Pokušaj razumevanja monstruoznog sveta

Grčki umetnik Euripid Laskaridis ponovo učestvuje na Beogradskom festivalu igre (BFI), na kojem je 2022. godine izveo solo “Relikvija”, a sada nastupa u ansambl komadu “Elenit”, za koji potpisuje režiju i koreografiju, stvarajući slike iracionalnog sveta kao otvorenu poemu koju publika treba sama da dešifruje.

“Podnaslov bi mogao biti: ‘Ono što smo juče znali sada je iza nas’. To je predstava koja povezuje prošlost sa budućnošću, kao strelica sa dva kraka koji upućuju u oba pravca”, rekao je Laskaridis povodom predstave “Elenit”, koja će biti izvedena 29. marta na sceni Madlenianuma.

Predstava “Elenit” kreirana je malo pre pandemije, a “znamo da smo posle ušli u drugačiji svet, tako da je naš podnaslov dobio na značaju”, rekao je Laskaridis 27. marta na konferenciji za novinare 20. BFI.

U predstavi “Elenit”, u produkciji njegove kompanije “Osmozis”, osnovane 2009. godine u Atini, učestvuje desetoro izvođača.

“Za mene je početak kreacije momenat kada zamislim neko stvorenje, karakter koji oličavam. Od tog trenutka to stvorenje počinje da me progoni. Proces do izlaska na scenu traje obično dve godine”, rekao je Laskaridis, podsetivši da je komad “Relikvija” imao premijeru 2015. godine, a sledeća duo predstava “Titani” 2017. godine.

Nakon toga, dok je gledao predstavu jednog svog prijatelja, iznenada je video nisko kovrdžavo biće, nervozno, okruženo krugovima svetla, kako svira na maloj gitari: “Pomislio sam - to bi bilo zabavno. Odmah sam znao da će mi to biti novi komad. Vremenom su se javljale druge slike, hor koji igra oko pećine, dinosaurus... Nisam znao šta sve to znači, ali slike su mi došle iz podsvesti i morao sam da nađem način da ih uobličim na sceni”.

Euripid Laskaridis, foto: ZD/SEEcult

Želja Laskaridisa je da svet koji kreira na sceni ne bude linearan: “Nema priče koja je konkretna, više je kao otvorena poema za ljude koji će je dešifrovati na osnovu svojih iskustava, znanja i lične osećajnosti”.

Laskaridis je pozvao publiku da ne pokušava da razume njegovu predstavu, jer nema pravog ili pogrešnog objašnjenja.

“Ona pokušava da inspiriše, da bude okidač za vaša čula i, nadam se, da pokrene maštu publike da kreira svoje vlastite priče u zavisnosti od lične mitologije i znanja”, poručio je Laskaridis.

U predstavi “Elenit”, kako je navedeno u katalogu BFI, svakodnevne slike i situacije postaju sve apsurdnije, misterioznije i uznemirujuće. “Elenit” je “putovanje kroz nepoznati pejzaž; devastiran i razrušen, ali u isto vreme neodoljivo fascinantan. U pitanju je briljantan pokušaj razumevanja našeg monstruoznog sveta”.

“Barokna i dadaistička proslava u kojoj batrakije ljudskog tela i tehnokrate u odelima, simboli zapadne umetnosti uz crveni barjak optrčavaju oko mnoštva čudnovatih i različitih bića. Uz ludi tempo tehno muzike koja se izvodi uživo, oni se lome, puštaju, tuku, bacaju, gestikuliraju, igraju, sami ili zajedno, u svetu koji pada, eksplodira, raspada se i raspliće, polako ili brutalno. ‘Elenit’ je lavirint situacija naseljenih čudnim likovima, koji lepršaju između malodušnosti i preuzbuđenja, nepovezana priča koja ide od katastrofa do naleta energije. Posle svega, ‘život i svet ostaju enigma’. Ona u koju morate biti uvereni da biste mogli da joj se nasmejete”.

Kritika je Laskaridisovu predstavu “Elenit” opisala kao “neurotičnu i komičnu, tragičnu i sarkastičnu” (El Culture), “putovanje kroz pejzaže koji prelaze jedan u drugi bez objašnjenja, u svetu sačinjenom od ruševina koje uprkos svemu i dalje opstaju – i plene” (Kathimerini).

Laskaridis je jedan od retkih stvaralaca koji razvijaju pozorište vizija, eterični teatar koji poput snova istražuje stvarnost, deformišući je i preuveličavajući pod lupom pozornice.

Laskaridis je i reditelj i izvođač, a dominantne teme koje čine njegov umetnički identitet su podsmeh i transformacija.

Studirao je glumu u Atini pri Umetničkom teatru Karolosa Kuna. Režiju je učio na njujorškom Bruklin koledžu kao stipendista Onazisove fondacije. Nastupa od 1995. godine, sarađujući sa rediteljima poput Dimitrisa Papajoanua i Roberta Vilsona. Samostalno je počeo da režira 2000. godine, istovremeno kreirajući scenske komade i nagrađivane kratke filmove. Kompaniju “Osmosis” osnovao je 2009. godine, a od 2013. godine počinje da razvija i radionice i društvene projekte.

*Foto: Julian Mommert

(SEEcult.org)