Pasteli Cuce Sokić
Posetioci Spomen-zbirke Pavla Beljanskog u Novom Sadu imaju priliku još samo tokom prve nedelje avgusta da pogledaju izložbu pastela Ljubice Cuce Sokić, budući da će galerija od 10. avgusta do kraja meseca biti zatvorena za publiku zbog tehničkih radova i pripreme za narednu izložbenu sezonu. Izložba “Pasteli Ljubice Cuce Sokić”, otvorena krajem juna, obuhvata 29 pastela iz zaostavštine te umetnice, koji su u vlasništvu Galerije Rima iz Kragujevca.
Posetioci Spomen-zbirke Pavla Beljanskog u Novom Sadu imaju priliku još samo tokom prve nedelje avgusta da pogledaju izložbu pastela Ljubice Cuce Sokić, budući da će galerija od 10. avgusta do kraja meseca biti zatvorena za publiku zbog tehničkih radova i pripreme za narednu izložbenu sezonu.
Izložba “Pasteli Ljubice Cuce Sokić”, otvorena krajem juna, obuhvata 29 pastela iz zaostavštine te umetnice, koji su u vlasništvu Galerije Rima iz Kragujevca.
Koncept postavke pastela u Spomen-zbirci Beljanskog objedinjuje dve celine koje obuhvataju manje figuralne kompozicije, pre svega ženski lik i ženski akt, kao i seriju unutrašnjih prostora, nekoliko predmeta i jednu predstavu eksterijera. Osim pastela, postavku upotpunjuje i dokumentarni segment sa ličnim predmetima koje je porodica Gatalović iz Beograda poklonila Spomen-zbirci Pavla Beljanskog.
U Spomen-zbirci, inače, čuvaju se četiri ulja na platnu Cuce Sokić, koja je Beljanski uvrstio u svoju kolekciju: “Autoportret” (1942), “Glava mlade devojke” (1946), “Sremski Karlovci” (1950) i “Mrtva priroda” (1950).
Ostali radovi, ukupno 40 radova na papiru u različitim tehnikama - uglavnom su pokloni same autorke, ali i slikara Milivoja Nikolajevića i porodice Gatalović.
Izložbu prati katalog radova Cuce Sokić iz zbirke Aleksandra Milojevića, sa tekstom Jasne Jovanov, autorke koncepta postavke “Pasteli Ljubice Cuce Sokić”.
Rođena u Bitolju 1914. godine, a preminula u Beogradu 2009. godine, Ljubica-Cuca Sokić se ubraja među umetnike koji predstavljaju sam vrh srpskog modernizma 20. veka.
Umetničku školu u Beogradu upisala je 1930. godine, a njeni radovi već su tada okarakterisani kao delo talentovane mlade slikarke koja sigurno gospodari svetlošću i senkom, a uz to smelo crta.
Školovanje je završila u Parizu, gde je prvi put izlagala s grupom jugoslovenskih umetnika 1937.
Učeći na iskustvima najboljih domaćih i svetskih stvaralaca 20. veka (Z. Petrović, B. Vukanović, Lj. Ivanović, I. Radović; Sezan, Šarden, Kurbe, Koro, Matis, Brak, Pikaso...), Cuca Sokić je primenila pariska iskustva i usmeila svoje poetsko intimističko slikarstvo naklonjeno eksperimentu, od realnog ka apstraktnom.
Bila je jedan od osnivača grupe “Desetorica”, profesorka na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu (od 1948 do 1972. godine), od 1968. godine dopisni, a od 1978. redovni član SANU.
Dobitnica je niza priznanja i nagrada, među kojima je i nagrada za slikarstvo na prvom Oktobarskom salonu u Beogradu 1960. godine, Oktobarska nagrada grada Beograda 1978. za retrospektivu u “Cvijeti” 1977, Gran pri prvog Bijenala jugoslovenske minijaturne umetnosti 1989. godine, Vukova nagrada 1993. i nagrada “Politike” za likovnu umetnost za 1995. godinu, za retrospektivu u Galeriji SANU iste godine.
Sajt Spomen-zbirke Beljanskog je www.pavle-beljanski.museum
(SEEcult.org)
