Narodno pozorište u Beogradu otvoriće 9. septemnra novu, 152. sezonu premijerom predstave “Vasa Železnova i drugi” prema tekstovima Maksima Gorkog, u režiji i adaptaciji gosta iz Zagreba Zlatka Svibena, na kojoj je rad dva puta prekidan zbog pandemije virusa korona.
Reč je o predstavi u izvođenju velikog ansambla sa Ljiljanom Blagojević u naslovnoj ulozi vlasnice brodarskog preduzeća, žene koja je majka, ali mora da bude i otac porodice i kojoj volja za moć uništava život.
Upravnica Narodnog pozorišta, rediteljka Ivana Vujić, istakla je da je srećna što, posle svih iskušenja proteklih meseci zbog pandemije korona virusa, nacionalni teatar izlazi sa gabaritnim i ozbiljnim delom, uz saradnju sa kolegom iz regiona i čak 20 umetnika na sceni – 18 glumaca i dva baletska igrača, kao i sa jakom autorskom ekipom.
“Ova predstava je pokazala i stabilnost Narodnog pozorišta. Retko ko danas može da okupi toliko glumaca“, rekla je Ivana Vujić 4. septembra na konferenciji za novinare.
Inače, rad na toj predstavi počeo je u februaru, ali je dva puta morao da bude prekinut.
“Poštovali smo epidemiološke mere. Kad je moglo da se radi, ansambl je probao. Sada pokazujemo da smo spremni i otvaramo sezonu premijerom kako i dolikuje nacionalnom teatru”, naglasila je Ivana Vujić.
Podsetivši da se Narodno pozorište opredelilo za intenziviranje međunarodne saradnje, ona je izrazila radost zbog dolaska Svibena, jednog od osnivača kultne trupe Kugla glumište, koja je pomerala teatarske granice.
Zlatko Sviben, koji je diplomirao komparativnu književnost i filozofiju na Univerzitetu u Zagrebu i pozorišnu režiju na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti, izjavio je da mu je drago što nakon dugog vremena radi nešto u Beogradu. “To je bila Ivanina ideja. Kada me je prošle zime pozvala, šokirao sam se. Saradnike i glumce uglavnom nisam znao, osim scenografa Miodraga Tabačkog i dramaturškinje Slavenke Milovanović. Sa skoro svima radim prvi put i to mi je takođe drago”, rekao je Sviben, dodajući da je posle studija dosta boravio i radio u Beogradu, a “kad je krenuo rat više se nije moglo”.
Drama “Vasa Železnova”, kako je rekao, nije popularna kao komadi Gorkog “Malograđani” i “Na dnu”, ali je njemu draga ne samo zbog socijalnih problema nego upravo zbog teme porodičnih problema, zbog priče o raspadu porodice i raskidu, koji se u životu desio i samom Gorkom.
Osnova predstave je druga varijanta drame “Vasa Železnova” iz 1935. godine, uz delove prve varijante iz 1910. godine, delove romana Gorkog “Delo Artamonovih” (o nastanku građanskog sloja), koje je Sviben dramatizovao i uz proznu “Pesmu o sokolu”.
“Kanio sam napraviti to sve prema tragedijskosti koja bi bila u vezi sa svim stvarima koje se dešavaju u porodici. Mi u predstavi imamo rođenje, imamo svadbu, nekoliko smrti. To je kao u antičkoj tragediji. Znači, u porodici se to sve događa”, rekao je Sviben.
Ivana Vujić je ocenila da se tu uspostavlja netipična linija Gorki - Čehov – Breht, te da povremeno deluje piskatorski (u stilu Ervina Piskatora, nemačkog reditelja ekspresioniste), kao neka freska koja prikazuje društvo moći. Na to upućuje i sam naslov, jer Vasa Železnova u prevodu znači Vasa od gvožđa, ali joj je ta njena volja za moć uništila život.
Direktorka Drame NP Molina Udovički Fotez istakla je da je reč o vrlo složenoj predstavi koja počiva na složenoj adaptaciji: “Pratimo sudbinu žene koja je mati, a koju su životne okolnosti naterale da bude otac porodice. Počinje pričom o njenom dedi, koji je osnivač preduzeća i čiji karakter ona nasleđuje, a završava se pričom o njenom unuku u kome Vasa pred svoju smrt jedino vidi svetlu zvezdu da ono što je radila ima smisla zbog njegovog postojanja”.
Za Ljiljanu Blagojević ova predstava je i svojevrsni omaž velikom piscu i velika ansambl predstava koja priliči nacionalnom teatru.
“Rad je bio jako težak i dugotrajan. Hvala svim kolegama koji su se zdušno, vredno i verujući probijali kroz materijal koji nije nimalo lak. Igrati naslovnu ulogu je velika odgovornost i prema velikoj glumici Ljiljani Krstić koja je odigrala tu ulogu briljantno. Vasa Železnova je crveno slovo u biografiji svake glumice. Ona je mlađa od mene, ali potrebna je glumačka zrelost da bi mogla da se iznese”, rekla je Ljiljana Blagojević.
Publika će, kako je najavila, videti “pozorište koje je u pravom smislu pozorište”, koje možda neće pogoditi nečiji senzibilitet, ali niko ne može da kaže da nije reč o ozbiljnom projektu i ozbiljnom, velikom radu.
U ansamblu su i Petar Božović, Suzana Lukić, Sonja Kolačarić, Vanja Milačić, Gojko Baletić, Radovan Miljanić i drugi. Kuriozitet je da jednu od uloga igra Rada Đuričin, koja je učestvovala i u predstavi “Vasa Železnova” Dejana Mijača krajem 70-ih godina u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
Uz dramaturškinju Slavenku Milovanović i scenografa Miodraga Tabačkog, u autorskom timu su i kompozitorke Ana Krstajić i Jana Rančić, kostimografkinja Katarina Grčić, dok je scenski govor radila Ljiljana Mrkić Popović, koreografiju i scencki pokret Sonja Vukićević, a autor video materijala je Svetlana Volic.
Ivana Vujić je naglasila da se u Narodnom pozorištu pažljivo bave bezbednošću i zdravljem i svojih članova i publike.
“Svi glumci su testirani. Niko se nije razboleo”, rekla je ona.
Predstava se igra na velikoj sceni, uz fizičku distancu u gledalištu. Određen broj karata deliće se besplatno lekarima Infektivne klinike i drugim zdravstvenim radnicima.
(SEEcult.org)