Palićki programski uspon, budžetski pad

Festival evropskog filma Palić prikazao je od 16. do 22. jula više od sto filmova, ugostivši brojne autore i članove filmskih ekipa, među kojima su bili i Ulrih Zajdl, Kristijan Munđiju, Slobodan Šijan i Karpo Aćimović Godina, a iako su organizatori zadovoljni programskim uspehom, ponovo su apelovali na nadležne da obezbede adekvatnu podršku toj jedinstvenoj filmskoj manifestaciji u regionu, koja već nekoliko godina dobija sve manje budžetskih sredstava.

Direktor FEF Palić Radoslav Zelenović ocenio je da je 23. izdanje tog festivala bilo programski izuzetno uspešno, ali je izrazio nezadovoljstvo postojećom infrastrukturom koja je, inače, van moći uticaja organizatora.

“Zadovoljstvo je svakog ko se bavi poslom ove vrste kada se dođe do kraja festivala i shvati da sve ono što smo najavili nije bilo prazno obećanje, već da smo to uspeli da realizujemo. Filmovi, projekcije, gosti, sve je bilo na zavidnom nivou”, rekao je Zelenović 22. jula na završnoj konferenciji za novinare na Paliću.

“Ono čime smo najzadovoljniji jeste izuzetno dobar program, sa odličnim filmovima, čime smo potvrdili konstataciju potprograma Media da smo oaza evropskog filma. Publika je bila u prilici da vidi ono najznačajnije što se u evropskoj kinematografiji desilo u poslednjih godinu dana”, istakao je Zelenović, koji je već najavio početak 24. FEF Palić za 15. jul 2017.

S druge strane, “ne možemo da budemo zadovoljni svim elementima, ali to su one stvari koje u najvećoj meri ne zavise od nas, a to su pitanja infrastrukture”, rekao je Zelenović i dodao da su već započeti razgovori da objekat Velika terasa postane mesto na kojem će čitav dan moći da se prikazuju filmovi, naravno uz zadržavanje projekcija i u Subotici.

   Radoslav Zelenović

Zelenović je podsetio da 23. FEF Palić ne bi bilo u obimu u kojem je održan da nije bilo podrške Evropske komisije od 40.000 evra, koliko je dobijeno na konkursu potprograma Media Kreativne Evrope.

Prema rečima Zelenovića, sledeći zadatak je da se reaktivira Protokol koji je postojao između Pokrajine Vojvodine, Grada Subotice i Republike Srbije, koji je obezbeđivao Palićkom festivalu stabilan budžet.

“Nekada je to bilo 400.000 evra, a ovogodišnji je iznosio svega 200.000”, rekao je Zelenović, dodajući da, u protivnom, postoji opasnost da festival počne da stagnira.

“Nadam se da će se ubuduće imati više razumevanja za FEF koji je postao brend ne samo Subotice, nego i naše kulture uopšte”, izjavio je Zelenović.

Predsednica Saveta FEF-a, slavna glumica Mira Banjac, zahvalila je medijima koji su pratili 23. festivalsko izdanje i izrazila nadu da će to doći do onih koji treba da shvate njegov značaj.

  Zelenović, Zajdl, Mira Banjac i Šijan

“Svet je primetio ovaj festival. Naši uvaženi gosti takođe su nas prepoznali. Jako se radujem što je bilo mnogo mladih umetnika, mladih i raspoloženih ljudi koji su se, nadam se, osećali ovde dobro. Želim vam da dođete opet sa velikom radošću i sa značajnim filmovima”, izjavila je Mira Banjac.

I programski direktor FEF Palić Miroslav Mogorović izrazio je ranije zadovoljstvo proteklim festivalskim izdanjem, pre svega u pogledu kvaliteta i svežine filmova, kao i brojem gostiju i odzivom publike, ali je ocenio da je u organizacionom smislu “bilo je nategnuto do krajnjih granica”

“Smatram da smo kao festival došli do granica koje su realne i izvodljive. Po prvi put imamo program u kojem autori ne mogu da kažu da očekuju pobedu, jer svaki film može da pobedi. Imamo pregled najbolje  evropske kinematografije”, istakao je Mogorović, dodajući da je publika na Paliću  imala priliku da u tim filmovima uživa vrlo brzo nakon svetskih premijera, mada je “budžetski, logistički i infrastrukturno Palić u redu onih festivala koji ovakav program mogu da dobiju tek sa vremenskom zadrškom od godinu dana”.

“Imamo filmove koji se ovde takmiče prvi put posle Kana. Zbog toga smo prezadovoljni. Uz takvu selekciju uspeli smo i da dovedemo autore, da lično dođu i predstave svoje filmove i to u jednoj zemlji koja za strani film nije bitno tržište. U tome je uspeh festivala još veći”, rekao je Mogorović, napominjući da veliki uspeh u programskom sektoru podrazumeva i porast kapaciteta, a FEF Palić je u tom pogledu limitiran budžetom.

“Zahvaljujući ogromnom trudu svih na Otvorenom univerzitetu omogućeno je da se 23. FEF realizuje, ali od ovoga ne može ni manje ni više - ne može manji broj ljudi da uradi ovaj posao niti može ovaj broj ljudi da uradi više posla”, naglasio je Mogorović.

  Letnja pozornica

Sledeći korak u očuvanju i razvoju dostignutog programa realno je moguć samo uz razvoj infrastrukture, na čemu moraju zajedno da rade i osnivač, Otvoreni univerzitet i finansijeri - Pokrajina, Grad i Republika, rekao je Mogovorović, dodajući da Velika terasa treba da postane u pravom smislu festivalska palata.

“Svečanim otvaranjem na tom mestu pokazali smo potencijal i potrebno je još samo malo napora i sredstava da se uvede klima. Ako ima dobre volje to je izvodljivo u okviru jedne budžetske godine. To bi, uz sređivanje bioskopa Abazija, omogućilo da se projekcije održavaju celog dana, da se uvedu nove programske linije, a naravno kruna bi i dalje bile večernje projekcije na Letnjoj pozornici”, rekao je Mogorović.

Mogorović je rekao da će se za 24. FEF Palić tražiti sponzori koji bi preuzeli na sebe deo nagradnog fonda, jer “ovakav kvalitet definitivno zahteva i nagrade koje su nešto više od statuete”.

Želja je i da se na Paliću dodeljuje Eurimaž nagrada, koja već postoji na desetak festivala.

“Sa svim što smo ove godine uradili na dobrom smo putu da se nađemo u tom društvu”, zaključio je Mogorović.

   Velika terasa

Palićki festival je dobio ove godine od pokrajinskih vlasti Vojvodine svega tri miliona dinara, što je gotovo 70 odsto manje nego 2015. Od Grada Subotice dobijena su 4,4 miliona (1,5 milion manje nego 2015), a od Ministarstva kulture i informisanja Srbije devet miliona (milion manje nego 2015).

Najboljim filmom 23. FEF Palić proglašen je nemački “Toni Erdman” rediteljke Maren Ade o neobičnom odnosu oca i ćerke, a za režiju je nagrađen proslavljeni rumunski autor Kristijan Munđiju za film “Matura” koji daje sliku savremenog društva u tranziciji. Žiri kritike je u takmičarskom programu Paralele i sudari dodelio nagradu za najbolji film mađarskom ostvarenju “Staza od ljiljana” Benedeka Fligaufa.

Nagrada "Aleksandar Lifka" za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji dodeljena je na otvaranju 23. FEF Palić rediteljima Ulrihu Zajdlu i Slobodanu Šijanu, dok je nagradu "Underground Spirit" dobio Karpo Aćimović Godina.

Zajdl je na otvaranju izazvao pažnju govorom kojim je pozvao kolege da se odupru logici tržišta i željama masovne publike, jer samo tako mogu održati živom evropsku kinematografiju.

(SEEcult.org)