Polemika o izboru za 53. Bijenale
Izbor Zorana Todorovića za jednog od predstavnika Srbije na 53. Bijenalu u Veneciji, na kojem će se predstaviti radom koji podrazumeva izradu ćebadi od ljuske kose, izazvao je oštru reakciju Nikole Džafa, osnivača Led arta iz Novog Sada, koji je saopštio da je primoran da se bavi očuvanjem autorstva i intelektualne svojine, podsećajući da se fenomenom kose i šišanja, odnosno njihovim etičkim, estetičkim, kulturnim i političkim konotacijama, bavi od 1995. do danas.
Izbor Zorana Todorovića za jednog od predstavnika Srbije na 53. Bijenalu u Veneciji, na kojem će se predstaviti radom koji podrazumeva izradu ćebadi od ljuske kose, izazvao je oštru reakciju Nikole Džafa, osnivača Led arta iz Novog Sada, koji je saopštio da je primoran da se bavi očuvanjem autorstva i intelektualne svojine, podsećajući da se fenomenom kose i šišanja, odnosno njihovim etičkim, estetičkim, kulturnim i političkim konotacijama, bavi od 1995. do danas.
U otvorenom pismu javnosti, naslovljenom “Ko was šiša?” - kako je i naziv njegovog više puta izvođenog performansa, Džafo je naveo da je nateran da reaguje povodom izbora Todorovića i njegovog rada “Bez naslova” za 53. Bijenale, iako je to, zapravo, posao stručne komisije i administracije.
Takođe, pokrenuo je pitanje načina izbora predstavnika Srbije na međunarodnoj sceni, a opširno pismo, sa citatima obrazloženja Stručnog saveta za izbor predstavnika Srbije na Bijenalu, spiskom svojih izložbi i bibliografijom, završio je konstatacijom da nema zaključak i da se nada da će do njega možda doći kroz opšti dijalog o pitanjima koja je pokrenuo.
Optužujući Stručni savet za Bijenale da “saučestvuje u krađi” i “čuva stražu” Todoroviću, uz pomoć komesara izložbe i pomoćnika ministra kulture Branislava Dimitrijevića, Džafo je naveo da mu je nejasno da
li članovi Stručnog saveta “možda nisu dovoljno obavešteni i ne znaju šta se dešavalo na tlu Srbije u poslednje dve decenije ili nipodaštavaju, omalovažavaju i prenebregavaju niz akcija, performansa, izložbi, izvedenih po gradovima Srbije (i šire), o čemu postoji bogata i sređena dokumentacija, publikovana u knjigama, katalozima...”
Džafo je podsetio u pismu na obrazloženje Stručnog saveta o izboru Todorovićevog projekta, koji podrazumeva industrijsku izradu ćebadi od obrađene ljudske kose, uz dokumentaciju tog proizvodnog procesa u prostoriji ohlađenoj do temperature koja izaziva želju da se zaogrnemo.
Džafo je podsetio i na izjavu članice Stručnog saveta i umetnice Milice Tomić, koja je u intervjuu “Politici” od 10. januara navela da se Todorović bavi biopolitikom, koju je filozof Đorđo Agamben formulisao stavom: “Svi mi još uvek živimo u koncentracionom logoru”.
“Interesantno je da je Todorović odredio mesto umetnika unutar ‘logora’, kao nekoga ko preuzima funkciju ‘ekonoma’, nekog ko prikuplja ‘ljudske sirovine’, i pretvara ih u upotrebni predmet”, navela je Milica Tomić, podsetio je Džafo, ukazujući pritom na svoj etičko(estetički) performans “Ko was šiša?”, izvođen u CZKD-u u Beogradu (1995), RU “Radivoj Ćirpanov” u Novom Sadu (1995), Domu kulture u Nišu (1998), kao i u okviru projekta “Kunstlager” Led arta u Novom Sadu (2000).
Performans “Ko was šiša?” podrazumevao je javno šišanje Džafa i dvadesetak dobrovoljaca, prenošeno direktno na TV ekranu, uz pakovanje odsečene kose, obeležavanje nalepnicom i deponovanje u zamrzivač, čime je uključena u “Led art proces”. Rad je pratio i “Pojmovnik o kosi sa e(ste)tikom šišanja” koji analizira kosu kao prirodnu, istorijsku, društvenu ili leksičku pojavu.
Džafo je podsetio i na rad “Uzaludni pogledi”, predstavljen na izložbama "Novosadska art scena" u beogradskoj galeriji "Remont" 2005. i “Hibridno - imaginarno” u MSUV u Novom Sadu 2006, “fenomeni redimejda u Srbiji” u Domu kulture Čačak 2007. i “Ready made Re_made” u Galeriji ULUS u Beogradu 2008.
Povodom načina izbora predstavnika Srbije za Bijenale, Džafo je ocenio da je “poštenije birati ‘po ključu’, kao što se biralo nekad”.
“To bi, sada, u nas, izgledalo ovako: Srbija - Vojvodina - Kosovo, a ja bih predložio umetnike s Kosova kao najspremnije za internacionalne istupe”, naveo je Džafo u pismu javnosti.
Povodom pisma Džafa, komesar srpskog paviljona Branislav Dimitrijević izjavio je “Politici” da su se kosa i proces šišanja u umetnosti 20. i 21. veka često pojavljivali, te da je simbolika šišanja bila jako bitna i u ovdašnjim umetničkim procesima, naročito u onima koji ga analiziraju kao oblik institucionalizacije, disciplinovanja, ili simboličkog oduzimanja moći.
Kao primer je naveo film “Rane radove” Želimira Žilnika, šišanje Tomislava Gotovca u “Plastičnom Isusu” Lazara Stojanovića, kao i radove Uroša Đurića, Tanje Ostojić…
Dimitrijević je istakao i da je Todorović koristio u ranijim radovima netradicionalne umetničke materijale “ljudskog porekla”, kao što je salo od kojeg je pravio sapun, te kožice sa penisa (dobijene obrezivanjem) od kojih je pravio pihtije.
“Ako je Todorovićev projekat plagijat, onda su svi Džafovi projekti plagijati, jer su mnogi umetnici pre njega koristili i žive zečeve, i ogromne stolice, i zvezde petokrake, a naslovna strana kataloga Džafove ‘Art klinike’ mogla bi da bude naslovna strana neke publikacije grupe Irwin... Zato što liče”, dodao je Dimitrijević.
Todorovićev rad, prema navodima Stručnog saveta, iskazuje stav o društvenom stanju koje se doživljava “putem osećaja izolovanosti, bespomoćnosti i ogoljene egzistencije subjekta u uslovima epohe biopolitike (i u nekom zatvorenom sistemu)”. Takođe, iskaz je o ulozi umetnika koji inicira i “orkestrira” određeni proces nad kojim ne može i ne želi da ima potpunu kontrolu, te sam proces postaje aspekt društvenog povezivanja i participacije, a sa druge strane, ima materijalni rezultat u koji je i sam utkan.
Srbiju će, osim Todorovića, predstavljati na 53. Bijenalu u Veneciji, i umetnica Katarina Zdjelar, prema odluci Stručnog saveta koji su činili Dimitrijević, Zoran Erić, Milica Tomić, Stevan Vuković i Milica Petronijević.
Radove Todorovića i Katarine Zdjelar (Everything Is Gonna Be), dobitnice Mangelos nagrade za 2007. godinu, jednoglasno je odabrao Stručni savet među 12 predloga 11 umetnika i kustosa iz Srbije, prijavljenih na pozivni konkurs.
Na konkursu su učestvovali i Biljana Đurđević, Ivan Grubanov, Zoran Naskovski, Dobrila Denegri, Vladimir Nikolić, Zoran Pantelić, Darka Radosavljević, Dejan Sretenović i Jelena Vesić.
Prema navodima Stručnog saveta, odabrani projekti, zajedno predstavljeni u srpskom paviljonu u Veneciji, kao prostoru “nacionalne reprezentacije”, otvaraju niz zanimljivih mogućnosti tumačenja i suočavanja različitih stavova o umetnosti i društvu.
Među osnovnim kriterijumima za odlučivanje o izboru radova bili su umetnička i idejna celovitost projekta, sam koncept 53. Bijenala u Veneciji i analiza mogućeg odjeka rada.
Odluka o izboru doneta je vođenjem računa o umetničkoj i društvenoj aktuelnosti, zaokruženosti i otvorenosti umetničkih koncepcija, odnosu lokalnog i internacionalnog konteksta kao i specifičnim kontekstom Bijenala i paviljona Srbije u njegovom okviru, kao i o interaktivnosti sa internacionalnom publikom i značajem za međunarodnu stručnu javnost, ali o različitosti umetničkih pozicija i aspiracija u pronalaženju relevantnih uloga koje umetnost može da ima.
Projekat Todorovića je zasnovan na složenom procesu i kolektivnoj participaciji u tom procesu, a podrazumeva industrijsku izradu ćebadi od ljudske kose dobijene šišanjem oko pola miliona ljudi (potrebno je tri do četiri tone kose). Materijal će biti prikupljan tri meseca, a zatim čišćen, sortiran, skladišten, hemijski i fizički obrađen, da bi se potom ta “ljudska sirovina” ugradila u ćebad potpuno standardnog izgleda i upotrebe.
Sajt Ministarstva kulture je www.kultura.sr.gov.yu/, a Led arta www.ledart.org.rs
