Ponos i seta ekipe Ko to tamo peva

Specijalna projekcija digitalno restaurisane kopije filma “Ko to tamo peva” Slobodana Šijana održana je 14. decembra u Jugoslovenskoj kinoteci, u prisustvu autora i članova ekipe koji su se pred mnogobrojnim zvanicama iz kulturnog i javnog života sa zadovoljstvom, ali i sa setom prisetili nastanka tog kultnog ostvarenja iz 1980. godine čije dijaloge pamte različite generacije gledalaca iz celog regiona.

Buran aplauz dobili su reditelj Slobodan Šijan, scenarista Dušan Kovačević, direktor fotografije Božidar Bota Nikolić, glumci Neda Arnerić i Boro Stjepanović i  dramaturg Filip David.

Kao iznenađenje, nastupili su muzičari iz filma Miodrag i Nenad Kostić koji su uoči projekcije uživo izveli čuvenu numeru “Za Beograd, s firmom Krstić”.

“Ko to tamo peva” je prvi od deset filmova koje Jugoslovenska kinoteka restauriše u saradnji sa kompanijom Vip mobile, a prikazaće ih sukcesivno u narednih godinu dana.

Direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić istakao je značaj projekta “Vip Kinoteka” za očuvanje srpske filmske baštine, kao i složenost posla digitalne restauracije, za koji Kinoteka ima profesionalno obučene kadrove. “Izuzetno nam je zadovoljstvo što smo u ovom važnom poslu našli odličnog partnera u kompaniji Vip mobajl i nadam se da ćemo još dugo raditi zajedno”, izjavio je Pantelić.

Generelni direktor kompanije Vip Dejan Turk rekao je da projekat “Vip Kinoteka” predstavlja pokušaj povezivanja onoga što je bilo najbolje u prošlosti sa budućnošću, kroz digitalizaciju. “U narednih godinu dana biće najmanje deset restauriranih filmova. Drago mi je da je prvi film baš ‘Ko to tamo peva’, uz koji ide puno mojih emocija, uz koji sam odrastao kao dečak u Sloveniji”, rekao je Turk.

Kako je dodao Turk, ideja je potekla iz kafane Kod lepog Miće (Kostića), uz čije je pesme započeo sa kolegama razgovor o tome kako sačuvati “Ko to tamo peva” i druge velike filmove.

“Hteli smo da pomognemo da se ti filmovi digitalizuju, a tu je Jugoslovenska kinoteka najbolji mogući partner. Ovo je tek početak jedne sjajne i duge priče”, izjavio je Turk.

Slobodan Šijan je primetio da je u procesu digitalne restauracije popravljana slika, ali nije popravljen sam film.

“Film je isti kao što je i bio. Nadam se da još uvek  funkcioniše. I ja ću sada da ga pogledam u kontinuitetu i videćemo da li se to drži”, rekao je Šijan i pomenuo kolege zahvaljujući kojima je uspeo da napravi tako dobar film, prisutne, ali i one kojih više nema - scenografa Veljka Despotovića i kostimografa Miru Čohadžić.

Dušan Kovačević je naveo da se uz ponovnu premijeru oseća donekle tužno, a uporedio je i vreme nastanka filma “Ko to tamo peva” sa današnjim.

“Sve one priče – nemamo ovoga, nemamo onoga, pa mi u principu nikad ništa nismo imali. Sada isto nemamo, ali treba ovi novi klinci da se prilagode tome da može da se pravi film pre svega iz osećanja lepote”, rekao je Kovačević, ocenjujući da je “Ko to tamo peva” dragocen film zato što u sebi spaja nekoliko žanrova, i da je “tu tajna njegove uspešnosti tokom gotovo 40 godina”.

“To je i muzički film i komedija, drama i ratni film, uz to je i roud muvi i sve ono što nas podseća na sjajne američke filmove na kojima smo odrasli. I naravno uz naše sjajne glumce. Da njih nije bilo, ovaj film ne bi valjao ništa”, izjavio je Kovačević.

Božidar Nikolić se prisetio veselih detalja sa snimanja, ali i toga kako mnogi nisu verovali u taj film.

“Samo je Pavle Vuisić potpuno verovao, hrabrio i držao celu ekipu na okupu”, rekao je Nikolić, dodajući da nije bilo lako snimati po ceo dan u autobusu u Deliblatskoj peščari.

Neda Arnerić je priznala da stvarno nisu verovali.

“Mislili smo da radimo samo jednu od priča koja se događa filmskom glumcu u dugoj karijeri. Bili smo vrlo opušteni, lepa su bila putovanja na snimanje, a putovali smo svaki dan jer nije bilo para da boravimo na lokaciji. U autobusu iz Beograda do Deliblatske peščare bilo je zabavno, za razliku od filmskog autobusa. Sećam se vrućine, smoga, suza od dima iz peći. Međutim, kada je film napravljen, većina nas je rekla: ‘Vau, pa ovo je genijalno’”, ispričala je Neda Arnerić.

Boro Stjepanović je izjavio da je uzbuđen i tužan.

“Projekat ‘Vip Kinoteka’ je velika stvar jer spasava od propadanja značajne filmove, ali došao sam ovde pre svega zato što sam prebrojao koliko nas je malo iz glumačke ekipe živih”, rekao je Stjepanović.

“Hteo bih da spomenem i Taška (Načića) i Paju (Vuisića) i Batu (Stojkovića) i Gagu (Nikolića), Boru (Todorovića), Aliju (Slobodana Aligrudića). Oni su stvarne legende, velike uloge su napravili. Ipak, ne bih se složio sa Duškom da je sva zasluga na glumcima. Igrali smo mi u mnogim filmovima, ali nikada tako dobro, tako duhovito i uzbudljivo kao po ovom scenariju, u ovoj režiji i sa ovom kamerom”, istakao je Stjepanović.

Filip David je naglasio da je rad na scenariju za “Ko to tamo peva” bio nešto najlepše i najduhovitije u njegovom životu.

“Smejao sam se sa Šikijem i Duškom dok smo razgovarali o tim scenama i već smo ih videli kao film. Gotov film sam gledao bar 20-30 puta i uvek mi je bilo kao prvi put, vremenom nije ništa izgubio”, rekao je David.

Publika će restaurisanu verziju filma “Ko to tamo peva”, koji je proglašen za najbolji srpski igrani film ikada, moći da vidi u Jugoslovenskoj kinoteci i 20. decembra.

(SEEcult.org)