Drama Staše Bajac “Ovaj će biti drugačiji” o devojkama koje pomoću plastičnih operacija nastoje da ostvare život iz bajke biće premijerno izvedena 17. marta u Ateljeu 212 u Beogradu, u režiji Đurđe Tešić.
Taj komad pobedio je na regionalnom konkursu Hartefakta za najbolji savremeni angažovani dramski tekst 2017. godine, a žiri je obrazložio da ta “postdramska bajka suočava dnevne snove mladih žena sa istinom noćne more”.
“U svetu spektakla, prihvaćenih modela potrošnje i poželjnog ponašanja, maštanje o idealnom muškarcu sudara se sa mačizmom, mizoginijom, vulgarnim seksom i nasiljem. Posledice su gubitak iluzija i nasilje koje mlada žena čini kao odgovor na nasilje koje trpi. Ironični, povremeno cinično duhoviti, pogled na snove koji imaju probleme”, naveo je žiri čiji je predsednik bio Nebojša Bradić, a članovi Biljana Srbljanović i Andraš Urban.
Dramaturškinja predstave Jelena Mijović ističe da su “životi, snovi i želje tri junakinje ove drame utemeljeni u ovdašnjoj društvenoj stvarnosti”, ali da je “svet u kojem one žive prisutan u celoj zapadnoj civilizaciji kao produkt neoliberalnog kapitalizma, gde je sve na prodaju, pa i žensko telo čiju vrednost određuje tržište”.
“Staša je taj svet i model ponašanja provukla kroz balkanski patrijarhat i specifične situacije za ovaj prostor”, rekla je 15. marta na konferenciji za novinare Jelena Mijović, dodajući da “autorka posmata taj svet iznutra, očima devojaka o kojima piše, a one govore slobodno, bez tabua”. To je, kako je dodala, “svet od kojeg bismo se rado distancirali”, ali su nam snovi slični i “negde se možemo i prepoznati, identifikovati sa junakinjama drame”.
Staša Bajac je poznata kao scenaristkinja igranog filma “Vlažnost”. Drame su joj objavljivane, ali je komad “Ovaj će biti drugačiji” prvi koji se izvodi u profesionalnoj produkciji.
Do uvida u svet kojim se bavi taj komad došla je snimajući dokumentarni film “Teška duša, beli grad”.
“Ne mislim da iko voljno ulazi u taj stepen nasilja nad sobom koji podrazumeva ogromna količina plastičnih operacija. To se od ovih devojaka na neki način očekuje, one to urade, a onda bivaju odbačene, tučene, nazivane pogrdnim imenima. Ovaj komad nije parodija. Moj pogled na to bio je da uzmem nešto što je ekstrem i da kažemo: možda je to samo krajnost nečega što je zapravo obično i što je u nama. Bio mi je izazov da pronađem sebe u tome, a takođe da pokušam da i onoga ko gleda dovedem u to stanje da pomisli: ovo bi mogao da budem ja, ili moja sestra”, izjavila je Staša Bajac.
Prema njenim rečima, drama se bavi pitanjima “koji je kontekst u kojem ove devojke sanjaju da izgledaju tako i ko od njih to traži i zašto”.
Đurđa Tešić je istakla da se taj komad tiče svih, jer daje presek realnosti, a bavi se dominantnim ženskim, ali i muškim identitetom, koji se nameće kroz medije, kroz tekstove popularne domaće muzike koji oblikuju “ideale” još u tinejdžerskom dobu.
Preteča ove teme, kako je dodala, bila je “Pomorandžina kora” Maje Pelević, igrana takođe u Ateljeu 212, samo što je tada bilo više povoda za smeh.
“Naša predstava je surovi, sirovi, ali i duhoviti, potresni uvid u svet u kojem danas živimo. U predstavi nismo gadljivi na te žene, mada nismo ni nekritični, samo što je kritika više upućena sistemu”, izjavila je Đurđa Tešić.
Uloge igraju Tamara Dragičević, Ana Mandić i Milica Janevski.
Tamara Dragičević je izjavila da je ranije osuđivala i bila šokirana fenomenima o kojima je reč, živeći kao sakrivena u svom lepom pozorišnom svetu, ali da je tokom procesa proba došla do saosećanja i razumevanja likova i socijalnih situacija iz kojih potiču. Ana Mandić je dodala da je važno da prestanemo da okrećemo glavu od ovog problema, a Milica Janeveski da oseća odgovornost da o tome govori glasno.
Kostimografkinja je Maja Mirković, scenograf Siniša Ilić, kompozitor Vladimir Pejković, scenski pokret radila je Maja Kalafatić, a pesme u predstavi (Devojko, brate, Da si mi sestra, Malecka) potpisuje Dovla Dalabu.
Prva repriza predstave na maloj sceni Ateljea 212 “Petar Kralj” biće 18. marta.
(SEEcult.org)