Pismo Marine Abramović Beogradu

Svetska zvezda performansa Marina Abramović, čija će retrospektiva “Čistač” biti otvorena 21. septembra u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, kao poslednjoj stanici turneje te izložbe nekoliko evropskih muzeja, poručila je da je to najveća i njoj ličnoj najznačajnija izložba danas u Evropi.

Navodeći da joj profesionalni povratak u Beograd predstavlja “veliku stvar”, Marina Abramović je u pismu rodnom Beogradu, objavljenom u Nedeljniku, podsetila da se rodila i živela u Srbiji 29 godina, te da se vraćala samo da posetim porodicu, a poslednji put je samostalno izlagala pre 45 godina.

“Sada, skoro pola veka kasnije, želim da pokažem, naročito novoj generaciji, šta sam radila sve ove godine. I to ne samo mladoj generaciji umetnika već i svim mladima koji su zainteresovani za umetnost. Htela bih kroz svoj rad da osete koliko je važno rizikovati, kao i koliko je važno sagledati širu sliku i imati velike snove bez obzira na sve”, poručila je ona.

Da je, kako je navela, obraćala pažnju na to šta se sve o performansu i njoj  pisalo 70-ih godina, ne veruje da bi uopšte htela da izađe iz kuće, a još manje da nastavi dalje.

“Decenijama kasnije, kad sam napunila 60, uspela sam da pokažem svetu da je performans ‘mainstream’, jer ima mesto u muzeju i poseduje čistu nematerijalnost, čistu energiju. Uspela sam to dajući publici samo jednu stolicu. Kustos je tada mislio da će ta stolica biti prazna, ali stolica nikad nije bila prazna”, navela je Marina Abramović, koja će na retrospektivi “Čistač” predstaviti više od 120 radova iz svih faza 50-godišnje karijere, uključujući rane radove, legendarne performanse sa Ulajem i kasnije performanse iz samostalne karijere, kojima se proslavila.

“Od svoje prve retrospektivne izložbe u MoMA nisam se osećala ovoliko ushićeno koliko sam sada dok spremam zatvaranje svoje evropske retrospektivne izložbe ‘Čistač’ u Beogradu. Moja retrospektiva ove jeseni u Beogradu biće najveća do sada, a ujedno i meni najznačajnija”, istakla je Marina Abramović, što su preneli i mnogi svetski mediji koji dosledno prate njen rad.

Poručujući i da bez publike njena umetnost ne postoji, Marina Abramović je pozvala publiku da je zajedno naprave.

“Podelite sa mnom svoju čistu energiju”, poručila je Abramovićeva.

U pismu beogradskoj javnosti podsetila je i da je najpre počela da se bavi slikarstvom, te da je uvek imala intenzivne snove, pa su i njene prve slike bile slike tih snova.

“Prepričavala sam ih svojoj baki uz domaću kafu i ona ih je tumačila, jer svaka stvar u snu ima neko značenje. Uživala sam u tim razgovorima, a potom bih se povlačila u svoj studio i slikala. Kasnije sam počela da slikam automobilske nesreće, a zatim je došao period oblaka. Posmatrala sam ih često ležeći na travi i jednog dana je to posmatranje iznenada prekinuto avionima, koji su se pojavili niotkuda ostavljajući prelepu šaru na nebu, koja je neko vreme bila tu, a onda je polako iščezla. U tom momentu sam shvatila da sve može da se iskoristi za stvaranje i da nema razloga da se ograničim na slikanje u studiju. Najviše me je fascinirala apstraktnost crteža od tragova aviona”, navela je Abramovićeva, čija će retrospektiva u MSUB-u i biti dopunjena izborom slika iz ranog perioda karijere.

Prema njenim rečima, dugo je razmišljala o toj apstraktnosti, a onda je otišla u vojnu bazu i tražila da joj daju 12 aviona. Ideja je bila da im da uputstvo u kojim pravcima da lete tako da tragovi na nebu iscrtaju šaru. Vojnici u bazi su pozvali njenog oca i rekli mu: “Molimo vas, dođite po svoju ćerku, ona nema predstavu koliko košta podići avione da bi joj pravili crteže po nebu”. Taj rad, kako je navela, nikada nije napravila, ali je shvatila da je presudno odlučiti da ćete nastaviti da radite to što radite, bez obzira na to šta vam drugi kažu.

“Na kraju, jedino kada prođete kroz niz neuspeha i kreirate svoj put, možete ostvariti ono što ste zamislili. Jedino kada grešite, znači da radite nešto novo i da eksperimentišete. Za mene je veoma važno da ovu poruku podelim sa mladima koji se možda upravo sada nose sa izazovima sličnim onim sa kojima sam se i sama borila”, navela je Abramovićeva.

Marina Abramović je istakla i da Beograd u njoj budi sećanja i na mnoge druge ideje.

“Na mojoj retrospektivnoj izložbi u MSUB-u publika će imati priliku da vidi radove iz raznih perioda mog života, slike, skulpture, video-instalacije i reperformanse. Imala sam sreće da prilično rano shvatim da je performans moj instrument rada. To je za umetnika vrlo važno. Od slikanja sam došla do zvučnih i video instalacija, a onda kada sam prvi put izvela performans, to je bilo toliko snažno iskustvo da sam znala da ništa drugo ne treba da radim, da sam našla svoj izraz. To je u početku bio rad koji se izvodi pred publikom, a sada je to rad sa publikom. Naročito performansi koji dugo traju imaju veliku transformativnu moć. Oni postaju pravi život, veoma su intenzivni i za mene i za gledaoce koji tada misle stomakom, a ne glavom. Performansi mi daju energiju koju mogu da preoblikujem i da je vratim”, navela je ona, dodajući da su reperformansi, koji će biti izvođeni tokom izložbe “Čistač”, nešto što je stvorila u želji da umetnicima pruži mogućnost da izvode dela koja su deo istorije umetnosti.

Performans je, kako je naglasila, živa umetnost i treba da ostane takav, čak iako se rad izmeni kada ga neko drugi izvodi, jer je to mnogo bolje nego da ostane samo zapis u knjizi ili snimak.

“Performans treba da transformiše, da podigne duh i publika koja dođe je emotivno angažovana. Kroz tu angažovanost publika postaje deo izložbe. Jedva čekam da vidim kako će performeri u Srbiji izvesti moje radove i dočarati ih kao nešto svoje”, navela je Marina Abramović.

Retrospektivna izložba “Čistač” Marine Abramović, u završnici evropske turneje, biće svečano otvorena 21. septembra, a ulaznice su u prodaji po redovnim cenama (600 dinara, uz popuste za određene grupe).

Povodom izložbe “Čistač”, Marina Abramović pozvala je i mlade umetnike i studente iz Srbije da se prijave za učešće na masterklasu koji će održati od 24. do 26. septembra u MSUB-u. Odabrani učesnici će provesti vreme sa njom u intenzivnom umetničkom radu, istraživanju, učenju i upoznavanju sveta umetničkog performansa.

MSUB organizuje izložbu “Čistač” uz podršku Vlade Srbije, u završnici evropske turneje tog projekta čiji je producent Moderni muzej (Stokholm), u saradnji sa Luizijana muzejom moderne umetnosti (Humlebek) i Bundeskunsthale (Bon).

Kustosi izložbe “Čistač” su Dejan Sretenović (MSUB), Lena Essling (Moderna Museet), Tine Colstrup (Louisiana Museum of Modern Art) i Susanne Kleine (Bundeskunsthalle).

MSUB je od sredine jula zatvoren zbog priprema izložbe “Čistač”, koja će trajati do 20. januara 2020. godine.

(SEEcult.org)