Počela obnova Narodnog muzeja, otvaranje 2016.
Radovi na sanaciji, adaptaciji i delimičnoj rekonstrukciji Narodnog muzeja u Beogradu počeli su 20. decembra, a trebalo bi da budu završeni do maja 2016. godine, kada će ponovo biti otvorena stalna postavka te nacionalne institucije, zatvorena već više od deset godina.
Ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac obišao je početak radova na sanaciji fasade Narodnog muzeja, a sa novinarima je imao i retku priliku da obiđe depo Zbirke strane umetnosti i vidi iz neposredne blizine neka od više od 1.100 dela iz te kolekcije, koja će biti i deo buduće stalne postavke.
“Pred nama je veliki posao i jako se radujem što smo ga započeli i što znam tačno kada ćemo ga završiti”, rekao je Tasovac, najavljujući otvaranje renoviranog Narodnog muzeja za 15. maj 2016.
Na osnovu projektnog zadatka, biće urađen glavni projekat sanacije i rekonstrukcije, nakon čega će biti raspisan tender.
Tasovac nije želeo da navodi tačan iznos novca neophodnog za završetak radova, ali je naglasio da su sredstva obezbeđena.
“Hajde da sačekamo da bude usvojen budžet (za 2015. godinu) zvanično i onda će to biti objavljeno. U svakom slučaju, obezbeđena su sredstva i za Narodni muzej i za Muzej savremene umetnosti (MSU)”, rekao je Tasovac.
Posle radova na fasadi i prozorima, počeće i radovi u unutrašnjosti Narodnog muzeja, a prema rečima direktorke Bojane Borić Brešković, to će biti za oko dva meseca. Tada će Narodni muzej biti potpuno zatvoren za javnost, ali će nastaviti aktivnosti u saradnji s muzejima koji su u njegovom sastavu, kao i sa drugim institucijama u zemlji i inostranstvu.
“Ako bi uslov da završimo Narodni muzej u sledećih godinu i po dana bio to da se ne vidi nijedno jedino delo narednih godinu i po dana, a posle toga da se vide sva u punom sjaju, ne bih ni trenutak razmišljao oko toga”, rekao je Tasovac.
Iako Narodni muzej već godinama nema stalnu postavku, Tasovac je podsetio da su samo poslednjih nekoliko meseci priređene izložbe Tijepola, Mondrijana, Rubensa, Nadežde Petrović…
Bojana Borić Brešković je dodala da je u protekloj godini Narodni muzej organizovao 18 izložbi i najavila da će izložbenu aktivnost nastaviti i nakon zatvaranja zagrade koje je neophodno da bi se na najkvalitetniji način postigli svi rokovi tokom procesa rekonstrukcije.
“Ako u ovom prostoru nećemo moći da predstavljamo svoja dobra, to ne znači da Narodni muzej, u saradnji sa drugim muzejima, neće raditi. Pored toga imamo još nekoliko naših muzeja i u Beogradu, a isto tako i Arheološki muzej Đerdapa u Kladovu, pa Muzej Lepenskog vira, Galeriju fresaka, Muzej Vuka i Dositeja, i kroz međunarodnu saradnju ćemo nastaviti aktivnosti”, rekla je Bojana Borić Brešković.
Upitana o vrednosti Zbirke strane umetnosti, direktorka Narodnog muzeja rekla je da je njena kulturno-istorijska vrednost ogromna, a da “materijalna vrednost apsolutno nije bitna”.
Tasovac je rekao da je materijalna vrednost zbirki Narodnog muzeja nemerljiva.
“Kako je moguće izmeriti vrednost Miroslavljevog jevanđelja koje se nalazi ovde dvadesetak metara vazdužnom linijom, u specijalnoj prostoriji. Kako je moguće izmeriti vrednost najznačajnije knjige koju ima jedan narod, koja je iz 12. veka i koja je do te mere bila uvek intrigantna i čarobna da je pre oko vek i po profesor Uspenski isekao jednu stranu Miroslavljevog jevanđelja i ona se ne nalazi sada ovde, nego u muzeju u Peterburgu i to je bila takođe jedna od tema razgovora sa ruskim ministrom kulture (Vladimirom) Medinskim”, rekao je Tasovac, koji je prilikom nedavnog učešća na Kulturnom forumu u Sankt Peterburgu dogovorio za 2015. godinu u Beogradu gostovanje reprezentativne izložbe ruske avangarde.
U godini u kojoj se obeležava 80-godišnjica smrti Kazimira Maljeviča izložba ruske avangarde biće održana još samo u Švajcarskoj i Monte Karlu, a prema rečima Tasovca, beogradska publika imaće priliku da vidi i čuveni Maljevičev “Crni kvadrat”.
Obilasku Narodnog muzeja prisustvovao je i direktor MSU Jovan Despotović koji je Bojani Borić Brešković poklonio buket cveća i poželeo joj uspešan završetak radova.
“Za sve nas ovo je jako srećan trenutak, a i broj novinara ovde apsolutno potvrđuje da delite ovu vrstu emocija”, rekao je Tasovac, dodajući da mu je bilo posebno uzbudljivo što je video i građane kako mobilnim telefonima fotografišu radnike na skelama na fasadi Narodnog muzeja.
Nedavno su nastavljeni i radovi na rekonstrukciji MSU, koji bi trebalo da bude ponovo otvoren 20. oktobra 2015. godine, kako je najavilo Ministarstvo kulture.
Narodni muzej nema stalnu postavku od 2003. godine, kada je zatvorena zbog neadekvatnih uslova za čuvanje i izlaganje muzejskog blaga.
Do sada se odustalo od dva projekta rekonstrukcije Narodnog muzeja – arhitekte Milana Rakočevića i potom Vladimira Lojanice, a u vreme bivšeg ministra kulture Bratislava Petkovića najavljeno je jeftinije i brže rešenje sanacije.
Ponovno otvaranje Narodnog muzeja, osnovanog 1844. godine ukazom tadašnjeg ministra prosvete Jovana Sterije Popovića, obećao je i premijer Aleksandar Vučić prilikom izbora vlade na čijem je čelu u aprilu 2014.
“Obećavam da će ova Vlada Srbije konačno obnoviti Narodni muzej na Trgu Republike, koji na sramotu svih nas stoji zatvoren deceniju”, rekao je Vučić u ekspozeu, dodajući da ga je, kao roditelja, stid što u Srbiji žive deca koja nisu imala prilike da vide Narodni muzej.
Rekonstrukcija Narodnog muzeja prvobitno je trebalo da bude obavljena prema projektnom rešenju autorskog tima na čelu sa arhitektom Milanom Rakočevićem, a potom je, na osnovu javnog konkursa, 2010. godine odabran novi predlog proces rekonstrukcije i dogradnje Narodnog muzeja - prema idejnom rešenju arhitekte Vladimira Lojanice. Taj projekat praktično nije ni započet zbog nedostatka novca, a predviđao je veliko stepenište na ulazu sa Trga republike, te dogradnju četvrtog, dvostepenog nivoa planiranog za modernu umetnost, kao i zastakljene kupole na vrhu zgrade i podzemnog depoa.
(SEEcult.org)
