• Search form

10.01.2018 | 21:45

Pet romana u finalu za 64. NIN-ovu nagradu

Pet romana u finalu za 64. NIN-ovu nagradu

Romani Jovice Aćina, Mire Otašević, Dejana Atanackovića, Davida Albaharija i Srđana Srdića, ušli su u finalni izbor za NIN-ovu nagradu za 2017. godinu, a ime dobitnika biće poznato 15. januara.

U finale su ušli romani “SrodniciJovice Aćina (Laguna), “GorgoneMire Otašević (Geopoetika), “LuzitanijaDejana Atanackovića (Besna kobila), “Danas je sredaDavida Albaharija (Čarobna knjiga) i “Srebrna magla padaSrđana Srdića (Partizanska knjiga), objavio je NIN u novom broju.

Aćin i Atanacković konkurišu sa svojim prvencima, Srdić je prethodnih godina dva puta bio u drugom krugu, a Mira Otašević u finalu, a 15. januara biće poznato da li će se Albahari pridružiti piscima koji su dobili NIN-ovu nagradu dva puta (nagrađen za “Mamac”, 1996).

Žiri za NIN-ovu nagradu, koji čine Tamara Krstić, Jasmina Vrbavac, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica (predsednik), odabrao je romane za finale od devet naslova iz užeg izbora.

Žiri je prethodno odabrao 33 romana u širi izbor, pročitavši čak 179 knjiga koje je dobio iz još jedne hiperproduktivne godine.

NIN-ovu nagradu delimično podržava Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, kao i jedna domaća i jedna strana kompanija, koje su želele da ostanu anonimne kako bi u prvom planu ostali isključivo laureat i ugledno priznanje.

NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine, a do raspada Jugoslavije dodeljivana je piscima sa celog prostora bivše države.

Prvi dobitnik bio je Dobrica Ćosić za “Korene”, a nagrađen je i 1961. godine za “Deobe”. Dvostruki dobitnici su i Dragan Velikić (Ruski prozor, 2007; Islednik, 2015) i Živojin Pavlović (Zid smrti, 1985; Lapot, 1992), a jedini trostruki dobitnik je Oskar Davičo (Beton i svici, 1956; Gladi, 1963. i Tajne, 1964).

Prošle godine nagradu je dobila Ivana Dimić za roman “Arzamas.

*Dobitnici NIN-ove nagrade od 1954. do 2016.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r