• Search form

13.06.2018 | 15:34

Poboljšan konkurs Ministarstva kulture, neophodan veći budžet

Poboljšan konkurs Ministarstva kulture, neophodan veći budžet

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) pozdravila je novitete konkursa za 2018. godinu koje je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije uvelo na osnovu zakonskih propisa, ali je ocenila da taj napredak, za koji se godinama zalagala, nije poseban razlog za slavlje, pogotovo zbog toga što je budžet za kulturu i naročito deo koji se izdvaja za savremeno stvaralaštvo premali za održivost scene.

“Ministarstvo kulture postavilo je standarde, na koje je NKSS godinama pozivala, i nadam se da neće ići ispod njih”, rekao je 13. juna na konferenciji za novinare u Medija centru Predrag Cvetičanin, koji je predvodio tim NKSS koji je uradio analizu Konkursa Ministarstva kulture u oblasti savremenog stvaralaštva, praćenog prvi put spiskom odobrenih i odbijenih projekata, te obrazloženjima odluka komisija.

Iako Konkurs za savremeno stvaralaštvo za 2018. godinu ispunjava minimum transparentnosti predviđen Zakonom o kulturi i Uredbom o raspodeli budžetskih sredstava, Cvetičanin je rekao da “nikakve kozmetičke izmene i poštovanje pravila neće moći da pomognu kulturi ukoliko ne bude povećanja budžeta”.

Cvetičanin je naveo da je budžet za kulturu Hrvatske (163,8 miliona evra) za sto miliona evra veći od budžeta Srbije za kulturu, koji iznosi 63,5 miliona evra, odnosno svega 0,64% ukupnog državnog budžeta (2017. godine to je bilo 0,73%, 2016. godine 0,63%, a 2015. godine 0,70%). Čak je i budžet grada Zagreba za kulturu (80,9 miliona evra) za 20 miliona evra veći od srpskog budžeta za kulturu, što ukazuje na suštinski problem kulture u Srbiji, uz probleme koji prate raspodelu i tog malog iznosa sredstava.

Od ukupnog budžeta za kulturu, svega 3,08 miliona evra (4%) se izdvaja za konkurs za savremeno stvaralaštvo, od čega je organizacijama civilnog sektora odobren 1,31 milion (2,06%), a od toga je članicama NKSS dodeljeno svega oko 150.000 evra (0,23%). Projekti članica NKSS čine 6,58% od ukupnog broja odobrenih projekata, odnosno 4,81% od ukupno odobrenih sredstava. Podržano je, inače, nešto više od trećine ukupno podnetih projekata članica NKSS (48 od 133), pokazuje analiza konkursnih rezultata.

Za razliku od Konkursa Sekretarijata za kulturu Beograda, na kojem se trećina podržanih projekata odnosi na sumnjive organizacije (koje nisu registrovane za oblast kulture, ili su se preregistrovale neposredno uoči konkursa), na Konkursu za savremeno stvaralaštvo Ministarstva kulture primećeno ih je znatno manje – oko dva odsto.

Nedostaci konkursa Ministarstva kulture su, međutim, znatno kašnjenje objavljivanja rezultata (umesto početkom aprila, rezultati za sve oblasti objavljeni su krajem maja), većina obrazloženja za podršku projektima i odbijanje predloga projekata pisana je šematski i ponavljana, pa je tako isto obrazloženje za odbijanje projekata u oblasti likovnih, primenjenih, vizuelnih umetnosti, dizajna i arhitekture ponovljeno čak 142 puta (Upitna usklađenost projekta sa opštim interesom u kulturi i ciljevima i prioritetima konkursa. Upitan kvalitet i sadržajna inovativnost projekta. Upitan stepen uticaja projekata na kvalitet kulturnog života zajednice).

Posebno je ukazano da je u slučaju nekoliko oblasti, a pre svega plesa, dodeljen neobično visok procenat sredstava kulturno-umetničkim društvima (27 projekata u oblasti foklora od ukupno 55 podržanih – 49,09%), odnosno 10,45 miliona od ukupno izdvojenih 25,05 miliona dinara (41,17%).

Takvi rezultati posebno čude ako se uzme u obzir da je Zakonom o kulturi predviđeno da se kulturno-umetnička društva prvenstveno finansiraju iz budžeta lokalnih samouprava, ukazala je Ksenija Đurović iz Stanice – servisa za savremeni ples, članica Upravnog odbora NKSS, koja je skrenula pažnju i na to da je priroda narodne igra očuvanje tradicije koja spada u nematerijalno kulturno nasleđe, pa je stoga pitanje zašto se takvi projekti finansiraju na konkursu za savremeno stvaralaštvo kada postoji poseban raspis za kulturno nasleđe. “Politika ulaganja u ples predstavlja ignorisanje savremenih kritičkih praksi, za razliku od reinterpretacije narodnog stvaralaštva”, ocenila je Ksenija Đurović.

Predstavnici NKSS ukazali su i na druge primere problematične raspodele sredstava iz budžetske linije 481 namenjene nevladinom sektoru, budući da je pod stavkom “dotacije NVO” i 80 miliona dinara za obnovu manastira Hilandar, 68 miliona za održavanje Dvorskog kompleksa na Dedinju, 56 miliona za podršku radu Matice srpske…

“Što se tiče nevladine organizacije Dvorski kompleks na Dedinju, imam ozbiljne sumnje da li bi joj trebalo davati pola miliona evra iz veoma oskudnog budžeta. U 2015. i 2016. godini ta su sredstva iznosila 34 miliona, a od kada imamo ministra, člana Krunskog saveta, ta cifra je udvostručena”, rekao je Cvetičanin.

S obzirom da analiza Konkursa za savremeno stvaralaštvo pokazuje da oko 70% sredstava odlazi na ustanove kulture, koje i pored toga grcaju u problemima i na ivici su egzistencije, šta tek reći za ostale koji dobijaju 2% ili za članice NKSS, koje su dobile 0,2%, upitao je Cvetičanin, konstatujući da će "bez povećanja budžeta, i to značajnog, nastati kulturna pustoš u Srbiji”.

Asocijacija NKSS najavila je stoga pokretanje široke kampanje za povećanje budžeta za kulturu kao preduslova da se u toj oblasti uopšte može raditi. Kroz kampanju će biti istaknut i stav da je neophodno podizanje kapaciteta lokalnih samouprava za sprovođenje konkursa za kulturu na nivou koji je dostiglo Ministarstvo, odnosno koji je predviđen Zakonom o kulturi, rekao je predsednik UO NKSS Luka Knežević Strika, najavljujući nastavak koordinacije zajedničkih aktivnosti sa drugim akterima kulturne scene sa kojima je reagovano na rezultate gradskog konkursa za kulturu - reprezentativnim udruženjima i Univerzitetom umetnosti. Ujedno, pozvao je i sve druge aktere u oblasti kulture da vrše analize i ukazuju na probleme sa kojima se suočavaju kako bi postali tema razgovora u javnosti i inicirali pokušaje rešavanja.

I predstavnica Inicijative Nezavisne kulturne scene Novog Sada Branka Ćurčić, članica UO NKSS, uputila je apel, i to na člana Gradskog veća Novog Sada za kulturu Dalibora Rožića, povodom funkcionisanja Foruma za kulturu, platforme za diskusiju različitih aktera kulturne scene na teme koje svako ima pravo da inicira. Branka Ćurčić rekla je da Forumu za kulturu i drugim rezultatima pregovora s gradskim vlastima, koji su se odnosili i na konkursnu proceduru, preti atrofija. I ideja Foruma za kulturu, kako je dodala, počinje da se urušava zbog subverzija gradskih vlasti. Stoga je apelovala da ne zanemaruju potrebe različitih aktera i ne polarizuju ih, već da čitav proces vrate na principe participativnosti i demokratičnosti, kao što je i predviđeno Strategijom kulturnog razvoja Novog Sada i Akcionim planom, usvojenim u kontekstu Evropske prestonice kulture 2021.

(SEEcult.org)

Video
08.08.2018 | 23:49

VOĐENJE: Nagrada Mangelos 2018.

Vođenje kroz izložbu finalista nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2018. godinu, održanu u Galeriji Remont u Beogradu od 2. do 20. jula 2018.