Počast žrtavama fašizma, upozorenje državi
Serija odvojenih komemorativnih skupova posvećenih žrtvama ustaškog režima u Drugom svetskom ratu u Hrvatskoj, koja je odrazila duboke podele u društvu, završena je 24. aprila u Jasenovcu dosad najmasovnijim skupom te vrste, u organizaciji Saveza antifašističkih boraca i antifašista (SABA), uz oštre kritike na račun hrvatske vlade i osudu pokušaja revitalizacije ustaštva.
Poslednji u nizu komemorativnih skupova povodom 71. godišnjice proboja jasenovačkih logoraša, organizovan je uz poruku “Dosta je!”, a protekao je u znaku govora bivšeg hrvatskog predsednika Stjepana Mesića, počasnog predsednika SABA, te u prisustvu predstavnika SDP-a na čelu sa bivšim premijerom Zoranom Milanovićem i predstavnika Srpskog narodnog vijeća (SNV) i drugih organizacija manjinskih naroda koje su bojkotovale nedavnu državnu ceremoniju.
Mesić je naglasio da se ne smeju zaboraviti svi nevini koji su pobijeni u najvećem i najstrašnijem od nekoliko desetaka koncentracionih logora ustaške Nezavisne Države Hrvatske (NDH), jer bi ćutanje o tome danas značilo, kako je naglasio, ne samo izbegavanje osude počinjenih zločina, već bi bilo “ravno samoubistvu demokratske, na antifašizmu zasnovane hrvatske države”, prenela je N1.
“I zato smo ovde da još jednom kažemo istinu u lice svima onima koji nas zasipaju lažima o Pavelićevoj državi. Da, mi govorimo istinu i upravo zato nekima smo neugodni, nekima smetamo, pa nam predbacuju, optužuju nas čak, da bojkotujemo žrtve i politizujemo Jasenovac. Lažu!”, poručio je Mesić, ocenjujući da se danas vodi politika sakrivanja, negiranja, ili u najmanju ruku relativizovanja tih zločina, uz neskriveno obnavljanje idejne osnove ustaške zločinačke države.
“Ako neko govori kao ustaša, ako zastupa i promoviše ideje koje su zastupale ustaše, ako ističe njihovo znakovlje i simbole, ako peva njihove pesme - onda je on ustaša”, konstatovao je Mesić, dodajući da zato “nije nikakvo preterivanje, a još manje laganje, ako se kaže da se nad današnju Hrvatsku nadvio ustaški zloduh, a da među onima koji se predstavljaju kao demokrate i antitotalitaristi, ima ljudi koji se ne mogu ni doživeti, ni opisati drugačije nego kao ustaše”.
“Ako je borba za očuvanje uspomene na desetine hiljada ubijenih samo ovde, u Jasenovcu – politika, onda priznajem, bavimo se politikom. Ako je borba za demokratsku Hrvatsku, svesnu svoje prošlosti, suočenu sa istinom o toj prošlosti, ali zagledanu u budućnost – politika, i opet priznajem – da, bavimo se politikom. Ako je borba protiv sve prisutnijih pojava renesanse fašizma i ustaštva i protiv tolerancije koju aktualna vlast prema tome iskazuje – politika, onda moram bez oklevanja i otvoreno reći – da, mi se bavimo politikom. Ali, ne i sto puta ne, mi ne politizujemo žrtve Jasenovca, niti ih bojkotujemo. Mi te žrtve duboko poštujemo, a bojkotujemo one koji bez trunke pijeteta bezočno manipulišu ubijenima, žrtvama ustaškog režima”, poručio je Mesić kod spomenika "Cvet".
Mesić je rekao da su to oni koji zloupotrebljavaju Jasenovac za promovisanje svoje nakaradne teze o izjednačenosti fašizma i antifašizma, koji za tu priliku zovu komunizmom - kao zla koje treba odbaciti.
“Oni su ti, biću do kraja jasan, koji istorijsko neosnovano stavljaju znak jednakosti između komunizma i antifašizma”, poručio je Mesić, navodeći da “nezgrapni falsifikati i priglupe tvrdnje kako su u Jasenovcu komunisti ubili više ljudi, nego ustaše, neće ama baš ništa promeniti”, ali da je krajnje opasno, međutim, što takvi falsifikati počinju da se prikazuju u školama, i to na časovima veronauke.
Pozivajući na pritiske na vlast da bi prestala da toleriše manifestacije ustaštva i počne da ih kažnjava, Mesić je rekao da je zadatak svih da kažu danas: “Dosta je bilo, ovako dalje ne može, niti sme”.
“Ako to ne učinimo, izdali smo žrtve kojima se danas klanjamo, kao i sve one hrabre borce Narodno-oslobodilačkog pokreta koji su dali živote za Hrvatsku bez ustaštva. Ali ako to ne učinimo, izdali smo i sve one koji su u 90-im godinama stali na branik Hrvatske, jer oni u golemoj većini ovakvu Hrvatsku nisu želeli”, naveo je Mesić.
Ocenjujući da je Hrvatska danas duboka podeljena i da je to građeno i forsirano godinama, a posebno agresivno poslednjih, Mesić je rekao da će ta podela prestati tek kada se bude uklonila i najmanja sumnja o tome ko je stajao na pravoj, a ko na krivoj, zločinačkoj strani u Drugom svetskom ratu.
“To je, uostalom, naš dug prema svima kojima danas odajemo počast, prema svakome ubijenom, ali i prema svakome u borbi protiv fašizma poginulom Hrvatu, Srbinu, Jevrejinu, Romu, ili pripadniku bilo koje nacionalnosti. I to je naš dug prema onima koji dolaze”, poručio je Mesić, odajući počast svima ubijenima u Jasenovcu i svim žrtvama fašizma, kao i onima koji su položili svoje živote u herojskoj borbi protiv najvećeg zla 20. veka.
Komemorativni skup SABA je i sazvan pod parolom “Dosta je!”, koja se odnosi na nesprovođenje saborske Deklaracije o antifašizmu, manipulacije sa Jasenovcem i njegovim žrtvama, te koketiranjem predstavnika vlasti i odgovornih zvaničnika sa ustaštvom. SABA je poručila i da je dosta falsifikovanja i manipulisanja istorijskim istinama, rušenjem, devastiranjem i neobnavljanjem spomeničke baštine iz NOB-a, izjednačavanjem hrvatskog antifašizma s nacifašizmom i ustaštvom, kao i izjednačavanja opštenarodnog otpora boraca NOB-a sa kvislinškom NDH. Antifašisti su izrazili oštro protivljenje i komemoracijama i odavanju počasti pripadnicima poraženih režima i vojski iz Drugog svetskog rata, ustaškom pozdravu “Za dom spremni” na javnim mestima, posebno u prisustvu državnih zvaničnika, te najavama “o izbacivanju antifašizma iz Ustava Republike Hrvatske”.
Zvanična komemoracija povodom 71-godišnjice proboja jasenovačkih logoraša održana je 22. aprila bez prisustva srpskih, jevrejskih i romskih organizacija, kao i antifašista. Istovremeno, Srpska pravoslavna crkva organizovala je u obližnjem selu Mlaka arhijerejsku liturgiju i pomen za žrtve Jasenovca, kojoj su prisustvovali prestavnici SNV-a na čelu sa Miloradom Pupovcem, kao i predstavnici Koordinacije jevrejeskih opština i SABA, ali i ministar kulture Zlatko Hasanbegović, koji je par dana ranije i samostalno posetio Jasenovac. Izaslanik predsednice Kolinde Grabar Kitarović bio je Branko Lustig, filmski producent i oskarovac koji je preživeo zatočeništvo u nemačkim koncentracionim logorima i osnivač je nedavno održanog Festivala jevrejeskog filma u Zagrebu.
U Zagrebu je istog dana Antifašistička liga Hrvatske organizovala komemorativni skup “Jasenovac na Trgu žrtava fašizma”, kojem su takođe prisustvovali predstavnici srpske, romske, jevrejske zajednice, kao i diplomatskog kora.
Zvanična komemoracija bila je i najmalobrojnija, a protekla je bez govora, a umesto njih je priređen kulturno-umetnički program koji je prenošen na HRT-u. Premijer i prvi potpredsednik su ubrzo napustili skup i izbegli novinare, a ministar kulture Hasanbegović, čiju ostavku traži na hiljade kulturnih radnika i građana upravo zbog relativizovanja važnosti antifašizma, odbacio je kao neosnovane optužbe da je lično odgovoran za raskol u vezi sa komemoracijama i, kako su preneli mediji, ocenio da je “odgovornost isključivo na onima koji su postupili neodgovorno i iskoristili ovo vreme posebnog pijeteta za parapolitičke ciljeve koji nemaju veze s iskazivanjem pijeteta prema žrtvama”.
Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije poručio je sa liturgije da je “svaka vrsta relativizacije bilo kojeg zločina veći greh od onog koji su počinili sami zločinci” zato što “ničim uslovljeni, ničim izazvani oni koji pokušavaju da minimizuju i relativizuju zlo ustvari daju signal da je to dobar put, da nije loše činiti zlo, samo je važno na koji način ga maskirati".
Na opasnost od revizije istorije i promocije ustaštva upozoreno je i sa skupa “Jasenovac na Trgu žrtava fašizma”, koji je 22. aprila organizovala AFL, u prisustvu predstavnika nacionalnih manjina Srba, Jevreja i Roma, preživelih i potomaka žrtava, SABA, pojedinih saborskih zastupnika, kao i predstavnika diplomatskog kora iz Makedonije, Slovenije, Francuske i Srbije, članova antifašističkih udruženja…
Predsednik AFL Zoran Pusić poručio je tada da nije ništa novo da je mnoge ljude moguće homogenizovati raspirujući strahove prema drugima i drugačijima, te da će stoga uvek i biti političara koji će na tako indukovanim strahovima i mržnji homogenizovati svoje birače.
Navodeći da nije posebno čudno ni to što kod takvih ljudi postoji ideološka naklonost prema režimima koji su se tim metodama služili u prošlosti, Pusić je rekao da je to ujedno i veza između današnje politike dela hrvatske vlade i njenog “blago rečeno nereagovanja na pokušaje nasilne ideološki motivisane revizije istorije”.
Pusić je izrazio uverenje da bi za veliku većinu onih koji su patili i stradali u Jasenovcu od svake upaljene sveće ili donetog cveta bila neuporedivo važnija opredeljenost i odlučnost društva da se suprotstavi “relativizaciji zločinačkog karaktera ideja koje su do njihovog stradanja vodile”.
I istoričar Hrvoje Klasić rekao je da su ljudi koji su potencijalno spremni na zločin i na zlo postajali uvek, pa postoje i danas, ali da normalno društvo treba da obezbedi da takvi ljudi ostanu na nivou promila.
“Ne smeju postati mejnstrim, ne smeju nekažnjeno šestati u crnim uniformama”, poručio je Klasić, upozoravajući da se ne sme zaboraviti “istinski genocidni i fašistički karakter NDH”, kao što se ne smeju zaboraviti ni učesnici narodnooslobodilačkog pokreta koji su pobedili fašizam i doneli slobodu svima. Pre svega se, kako je naglasio, ne smeju zaboraviti oni koji tu slobodu nisu dočekali, zaustavljeni na svojim pragovima, crkvama, livadama, ulicama, kao i na koncentracionim stratištima od Jadovna i Paga do Jasenovca.
Okupljeni su nosili transparentne sa natpisima: “Kada trune kapitalizam - smrdi na fašizam”, “Fašistodi na vlasti - vreme je za otpor”, “Oni fašistički zbore - njihove oči sve govore”, “Hoćemo antifašističku vladu”… Na skupu je izvedena romska himna “Đelem, đelem” i pročitana poema “Jama” Ivana Gorana Kovačića.
AFL i predstavnici SNV-a prisustvovali su i komemoraciji jasenovačkih žrtava koje je 15. aprila organizovala u Jasenovcu Koordinacija jevrejskih opština.
Predstavnici srpske, jevrejske i romske zajednice najavili su ranije da neće učestvovati na državnoj komemoraciji u Jasenovcu zbog negiranja žrtava i revitalizacije ustaštva. Taj stav su ponovili u razgovoru s predsednicom Hrvatske Kolindom Grabar-Kitarović, kojoj su zahvalili na privrženosti dijalogu i ponovili očekivanje da će država početi da deluje političkim i pravnim sredstvima kako bi se zaustavila relativizacija zločina počinjenog u vreme NDH, njegovo negiranje i oživljavanje i tolerisanje proustaških poruka.
Hrvatski premijer Tihomir Orešković osudio je zločine počinjene od ustaškog režima, ali je izrazio i žaljenje zbog toga što se komemoracija u Jasenovcu koristi za, kako je rekao, "politizaciju koja je neprimerena, te vodi do novih podela u društvu”.
Spomen područje Jasenovac s Memorijalnim muzejem osnovano je 1968. na predlog Saveza udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata SR Hrvatske radi “očuvanja trajne uspomene na žrtve fašističkog terora i borce NOR-a stradale u Drugom svetskom ratu u koncentracijskim logorima Jasenovac i Stara Gradiška, kao i radi očuvanja tekovina antifašizma”.
Koncentracioni logor Jasenovac bio je mesto zatočenja, prisilnog rada i likvidacija, u prvom redu srpskog pravoslavnog stanovništva koje je, u cilju stvaranja čiste etničke teritorije, trebalo potpuno iskoreniti s područja NDH, kao i Jevreje i Rome, koji su rasnim zakonima bili diskriminirano stanovništvo. U logoru je stradao i određen broj Hrvata - komunista i antifašista, kao i članova njihovih porodica i drugih protivnika ustaškog režima.
Spomen područje Jasenovac prikupilo je iz više stotina izvora (knjiga, dokumenata, fotografija, izjava rodbine i prijatelja jasenovačkih žrtava, terenskih istraživanja i fotografisanja spomenika žrtava fašističkog terora) imena i podatke o 83.145 žrtava. U koncentracionom logoru Jasenovac ubijeno je 39.570 muškaraca, 23.474 žena i 20.101 dece do 14 godina starosti, od kojih je bilo najviše Srba – 47.627, zatim Roma – 16.173, te Jevreja – 13.116.
Među žrtvama Jasenovca su bili i Hrvati (4.255), Muslimani (1.128), Slovenci (266), Česi (114), Slovaci (106), Ukrajinci (64), Crnogorci (44), Mađari (27), Italijani (19), Rusi (18)…
Ustaški koncentracioni logor Jasenovac prostirao se na prostoru od 210 kvadratnih kilometara, sa obe strane reka Save i Une. Krajem 50-ih godina preduzeti su prvi koraci za obeležavanje prostora bivšeg logora III Ciglana u Jasenovcu, a 1960. upućen je poziva arhitektima Zdenku Kolaciju i Bogdanu Bogdanoviću da predlože rešenja za obeležavanje prostora bivšeg koncentracionog logora.
Prihvaćeno je rešenje Bogdana Bogdanovića za spomenik “Cvet”, kao “znak večitog obnavljanja - građevina, kao superstruktura, okrenuta dvojno - kriptom prema žrtvama iz kojih vuče svoj koren i krunom, nekom vrstom obrnute kupole - prema svetlosti i suncu. Simbolično, prema životu i slobodi...”
Spomenik je svečano otkriven 4. jula 1966. godine, a put do njega popločan je pružnim pragovima koji su simbolični nastavak sačuvane pruge kojom su pristizali transporti logoraša.
Memorijalni muzej Spomen područja Jasenovac izgrađen je neposredno uz uže područje bivšeg ustaškog logora III Ciglana Jasenovac i svečano je otvoren 4. jula 1968. godine.
(SEEcult.org)
