Politički zahtevi Beograd Prajda vlastima
Organizatori Beograd Prajda 2013, zakazanog od 21. do 28. septembra, zatražili su od vlasti u Srbiji da u najkraćem periodu preduzmu niz konkretnih mera za unapređenje položaja pripadnika LGBT zajednice.
Navodeći da je u toku “sistematska diskriminacija pripadnika LGBT zajednice, koja dovodi do toga da je to jedina manjinska grupa kojoj se preti fizičkom eliminacijom zbog javnog ispoljavanja svog postojanja i identiteta”, organizatori Beograd Prajda uputili su niz zahteva i predstavnicima izvršne, i zakonodavne, i sudske vlasti.
Zatraženo je da se u okviru policijske uprave u svakom od 24 grada u Srbiji, koliko ih ima prema Zakonu o teritorijalnoj organizaciji, uspostavi kontakt osoba za LGBT zajednicu koja će biti obučena za rad na problemima sa kojima se ona susreće.
Kako je navedeno, osim u Beogradu i Novom Sadu, gde postoje pomaci u saradnji predstavnika policije i LGBT zajednice, u drugim gradovima Srbije postoji nerazumevanje ili otvoreno neprijateljstvo prema pripadnicima LGBT zajednice. Određivanje kontakt osobe u svim gradovima postojao bi adekvatan kanal komunikacije za slučajeve nasilja i pretnji.
Zatraženo je i pokretanje javne rasprave o zakonskim predlozima od interesa za LGBT zajednicu i hitno usvajanje novih zakona o kojima ne postoji spor u javnosti, poput Zakona o priznavanju pravnih posledica promene pola.
Organizatori beograd Prajda podsetili su da, pored Zakona o zabrani diskriminacije, Srbija ima još nekoliko zakona koji izričito zabranjuju diskriminaciju po osnovu seksualne orijentacije (Zakon o radiodifuziji, Zakon o javnom informisanju, Zakon o visokom obrazovanju). Međutim, kako su naveli, nijedan novi zakon od 2009. godine nije doprineo unapređenju položaja LGBT osoba, a tek krajem 2012. u Krivični zakonik je uvedena kategorija zločina iz mržnje. Istovremeno, nisu usvojeni ni zakoni koji su od velikog značaja, a o kojima ne postoji spor u javnosti, poput Zakona o priznavanju pravnih posledica promene pola, čiji su predlog izradile LGBT organizacije sa stručnjacima Centra za unapređivanje pravnih studija.
Zatraženo je i hitno procesuiranje svih zbog čijih je pretnji i pripreme nasilja zabranjen Beograd Prajd 2011. i 2012. godine.
“Savet za nacionalnu bezbednost Srbije je zbog priprema velikih nereda od strane ekstremista odlučio da zabrani sve javne skupove 2. i 3. oktobra 2011. godine iako je cilj zabrane bio Beograd Prajd. Slično se desilo i 2012. godine, na osnovu rešenja donetog 3.oktobra 2012. godine. Iako su u oba slučaja javno saopšteni detalji nereda koji se spremaju, a za koje je policija saznala, niko nije priveden niti je pokrenut neki sudski postupak. Očekujemo da se zakon primeni prema onima koji su pripremali masovne nerede”, poručili su organizatori Beograd Prajda, zahtevajući od nadležnih i da objave bezbedonosne procene za sve godine kada je Prajd zabranjen (2009, 2011. i 2012.).
Podsetili su u tom kontekstu da je poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti doneo nedavno rešenje kojim je poništio odluku MUP-a da ne dostavi organizatorima Beograd Prajda bezbedonosnu procenu iz 2011. Poverenik je u odluci naglasio da ne postoje razlozi da taj dokumenti nosi oznaku “strogo poverljivo”.
“Zahtevamo da MUP učini javnim sve bezbedonosne procene i obavestiti javnost ko su osobe i grupe koje su pripremale nerede”, poručili su organizatori Beograd Prajda.
Zatraženo je i usvajanje Nacionalne strategije protiv nasilja i Plana akcije koji će sadržati delove koji se odnose na suzbijanje posebnih oblika nasilja kojima su izloženi pripadnici LGBT zajednice ili oni za koje napadači veruju da pripadaju LGBT zajednici
“Iako je u okviru Ministarstva rada, zapošljavanja i spoljne politike, u oktobru 2005. godine sačinjen Polazni okvir za Nacionalnu strategiju protiv nasilja, on prepoznaje posebne vidove nasilja kojima su izloženi pripadnici LGBT zajednice. Pored usvajanja strategije koja će u potpunosti prepoznati sistematsko nasilje prema LGBT zajednici, zahtevamo izradu jasnog Plana akcije u kome će se jasno odrediti zadaci državnih organa u suzbijanju nasilja nad svim građanima Srbije. Poseban deo se mora odnositi na mere koje će se preduzeti kako bi se smanjilo nasilje prema pripadnicima LGBT zajednice i to posebno prema LGBT braniteljima ljudskih prava, onima koji organizuju i učestvuju u javnim događajima LGBT zajednice, kao i posebne mere u slučajevima masovnih poziva na nasilje putem interneta”, naglasili su organizatori Beograd Prajda.
Takođe, zatraženo je i da Skupština Srbije usvoji Deklaraciju protiv homofobije, čime bi se, kako je navedeno, pokazalo da u Srbiji postoji istinska volja za unapređenje položaja LGBT zajednice. Istovremeno, parlament bi svojim autoritetom obavezao izvršnu vlast na dalje praktične korake.
Deklaracija bi morala biti zasnovana na Principima iz Džogdžakarte (The Yogyakarta Principles on the Application of International Human Rights Law in relation to Sexual Orientation and Gender Identity) koje je Srbija prihvatila.
Zatražena je i saradnja državnih organa i njihova otvorenost za obuke koje se tiču ljudskih prava LGBT zajednice
Iako postoje u tom pogledu primeri dobre prakse, državni organi su, prema oceni organizatora Beograd Prajda, i dalje često zatvoreni prema obukama i treninzima koje organizuju LGBT organizacije, što posebno važi za policiju i pravosuđe.
Otvorenost svih državnih organa za treninge i obuke, kako je naglašeno, jedan je od ključnih preduslova za poboljšanje položaja LGBT populacije u dužem vremenskom periodu.
Organizatori Beograd Prajda zatražili su i otvaranje debate o novim zakonskim predlozima koji dolaze iz LGBT organizacija, bez obzira da li za njih postoji podrška javnosti
To se odnosi na model zakona o istopolnim zajednicama koje su izradili “Labris” i Centar za unapređivanje pravnih studija, a predstavljen je tokom ove godine predstavnicima državnih organa i javnosti. Zvanično predstavljanje modela tog zakona je, posle pritiska u javnosti odloženo i do danas nije održano.
Organizatori Beograd Prajda zatražili su i uspostavljanje mehanizma za saradnju LGBT zajednice i parlamenta koja, kao i u slučaju saradnje sa policijom, mora da bude permanenta i sveobuhvatna.
(SEEcult.org)
