Politički ton i epska greška na dodeli Oskara
Poruke protiv politike američkog predsednika Donalda Trampa očekivano su obeležile 89. dodelu Oskara, koja će biti zapamćena i po neprijatnoj situaciji u samoj završnici, kada su Voren Biti i Fej Danavej pogrešno proglasili najboljim filmom “La la lend”, dok je glavnog Oskara zapravo dobio niskobudžetni “Mesečina”.
Dok su producenti filma “La la lend” Demijena Šazela, koji je dobio Oskara za režiju, uveliko zahvaljivali na nagradi za najbolji film, na scenu su izašli predstavnici firme PwC koja je zadužena za prebrojavanje glasova i saopštili da je u pitanju greška. Na binu je potom – i sama šokirana, izašla i ekipa filma “Mesečina” Berija Dženkinsa, koji je prethodne večeri trijumfovao i na dodeli nagrade Spirit.
“Napravljena je greška, ‘Mesečina’ je pobedila. Ne šalim se. Nije šala, popnite se ovde”, rekao je producent filma “La la lend” Džordan Horovic ekipi “Mesečine”.
Poslednji par prezentera, Voren Biti i Fej Danavej, pogrešno je proglasio pobednički film zato što je, kako je Biti rekao, u koverti pisalo: “Ema Stoun, La la lend”. Biti je rekao da je zato malo i oklevao da saopšti ko je dobio nagradu. Kovertu je dao Fej Danavej, svojoj partnerki iz filma “Boni i Klajd” od pre 50 godina, koja je potom i izgovorila: “La la lend”.
Kada se ispostavilo da je pobednički film zapravo “Mesečina”, na bini su se našle ekipe oba filma, a ceremonija je završena u smehu, neverici i preispitivanju da li se tako nešto ikada ranije desilo.
Voren Biti objašnjava šta se desilo, skrinšot
Osim što je zatvorila 89. ceremoniju, “Mesečina” je i otvorila gala veče u Dolbi teatru – dodelom Oskara za najbolju sporednu mušku ulogu Maheršali Aliju, koji je time ušao u istoriju kao prvi muslimanski glumac koji je dobio nagradu Američke filmske akademije.
Dženkinsov film “Mesečina” o odrastanju tamnoputog gej mladića u Majamiju, koji je i na programu 45. Festa, odneo je i nagradu za najbolji adaptirani scenario (Barry Jenkins i Alvin McCraney), kao i za najbolju fotografiju.
“La la land”, koji je imao čak 14 nominacija, odneo je nagrade u šest kategorija, uključujući za režiju 32-godišnjeg Šazela, koji je ušao u istoriju kao najmlađi dobitnik nagrade Američke filmske akademije u toj kategoriji. “La la land” dobio je Oskara i za najbolju fotografiju, scenografiju i originalnu muziku.
Oskara za najbolju sporednu žensku ulogu dobila je Vajola Dejvis za “Ogradu” Denzela Vošingtona.
Najboljim stranim filmom već na početku ceremonije proglašen je iranski “Trgovački putnik” Ašgara Farhadija, koji je time postao dvostruki oskarovac, ali nije prisustvovao ceremoniji u znak protesta zbog nedavne Trampove odluke da privremeno zabrani izdavanje viza građanima sedam većinski muslimanskih zemalja.
Najbolji kratki dokumentarni film je “Beli šlemovi”, a najbolji kratki igrani “Pevaj”. Oskara za najbolji kratki animirani film dobio je “Šljuki”, a za dugometražni animirani “Zutopija”.
Ceremonija je protekla u znaku kritike Trampove imigracione politike, a predsednika je voditelj ceremonije pozvao i da se oglasi na svojoj omiljenoj društvenoj mreži Tviteru, na kojoj su ga zamenile pristalice koje su povele intenzivirale kampanju bojkota ceremonije Oskara, prenošene uživo širom sveta.
Iako možda nije gledao dodelu Oskara, Tramp je kroz komentare voditelja Džimija Kimela, kao i pojedinih prezentera i dobitnika, bio praktično prisutan cele večeri.
Kritički ton započeo je Farhadi, koji je u pročitanoj pisanoj izjavi okarakterisao Trampovu odluku o zabrani izdavanja viza kao “neljudski zakon”.
“Deljenje sveta na ‘nas’ i ‘nasse neprijatelje’ stvara strah, to je nedolično opravdanje za agresiju i rat”, poručio je Farhadi, koji je dobio Oskara i 2012. godine za film “Razvod”.
Farhadi je naveo i da njegovo odsustvo predstavlja izraz posstovanja prema sunarodnicima iz Irana i stanovnicima ostalih ssest zemalja koje su obuhvaćene Trampovom odlukom o viznom režimu,
Poručujući i da filmski stvaraoci mogu da unisstavaju stereotipe među ljudima, Farhadi je naglasio da je empatija potrebnija visse nego ikada, a dobio je aplauz zvezda u prepunom Dolbi teatru.
Reditelj Gael Garsija Bernal takođe se osvrnuo na Trampovu politiku, navodeći da se kao čovek iz Meksika i Latinoamerikanac, migrant i ljudsko biće, protivi izgradnji bilo koje vrste zida, koji je Tramp najavio na granici sa Meksikom.
Koreditelj filma “Zutopija” Rič Hauard izrazio je zahvalnost publici ssirom sveta za podrssku tom animiranom ostvarenju – priči o toleranciji koja je snažnija od straha od drugih.
O potrebi tolerancije, empatije i uvažavanja različitosti govorili su i koreditelji pobedničkog filma “Mesečina”, koji su se direktno obratili svima koji pripadaju manjini.
“Ova nagrada ide svim crnim ili braon dečacima i devojčicama, kao i onima koji su rodno neopredeljeni”, poručili su scenaristi “Mesečine”.
*Foto: Pixabay
(SEEcult.org)
