• Search form

19.12.2018 | 21:22

Podsećanje na umetnost i kulturu otpora 90-ih

Podsećanje na umetnost i kulturu otpora 90-ih

Knjiga “Umetnost i kultura otpora” prof. dr Milene Dragićević Šešić o umetničkoj i kulturnoj kontrajavnosti tokom 90-ih godina u Beogradu, predstavljena 18. decembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) kao jednom od ključnih aktera tog izdanja Fakulteta dramskih umetnosti i kuće Clio, ocenjena je u razgovoru kao dragocen podsetnik na najrazličitije akte neslaganja i bunta umetnika, uz neminovno pitanje kakav je potencijal nasleđa tih umetničkih praksi danas.

Džinglovi nekadašnjeg Radija B92, koji su emitovani uoči početka promocije, a autorka ih je odabrala i kao uvod u svako od šest poglavlja knjige, podjednako su aktuelni danas koliko i pre gotovo tri decenije. Fotografije Goranke Matić i Vesne Pavlović, koje ilustruju brojne umetničke akcije i proteste zabeležene u knjizi, a projektovane su tokom razgovora, deluju gotovo nadrealno iz današnje perspektive potencijala za sličan bunt. Odsustvo pitanja i komentara nakon zvaničnog dela promocije takođe je svojevrsni pokazatelj stanja duha publike koju su mahom i činili akteri i svedoci događaja opisanih u knjizi prof. Dragićević-Šešić.

Autorka nije imala nameru da dokumentuje celokupnu javnost 90-ih, već samo ono što se može nazvati umetnošću otpora vladajućem nacionalizmu u kulturi i medijskoj manipulaciji, a to su bile umetničke prakse koje karakteriše antiratni, antinacionalistički, antifašistički i socijalno integrativni aktivizam.

“To što ne postoji kultura sećanja na sve ono što nije mejnstrim, na sve ono što nije lepo i slatko da uđe u institucionalno sećanje jednog pozorišta, kulturnog centra ili institucije kulture, zasluživalo je da nađe neko svoje mesto, da bude opisano i na neki način objašnjeno”, rekla je Milena Dragićević Šešić, napominjući da u knjizi ima mnogo toga različitog, možda čak i nekoherentnog, jer se govori i o vizuelnim umetnostima, pozorištu, društvenim pokretima, Ženama u crnom… svemu što se protivilo vladajućoj normi koja se svodila na opstanak na vlasti.

Knjiga “Umetnost i kultura otpora” odnosi se na period između devetomartovskih demonstracija 1991. i petooktobarskih 2000. godine, ali govori i o pojavama koje su prethodile tom periodu ili traju do danas, poput borbe za društvenu pravdu, slobodu umetničkog iskaza i govora, za alternativnu kulturu sećanja i za umetničke prostore namenjene civilnom društvu. Autorka je navela u uvodu da je pokušala da zabeleži u početku male i usamljene akte otpora tokom 90-ih da bi se videlo da nije “sve bilo isto”, umrljano konformizmom, nacionalizmom, bez empatije, ukaljano šovinizmom i beskrupuloznim bogaćenjem. Knjiga je posvećena umetničkoj i kulturnoj kontrajavnosti otpora – specifičnoj zajednici znanja koja je počela da razvija novu produkciju pojmova, kontekstualizovanih prema potrebama vremena – od prava na pobunu i građansku neposlušnost, preko razumevanja lokalnog cezarizma do ljudskih prava, solidarnosti i empatije u vremenima sukoba.

Direktorka CZKD-a Borka Pavićević istakla je značaj knjige “Umetnost i kultura otpora” u aktuelnom političkom trenutku, između ostalog i zbog analogije koju mnogi prave sa 90-im. Iako postoji kauzalitet, to se, prema njenim rečima, ne da porediti.

“Ali, suočavamo se sa pitanjem - šta je od toga ostalo?”, rekla je Borka Pavićević sa kojom je autorka uradila i intervju objavljen u poslednjem delu knjige.  

Što se tiče CZKD-a, i danas se, kako je istakla, nastavlja interpretacija istorije otpora, koja postavlja pitanje sećanja kao pitanje kontinuiteta, pa prema tome i pitanje odnosa sa sadaćnošću i sa budućnošću.

Vesna Pavlović, koja je 90-ih zabeležila foto-aparatom neke od najvažnijih umetničkih akcija, predstavila je deo tog dokumentarnog opusa i na nedavnoj izložbi “MixTape” u SAD, uključujući diskusiju glumaca 1996. godine o tome da li treba prekinuti igranje predstava za vreme građanskih i studentskih protesta, čuvenu seriju “Tuge” umetničke grupe Škart, u kojoj je u početku i sama bila, legendarne maske Saše Markovića Mikroba, te fotografije “Zamrznute umetnostiLed arta, odnosno akcija Nikole Džafa i Dragoslava Krnajskog, “Zimskog dnevnikaSrđana Valjarevića

“To su zamrznuti momenti prošlosti koji nam mogu dati povod za razmišljanje ili možda i za delanje”, rekla je Vesna Pavlović, fotografkinja i aktivistkinja, vanredna  profesorka Vanderbilt univerziteta u SAD.

Istoričar i teoretičar umetnosti Branislav Dimitrijević istakao je da knjiga prof. Dragićević-Šešić, kao neverovatan izvor podataka koji bi verovatno nestali iz sećanja, otvara i pitanje kritičkog odnosa prema vremenu koje obuhvata iz današnje perspektive civilnog društva, koje je 90-ih bilo centralni koncept otpora, a danas je doživelo – ako ne sunovrat, onda čudnu transformaciju. “Danas prostor civilnog društva može da bude i prostor ultra-desnice”, konstatovao je Dimitrijević, koji je ocenio i da je prof. Dragićević Šešić bila vrlo galantna prema različitim aspektima kulture 90-ih, jer nisu svi koje pominje bili pripadali kulturi otpora, ali među njima ima onih koji i dan danas predstavljaju modele promene i u samom tkivu umetnosti i načinu njenog razumevanja. “To je bila jedna mala revolucija koja se tokom 90-ih dešavala”, rekao je Dimitrijević, koji je posebno izdvojio u tom smislu akcije grupe Škart i predstavu Ane MiljanićČuj, Mali čoveče” igranu tokom jednog dana u formi sukcesivnih akcija na različitim mestima u gradu.

Bitka se stoga nije vodila samo u smislu odnosa prema dominantnoj politici Slobodana Miloševića, već je i u pogledu načina razmišljanja i sprovođenja umetnosti kao nove činjenice u kojoj aspekt društvenosti igra važnu ulogu, rekao je Dimitrijević, navodeći da je kontinuitet tih novih formi umetničke prakse započet otvaranjem bioskopa Rex i delovanjem Darke Radosavljević koja je na izvestan način prikupila scenu i to okupljanje i danas je vidljivo kroz delovanje Nezavisne kulturne scene i drugih aktera na sceni.

Dimitrijević je naveo da je kultura 90-ih i pitanje određenog poraza, jer nije postojala dovoljna svest o dva ideološka problema koja i danas muče srpsko društvo, a to su klasni i nacionalni. Klasni 90-ih nije ni postojao u javnom diskursu, a drugi je delimično primećen, rekao je Dimitrijević, posebno ukazujući na odnos prema kosovskom pitanju kao rak rani svih protesta 90-ih, na kojima su učestvovali ljudi koji su imali suprotne stavove i koje i danas drži celo društvo u blokadi. “Idite na Kosovo!”, jedna je od poruka učesnika tromesečnih demonstracija 1996/97. godine policajcima u kordonima, podsetio je Dimitrijević.

Kao prvi umetnički rad koji je postavio pitanje konačnog realnog određenja društva prema pitanju Kosova, naveo je “XY Ungelost Milice Tomić iz 1997. godine.

Prema mišljenju Dimitrijevića, ono što bi drugi istraživači i pisci, pre svega mlađi, mogli da nastave na osnovu knjige prof. Dragićević-Šešić bile bi teme koje se tiču samog diskursa koji je na neki način počeo da se menja delatnošću Škole za istoriju i teoriju slike krajem 90-ih, kada se “prvi put kreće sa nečim što bismo mogli nazvati kritikom Druge Srbije, ali ne na način na koji se to danas događa sa pozicija desnice, već sa pozicija levice”. Problem je bio u tome što Druga Srbija, kao građanska formacija, nije bila svesna društvenog totaliteta i nije obratila pažnju na krupne klasne razlike, rekao je Dimitrijević, ocenjujući da je za kulturu 90-ih karakteristična i želja za nekom formom idealne normalnosti, na šta je pokušala da ukaže i izložba “O normalnosti“ u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, koju je 2005. radio sa Dejanom Sretenovićem i Branislavom Anđelković. “Glavna tema 90-ih je bila to da postoje Slobodan Milošević, SPS i ti neki strašni ljudi koji sprečavaju društvo da se normalizuje i onda je Vojislav Koštunica 5. oktobra (2000) i bukvalno rekao da Srbija treba da postane normalno i dosadno društvo. To je i postala, ali po uzusima neoliberalne ideologije”, rekao je Dimitrijević.

Borka Pavićević na to je dodala da je opozicija Miloševićevom režimu bila zapravo “nedotupava u meri u kojoj nikada nije razumela smisao savremene umetnosti. “Zato je i mobilisana po meri u kojoj je ostala u epskoj naraciji, jer nedostatak kapaciteta za apstraktno mišljenje zapravo je odsustvo opozicije od angažmana i odlazak u nacionalizam”, rekla je ona.

U kontekstu kulture otpora 90-ih važnu ulogu imali su i mediji, pre svega Radio B92 na čiju je ulogu podsetila nekadašnja direktorka programa te kultne stanice Ana Martinoli, vanredna profesorka FDU, koja je u B92 došla 1996. godine kao studentkinja. Knjiga prof. Dragićević-Šešić za nju je važna i zbog sumiranja aktivnosti Radija B92 kao medija o kojem današnji studenti ne bi imali odakle da uče.

Knjiga “Umetnost i kultura otpora”, na čijoj je naslovnoj strani fotografija jednog od radova Mrđana Bajića iz projekta “Yugomuzej”, podeljena je na šest poglavlja, počev od konteksta, odnosno temata “Kulturne politike u vremenima društvene anomije”, preko segmenata “Kultura neslaganja – pravo na različito sećanje”, “Umetnosti kontestacije – umetnosti akcije” i “Umetnosti protesta u javnom prostoru” do dela “Umetnost u unutrašnjem egzilu” sa tekstovima Zorice Jevremović, te razgovora autorke sa Borkom Pavićević u CZKD-u vođenog u proleće 2017. godine (Izvedbe neslaganja: od kulture otpora do katarze i pomirenja).

 
 
 
 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Vesna Milosavljevic (@seecult) on

Prvo poglavlje knjige definiše situaciju u društvu i kulturi 90-ih, kao i karakteristike kulturne politike koja uništava dostignuća u razvoju umetnosti i kulture prethodnog perioda, zatvarajući i izolujući kulturnu javnost, medijski cenzurišući postignuća, etatizujući institucionalni sistem kulture. Istovremeno, autorka ukazuje na rađanje novog civilnog društva koje u međusobnim relacijama omogućuje opstanak umetničkih kolektiva, umetnika pojedinaca, intelektualaca i svih onih koji aktivistički žele da se suporotstave narastajućem nacionalizmu i ksenofobiji u kulturi.

U drugom poglavlju u prvom planu je onaj segment alternativne umetnosti koji ostvaruje svoje pravo na pobunu kroz sopstvene umetničke prakse koje polaze od drugačije politike sećanja, boreći se protiv politika zaborava, kao i za preispitivanje dostignuća umetnika, zaboravljenih aktera umetničke i javne scene. U cenutru pažnje su pozorišne umetnice Dijana Milošević iz Dah teatra, Ivana Vujić iz Beton hala teatra i Ana Miljanić. Središno mesto zauzima analiza serije performatrivnih site specific akcija – “Zabrinuti septembar u Beogradu”, rađen prema knjizi Vilhelma RajhaČuj, Mali čoveče” koja je izabrana kao paradigma pokušaja transmedijalne transgresije, obznanjene adaptacije jednog akademskog teksta za izvođenje u javnom prostoru, u neposrednoj komunikaciji sa slučajnim prolaznicima ili uobičajenim korisnicima datog prostora.

Treće poglavlje govori o transmedijalnim formama savremenih umetničkih praksi, od tehno-pozorišta do umetnosti performansa i umetničkim projektima u javnom prostoru grada. Posebno se ističe doprinos umetničkih kolektiva (FIA, Magnet, Led art, Škart, Božidar Mandić i Porodica bistrih potoka), kao i pojedinaca, poput Mikroba, Talenta, Miroslava Mandića, Branka Pavića, Dragana Ve. Ignjatovića... Završava se analizom Belefa, koju autorka smatra važnom za razumevanje procesa koji su doprineli da se alternativna umetnička kontrajavnost ipak učini delatnom i da mnogi od njenih aktera postanu nakon 2000. godine deo kulturne scene Srbije.

Četvrto poglavlje knjige na scenu izvodi građane kao aktere koji u interakciji sa umetnicima ostvaruju značajne performativne činove – istinske kulturn izvedbe. Transmedijalnost uličnih protesta, u kojima se jedna priča, narativ, predstavlja kroz mnogo različitih medija, u najrazlicitijim žanrovima, od karnevala do satire i karikature, još više je podržana činjenicom da se u njima nastojala da postigne i kulturna praksa konvergencije medija. Iako je reč o masovnim građanskim i studentskim protestima, autorka ukazuje da nije reč o kulturi gomile, već o kulturnoj kontrajavnosti koja se koristi igrom, smehom, bukom, vizuelnim i zvučnim efektima da bi iskazala svoj stav i otpornost prema svim pritiscima vlasti.

Peto poglavlje knjige sadrži tri teksta koji predstavljaju dramski opus, pozorišno delovanje i aktivistički rad Zorice Jevremović koja, nezadovoljna izvođenjem svoje prve drame u Ateljeu 212, učestvuje u stvaranju nezavisne scene 80-ih, prvo u Novoj osećajnosti, a zatim u KPGT-u. Devedesetih napušta i tu kulturnu scenu, a za svoje prostore delovanja bira psihijatrijsku bolnicu “Laza Lazarević”, Autonomni ženski centar za borbu protiv nasilja, ulice, pa na kraju i sopstveni stan.

Šesto poglavlje donosi intervju autorke sa Borkom Pavićević koji predstavlja dopunu informacijama koje različiti tekstovi inače pružaju, fokusirajući se na procese uspostavljanja veza između intelektualnih zajednica (Beogradski krug, Helsinški odbor za ljudska prava, Žene u crnom) i umetnika aktivista koji su i doveli do stvaranja CZKD-a kao institucije koja će obeležiti umetnost i kulturu otpora 90-ih.

Prof. Dragićević-Šešić knjigom “Umetnost i kultura otpora” na neki način nastavlja svoju raniju knjigu “Umetnost i alternativa” (1992) o alternativi 60-ih i 70-ih, kontrakulturi i omladinskoj supkulturi, koja se završava vremenski demonstracijama 9. marta 1991. godine.

Milena Dragićević Šešić, profesorka FDU i šefica Unesko katedre za kulturne politike i menadžment na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, autorka je 17 knjiga, među kojima su i “Kultura – menadžment, animacija, marketing” (sa Branimirom Stojkovićem), “Menadžment umetnosti u turbulentnim okolnostima” (sa Sanjinom Dragojevićem, 2005), “Interkulturna medijacija na Balkanu” (sa Sanjinom Dragojevićem, 2004), “Neofolk kultura” (1994)… Bila je rektorka Univerziteta umetnosti u Beogradu (2001-2004), direktorka je Instituta za pozorište, film, radio i televiziju FDU, gostujući predavač na univerzitetima širom sveta, ekspert Saveta Evrope, Uneska i Evropske kulturne fondacije.
 
(SEEcult.org)

  • 19.06.2018 | 10:00

    Cankarjev dom | Mestni muzej, Ljubljana

    SLOVENSKI IN EVROPSKI CANKAR - razstava (18.6.2018.-28.2.2019.) ob 100. obletnici smrti Ivana Cankarja

    https://www.cd-cc.si/sl/kultura/razstave/ivan-cankar-in-evropa

    06.10.2018 | 10:00

    Kibla, Maribor

    Kibla portal, Valvasorjeva 40, Maribor

    OSEBNO / PERSONAL - mednarodna skupinska razstava (5.10.2018.-8.2.2019.)

    Jozef Suchoža (Slovaška), Nataša Prosenc Stearns (Slovenija/ZDA), Jože Slaček in Jiri Kočica (Slovenija), Jure Fingušt (Slovenija), Janez Kardelj (Slovenija), Maruša Šuštar (Slovenija), Tadej Vaukman (Slovenija), Maša Jazbec (Slovenija), Artists&Poor's (Slovenija), Radovan Kunić (Hrvaška), Boštjan Novak (Slovenija), Dragica Čadež (Slovenija), Anka Krašna (Slovenija), Selma Selman (BH/ZDA), Nikita Shalenny (Ukrajina/UA), Nataša Berk, Vlado Repnik, Simon Macuh, Petra Kapš (Slovenija), Tincuta Heinzel in Hillevi Munthe, kuratorici - Poskusi, napake, preizkušnje in napake: Attempts, Failures, Trials and Errors: Teresa Almeida (Portugalska / ZK / Švedska), Beam (Nizozemska), Shih Wei Chieh (Tajvan), Kate Sicchio (ZDA) & Camille Baker (Kanada / ZK), Renata Gaui (Brazilija / ZDA), Maria Paulina Gutiérrez (Kolumbija), Tincuta Heinzel (Romunija/Nemčija/ZK), Shary Kock (Nizozemska), Aline Martinez Santos (Brazilija/Nemčija), Afroditi Psarra (Grčija/ZDA), Annette Schmid & Veerle Pennock (Nemčija/Nizozemska), Zoran Popovici (Romunija), Natacha Roussel (Francija/Belgija), Vitalii Shupliak (Ukrajina/Poljska), Giulia Tomasello (Italija/ZK), Pauline Vierne (Francija/Nemčija), ZEST Collective (Romunija), Ebru Kurbak (Turčija/Avstrija), Mili John Tharakan (Indija/ZK), Rebecca Stewart (ZDA/ZK)

    http://www.kibla.org

    16.10.2018 | 10:00

    Muzej Paje Jovanovića, Kralja Milana 21/IV, Beograd

    POGLED IZBLIZA. ATELJE PAJE JOVANOVIĆA - izložba (15.10.2018.-26.1.2019.) povodom 115 godina od osnivanja Muzeja grada Beograda

    autor izložbe: Isidora Savić, kustoskinja Muzeja grada Beograda

    http://www.mgb.org.rs

    19.10.2018 | 10:00

    Muzej afričke umetnosti, Andre Nikolića 14, Beograd

    MASINISA SELMANI (Francuska): PODELJENI SVETOVI - izložba (18.10.2018.-24.2.2019.)

    http://www.institutfrancais.rs/podeljeni-svetovi-masinise-selmanija

    19.10.2018 | 10:00

    UGM trgovina, Strossmayerjeva 6, Maribor

    TONI SOPRANO: ʹOUT TA KĒ - prodajna razstava (18.10.2018.-17.2.2019.)

    http://www.ugm.si

    07.11.2018 | 11:00

    Muzej primenjene umetnosti, Vuka Karadžića 18, Beograd

    Dan muzeja primenjene umetnosti Beograd

    KLASIČNO I SIMBOLIČNO - PRSTENJE I MINĐUŠE OD ANTIKE DO SREDNJEG VEKA IZ KOLEKCIJE MUZEJA PRIMENJENE UMETNOSTI - izložba (6.11.2018.-31.1.2019.)

    autor izložbe i kataloga: Mila Gajić, viši kustos MPU

    konzervacija: Milan Andrić

    grafičko oblikovanje: Dušan Tkačenko

    arhitekta postavke: Miroslava Petrović Balubdžić

    muzika za izložbu: Vasil Hadžimanov

    http://mpu.rs

    08.11.2018 | 11:00

    Dom Jevrema Grujića, Svetogorska 17, Beograd

    ČAROBNA MILENA - izložba Milene Pavlović Barili (7.11.2019.-31.3.2019.)

    http://www.iicbelgrado.esteri.it

    09.11.2018 | 11:00

    Galerija Klovićevi dvori, Jezuitski trg 4, Zagreb

    NIKOLA REISER: SENZIBILNI POETA SLIKARSTVA - retrospektivna izložba (8.11.2018.-3.2.2019.)

    kustosica izložbe: Danijela Marković

    autori tekstova: Akademik Tonko Maroević, Iva Körbler, Danijela Marković

    http://gkd.hr

    10.11.2018 | 10:00

    SANU, Beograd

    MARKO ČELEBONOVIĆ (1902-1986) - izložba (9.11.2018.-30.1.2019.)

    https://www.sanu.ac.rs

    10.11.2018 | 10:00

    Gradski muzej Subotica, Trg sinagoge 3, Subotica

    ROĐENJE HUMANOIDNE ROBOTIKE: 50 GODINA CENTRA ZA ROBOTIKU INSTITUTA „MIHAJLO PUPIN“ - izložba posvećena najstarijoj laboratoriji za robotiku u Jugoistočnoj Evropi (9.11.2018.-31.1.2019.)

    autor izložbe: Ivan Stanić, kustos Muzeja nauke i tehnike - Beograd

    organizacija: Gradski muzej Subotica i Muzej nauke i tehnike - Beograd

    http://www.gradskimuzej.subotica.rs

    http://www.muzejnt.rs

digitalizacija, ubsm
Video
25.12.2018 | 18:27

VOĐENJE: Ilija Šoškić - Akcione forme

Vođenje kroz izložbu Ilije ŠoškićaAkcione forme” koja je održana istovremeno u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom