• Search form

24.04.2018 | 12:26

Performans u fokusu 18. Bijenala umetnosti u Pančevu

Performans u fokusu 18. Bijenala umetnosti u Pančevu

Bijenale umetnosti u Pančevu biće održano 18. put od 26. maja do 17. juna, a u fokusu će biti umetnički performans, značaj kolekcija privatnih galerija i kolekcionara, kao i teorijsko-diskurzivni deo na temu doktorata u savremenoj umetnosti.

Pod nazivom “Prostorni agens”, 18. Bijenale umetnosti u Pančevu biće održano prema konceptu profesora Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Dragana Jelenkovića, a predstaviće radove u selekciji Andreja Mirčeva, dugogodišnjeg saradnika Galerije savremene umetnosti Kulturnog centra Pančeva i jednog od članova naučne mreže Action Art Beiond the Iron Curtain, posvećene studiranju performansa i akcionih umetnosti u bivšim socijalističkim zemlјama Istočne Evrope.

Prema navodima Mirčeva, jedan od fenomena savremene umetnosti svakako predstavlja umetnički performans, izraz koji je postao izuzetno značajan poslednjih godina zahvaljujući mnogim akterima na međunarodnoj sceni, a posebno umetnicima koji su delovali 70-ih i 80-ih godina 20. veka.

Performans se sporadično i skromno pojavljivao i u programima Galerije savremene umetnosti u Pančevu.

Performans kao izraz kratkog vremenskog trajanja, skromne, nematerijalne podloge vrlo je teško podrobno dokumentovati i odrediti ekvivalentne njegove ekonomske norme. Rastuće tržište umetničkim delima jednostavnije određuje vrednost slika, skulptura, crteža ili fotografija.

Veliki značaj i aktivni udeo u formiranju tržišta umetničkim delima imaju privatne galerije i posvećeni kolekcionari. Stanje stvari, prema Mirčevu,  može se donekle analitički sagledati pojavom privatnih galerija i vrednih kolekcija u rukama privatnih kolekcionara.

Namera Mirčeva je da se u okviru 18. Bijenala umetnosti apostrofiraju značajni činioci koji definišu i određuju ekonomske, teorijske i estetske vrednosti savremenih umetničkih dela iz privatnih galerija koje imaju visoke standarde, bogate i promišljene kolekcije.

Konceptualno i tematski locirajući Bijenale u performativnim praksama i performansu, afirmišu se uslovi za kritičko promišljanje onog što je u umetnosti danas rubno, neuhvatljivo, transgresivno, nematerijalno i efemerno. Istovremeno, uzimajući u obzir da je značajan aspekt savremenog umetničkog delovanja (i angažmana) već definisan taktikama izvođenja umetnosti, čija su ishodišta u hepeninzima i akcijama umetnika neoavangarde 60-ih i 70-ih godina 20. veka, cilj izložbe je artikulisati dvostruku perspektivu: performans kao društveno-umetnički događaj (u sadašnjosti), odnosno performans kao materijalizovani trag akcije zabeležene u nekom mediju (tekst, fotografija, video-zapis, dokument i sl.).

Protivrečje između prezenta izvođenja i arhivske rekonstrukcije generiše mogućnost “transgeneracijskog performansa” kao modela transfera znanja i dijaloga između umetnika (koji su delovali u socijalizmu) i mlađe generacije, čiji se rad događa u kontekstu neoliberalne identitetske dezorijentacije i pritiska deregulisanog tržišta. Drugačije rečeno, naveo je Mirčev, tretirajući performans kao medij koji umetničku praksu situira kako u istorijsko-epistemički horizont, tako i u aktuelni trenutak izvođenja, sagledavaju se, prevrednuju, a ujedno i ostvaruju nove umetničke pozicije.

Fokus na telo i telesnost u formalnom, semantičkom i političkom smislu definiše izložbeni format na način da 18. Bijenale – osim segmenta u kojem je realizovan kao dokumentarno uprizorenje tragova performansa (i akcija koje su se već dogodile), biva zamišljen kao poligon uživo izvedenih performansa pred publikom, koja na taj način više nije pasivni konzument izložbe, već postaje njen aktivni konstituent i kreator.

Kako je reč o praksi koju odlikuje izrazita senzibilnost za prostornu atmosferu i materijalnost konkretnog mesta, jedan od konceptualnih parametara 18. Bijenala oslanja se na strategiju aktiviranja različitih prostora u širem urbanom jezgru Pančeva.

Intervencijom u neposredno društveno-političko tkivo grada, Bijenale se, dakle, manifestuje i misli kao alat urbane transformacije kojom se eksperimentiše s novim oblicima zajedništva i bivanja s drugim. Uz izložbeno-performativni deo, nizom okruglih stolova, razgovora s umetnicima i predavanja realizovanih u formatu pratećeg programa, podstiče se diskurzivno-teorijski vektor Bijenala kao mesta stvaranja i deljenja kritičkog znanja, naveo je Mirčev, koji je doktorirao 2011. godine na Freie Universitätu u Berlinu kao stipendista pri istraživačkoj platformi InterArt. Od 2013. godine je deo naučne mreže Action Art Beiond the Iron Curtain, posvećen studiranju performansa i akcionih umetnosti u bivšim socijalističkim zemlјama Istočne Evrope.

Bijenale umetnosti, u organizaciji Kulturnog centra Pančeva, uspevalo je tokom višedecenijskog postojanja da uspostavi jasnu artikulaciju između savremenih umetničkih tendencija, publike i stručne javnosti. Nacionalni, ali i međunarodni značaj te manifestacije dokumentovan je i arhivski obrađen, te dostupan istraživačima, čineći značajan deo naučne građe savremene umetnosti u poslednje tri decenije.

(SEEcult.org)

Video
18. Bijnale umetnosti Pancevo
21.06.2018 | 15:33

VOĐENJE: 18. Bijenale umetnosti u Pančevu - Prostorni agens

Vođenje kroz 18. Bijenale umetnosti u Pančevu “Prostorni agens”, održano od 26. maja do 17.