Popravka slike i tona
Ljubitelji filma širom Hrvatske od jeseni će imati priliku da gledaju omiljene naslove u 28 digitalizovanih bioskopa, zahvaljujući projektu koji finansiraju Ministarstvo kulture i lokalne vlasti, a košta oko 12,5 miliona kuna (oko 1,6 miliona evra).
Potpisivanjem ugovora projekta Digitalizacije nezavisnih bioskopa, 8. jula u zagrebačkom Muzeju Mimara, stanovnici 27 gradova u 18 županija moći će od jeseni da uživaju u vrednim filmskim sadržajima u tehnički opremljenim dvoranama.
Projektom je u prvom krugu obuhvaćeno 28 od ukupno 43 nezavisna bioskopa u Hrvatskoj.
Digitalizacija nezavisnih bioskopa deo je Nacionalnog programa audiovizuelnog stvaralaštva 2010-2014. i strateški projekat koji su pokrenuli Hrvatski audiovizuelni centar (HAVC) i Ministarstvo kulture, uz podršku gradskih uprava, u cilju osnaživanja nezavisnih bioskopa, povećanja gledanosti evropskih, hrvatskih i nezavisnih svetskih naslova, te obogaćivanja raznolikosti kulturlne ponude u gradovima i malim sredinama.
Na projektu stvaranja nezavisne nacionalne mreže art-bioskopa radi se već dve godine, podsetila je ministarka kulture Andrea Zlatar Violić.
“Reč je o projektu koji, osim tehničkog, može da ima i sasvim emotivni kontekst - svi volimo da pogledamo dobar film, ali u svojim mestima možda nemamo bioskop u kojem u njemu možemo uživati. Bioskop je mesto sazrevanja i upoznavanja sveta s jedne i druge strane ekrana”, rekla je ministarka.
Iako se često govori da su nove tehnologije uništile bioskope, ona je istakla da se taj projekat zasniva upravo na obrnutom - iskorišćavanju novih tehnologija radi povratka publike u bioskope. To je moguće, kako je istakla, samo ako im se pruži tehnički kvalitetna i finansijski dostupna usluga i, što je najvažnije, kvalitetan program.
Ističući da je reč o projektu kakav u Hrvatskoj još nije bio sproveden, ministarka je rekla i da su time postignuta tri cilja - finansijska pomoć gradovima da uspostave kulturnu ponudu na nivou koji zaslužuju, smanjenje za trećinu nominalne cene zajedničkom nabavkom i jedinstvenim konkursom, čime su se uštedela sredstva za sedam-osam novih digitalnih sistema u narednoj fazi, te demonstracija jedinstvene mreže, zasnovane na ideji da svako ima bioskop u svom mestu.
Direktor HAVC-a Hrvoje Hribar podsetio je da je Nacionalni program razvoja hrvatske audiovizuelne industrije promovisan pre dve godine, pod sloganom “Popravimo Hrvatskoj sliku i ton!” Slika i ton koje je tada trebalo promeniti nisu bili tehničke, već kreativne, finansijske i ustrojstvene prirode. “Danas slogan stoji najdoslovnije: Popravljamo Hrvatskoj sliku i ton!”, rekao je Hribar, napominjući da se digitalizacijom nezavisnih bioskopa menjaju ne samo tehnički uslovi, već i način rada, razmišljanja, postupanja.
Hribar je pohvalio ministarku zbog preuzimanja odgovornosti za tu akciju i njenog operativnog sprovođenja, čime je Ministarstvo kulture odstupilo od uobičajenih obrazaca i krenulo u nepoznato.
“Zahtevi digitalne tehnologije, programski zahtevi HAVC-a, repertoarski zahtevi publike, puno toga valja ispuniti. Da li je korak predugačak, da li je zadatak pretežak? Kako zadovoljiti tehnologiju, kako okupiti repertoar, kako privući publiku? Kako utemeljiti mrežu saradnje i koordinacije? Kada se oko toga dogovorimo, posao je gotov”, rekao je Hribar.
Realizacijom projekta digitalizacije nezavisnih bioskopa, Hrvatska postaje jedan od najboljih primera evropske prakse, istakla je voditeljka tog projekta Tina Hajon.
Prema njenim rečima, dok mnoge zemlje i dalje nemaju razvijenu nacionalnu strategiju digitalizacije i podrške nezavisnim bioskopima, Hrvatska će do kraja septembra biti 90% digitalizovana.
“Ovaj je projekat jedinstven u Evropi, jer se radi o kombinaciji tehnološkog unapređenja, ali istovremeno i implementacije filmskog programa, te razvoja delatnosti”, istakla je Tina Hajdon.
Izrada HAVC-ovih programskih obaveza inspirisana je programskim načelima međunarodne organizacije Europa Cinemas i programa MEDIA Evropske komisije, a zasnovana je na analizi konkretnih podataka hrvatskih bioskopa.
“Digitalizacija zahteva nove modele rada i pruža nove mogućnosti. Možemo biti kompetitivniji, imati raznolike i bogate filmske programe i pritom koristiti evropske fondove za razvoj delatnosti i prikazivanje evropskih filmova. Sistemski ćemo raditi na osnaživanju i promociji bioskopske delatnosti koja je najvažniji sektor filmske industrije”, poručila je Tina Hajdon, najavljujući od jeseni i okrugle stolove, diskusije i programe edukacije na temu diverzifikacije, distribucije i umrežavanja.
*U PRILOGU: Mapa digitalizacije bioskopa u Hrvatskoj
(SEEcult.org)
