. Bijenalu biće predstavljeno 90 nacionalnih paviljona, a prvi put su zastupljeni Alžir, Gana, Madagaskar i Pakistan, dok Dominikanska Republika i Kazahstan prvi put imaju samostalne paviljone.
Pored Srbije, na 58. Bijenalu zastupljene su i sve ostale bivše jugoslovenske republike – Bosnu i Hercegovinu predstavlja umetnica Danica Dakić projektom “Zenica – trilogija”, Hrvatsku Igor Grubić projektom “Tragovi nestajanja (u tri čina)”, Crnu Goru Vesko Gagović projektom “Odiseja”, Sloveniju Marko Peljhan projektom “Here we go again…”, a Severnu Makedoniju Nada Prlja projektom “Subverzija u crvenom”. Kosovo će predstavljati prištinski umetnik Alban Muja projektom “Porodični album”.
Na poziv Rugofa, na centralnoj izložbi učestvovaće 79 umetnika, od kojih će se pojedini predstaviti sa kolegama. Najviše je američkih (16), a po broju prednjače i Francuska (šest), Kina, te Velika Britanija, Nemačka, Indija, Južna Koreja… Svega je nekoliko iz Jugoistočne i Istočne Evrope, a sa prostora bivše Jugoslavije nema bilo koga.
Bijenale će početi vernisažom od 8. do 10. maja, a zvanično će biti otvoreno 11. maja ceremonijom dodele nagrada. Posetioci će moći da ga obiđu do 24. novembra.
Na 57. Bijenalu umetnosti najboljim paviljonom proglašen je nemački sa projektom "Faust" umetnice Ane Imhof, a i Zlatnog lava na centralnoj izložbi Viva Arte Viva dobio je nemački umetnik Franc Erhard Valter.
(SEEcult.org)
