Perspektiva Pank muzeja

Diskusija o osnivanju Pank muzeja u Beogradu pokazala je 5. aprila u Domu omladine da postoji veliko interesovanje, posebno mladih, za tu inicijativu, ali i da još nema pravog odgovora o načinu na koji bi bila realizovana, mada su se učesnici tribine uglavnom složili da je ne bi trebalo shvatiti u klasičnom institucionalnom smislu.

Diskusija o osnivanju Pank muzeja u Beogradu pokazala je 5. aprila u Domu omladine da postoji veliko interesovanje, posebno mladih, za tu inicijativu, ali i da još nema pravog odgovora o načinu na koji bi bila realizovana, mada su se učesnici tribine uglavnom složili da je ne bi trebalo shvatiti u klasičnom institucionalnom smislu.

I sam naziv tribine “Pank + muzej = ?”, odnosno nespojivost ta dva termina - s obzirom da je jedno od glavnih obeležja panka upravo borba protiv institucija, nagovestio je svu složenost, pa i kontradiktornost te ideje, koja je okupila mnogobrojnu publiku, uglavnom nerođenu u vreme nastanka panka pre više od 30 godina.

Prema zamisli Inicijative za Pank muzej, koja je organizovala dvodnevnu konferenciju, pre svega je potrebno skrenuti pažnju javnosti na problem nedovoljno efikasnog korišćenja javnih prostora za kreativno izražavanje mladih, a u tom kontekstu su govorili i učesnici tribine, među kojima su bili i univerzitetski profesori Milena Dragićević Šešić s Fakulteta dramskih umetnosti i Dragan Bulatović s Filozofskog, kao i rok kritičar Petar Janjatović, novinarka Jovana Zdjelarević i Dobrica Veselinović, u ime domaćina.

Jedinstveni muzej panka bi, kako se čulo u raspravi, doprinese i turističkoj atraktivnosti Beograda i kulturnoj ponudi uopšte, a kako je istakla i profesorka Dragićević Šešić, ako ne bi proizvodio nove događaje, bio bi mrtvorođenče već na startu.

Na izvesnu nekrofilnost ideje o osnivanju Pank muzeja ukazao je i Bulatović, koji je istakao da bi muzej panka trebalo shvatiti kao formu nezaboravljanja tog pokreta kao baštine, a ne u institucionalnom smislu iz 19. veka, koja je uveliko prevaziđena.

Podsetio je da su i kolekcionari svojevremeno počeli da stvaraju umetničke zbirke kao svoj pogled na svet, čijim je zbrajanjem u muzejima takođe stvarana određena slika sveta.

Milena Dragićević Šešić rekla je da Pank muzej ne bi trebalo da bude ni sećanje, niti zabava, već poduhvat muzealizovanja potkultura, alternativnih, subverzivnih formi otpora, počev od 60-ih godina prošlog veka, koji bi bio istovremeno i svojevrsni multifunkcionalni kulturni centar, koji bi predstavljao novo stvaralaštvo mladih u duhu panka.

Navodeći da je u svetu sve više muzeja pop kulture, mejnstrima koji je i pravljen da bude komercijalan, Milena Dragićević Šešić ukazala je da bi Pank muzej mogao da posluži i kao projekat mapiranja događaja kako na srpskoj, tako i na sceni bivše Jugoslavije.

Kao jedno od najvažnijih pitanja navela je i problem forme menadžmenta, a savetovala je inicijatorima ideje o Pank muzeju da zaborave na institucionalnu logiku i okrenu se projektnoj, odnosno formi organizacije civilnog društva koja će vremenom prepustiti taj projekat nekim novim generacijama.

Povodom interesovanja publike o mogućnostima obezbeđivanja novca za realizovanje ideje o Pank muzeju, posebno u uslovima finansijske krize i sve manje sredstava i za nevladin i javni sektor, Milena Dragićević Šešić rekla je da postoje i strane fondacije, dodajući da je u početku moguće praviti i digitalnu arhivu, koja bi bila i dobra osnova za apliciranje na konkurse.

Podsetila je, između ostalog, i na praksu skvotiranja napuštenih industrijskih objekata, koja je u zapadnim zemljama započeta još 70-ih, dok na ovim prostorima praktično nije ni zaživela.

Janjatović je ukazao da je još u socijalizmu bilo moguće dobiti novac za koncerte pank i novotalasnih grupa.

Između ostalog, ispričao je mladoj publici iskustva sa organizovanjem velikog koncerta alternativne beogradske rok scene početkom 80-ih, na kojem su nastupili Šarlo akrobata, Električni orgazam i Idoli, kao i bendovi koji su učestvovali na čuvenoj kompilaciji “Artistička radna akcija”, a finansirao ga je tadašnji Savez socijalističke omladine.

Takođe, pomenuo je mogućnost finansiranja ideje o Pank muzeju iz fondova predviđenih za razvoj turizma.

Janjatović je predočio i nekoliko stvari koje ne bi i koje bi voleo da vidi u Pank muzeju, a među prvima je i tekst koji je, kako je priznao, napisao u vreme nastanka panka 1977. po povratku iz zapadne Evrope, nakon što je u Zagrebu prisustvovao jednom pank koncertu. Navodeći da je bio u to vreme zagriženi hipik, Janjatović je rekao da je po povratku u Beograd napisao tri šlajfne teksta o pank muzici koja mu se nimalo nije svidela, ali ga urednik “Džuboksa” nije objavio.

Prema rečima Janjatovića, taj tekst ipak ne bi ni mogao da bude u Pank muzeju, jer ga ni sam više nema.

Janjatović je podsetio i da je u bivšoj Jugoslaviji pank prvi detaljnije obradio Darko Glavan u knjizi “Pank - Potpuno uverljivo negiranje klasike”.

Kao zanimljivost je ispričao, između ostalog, i kako je ekipa iz nekadašnjeg beogradskog kluba “Sačulatac” objavila 2002. godine čitulju u “Politici” lideru grupe Kleš (The Clash) Džou Strameru (Joe Strummer). Iako pijani, bez neophodne fotografiej pokojnika i drugih potrebnih informacija, nisu odustali, već su se snašli tako što su zatražili pomoć u britanskoj ambasadi.

U okviru dvodnevne konferencije o Pank muzeju, 6. aprila biće održano predavanje u Velikoj sali DOB-a, na kojem su najavljeni muzičar i likovni umetnik Srđan Dile Marković, fan Ramonsa Ivan Ramone i Dobrica Veselinović iz Inicijative za Pank muzej, a potom će biti prikazan američki dokumentarni film "End of the Century - Story of Ramones" (2003).

Konferencija će biti završena žurkom “No Future!” u klubu Cvijećara (Vojvode Dobrnjca 34).

Sajt Inicijative za pank muzej je www.punkmuzej.com

(SEEcult.org)