(Pot)cenjeni umetnici u ex-Yu

Samostalni umetnici u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji podjednako su nezadovoljni položajem koji se - kako je pokazao nedavni okrugli sto u Ljubljani, ipak razlikuje od zemlje do zemlje, ali ga suštinski u celom regionu obeležava konstatacija jednog od učesnika: “Potcenjeni smo”.

Samostalni umetnici u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji podjednako su nezadovoljni položajem koji se - kako je pokazao nedavni okrugli sto u Ljubljani, ipak razlikuje od zemlje do zemlje, ali ga suštinski u celom regionu obeležava konstatacija jednog od učesnika: “Potcenjeni smo”.

Učesnici okruglog stola “Samoorganizovanje umetnika za poboljšanje njihovog položaja” iz Ljubljane, Zagreba i Beograda, predočili su niz podataka koji ilustruju teškoće s kojima se suočavaju samostalni umetnici u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji, pre svega u pogledu plaćanja doprinosa za socijalno i penziono osiguranje iz državnih ili budžeta lokalnih samouprava, ali i drugih uslova rada koji proizilaze iz neodgovarajućih zakonskih rešenja, kao i nespremnosti vladajućih struktura da prepoznaju i reše probleme i priznanju značaj kulture i umetnosti u društvu uopšte.

Da ni ulazak u Evropsku uniju ne znači sam po sebi mnogo za položaj samostalaca, pokazuje situacija u Sloveniji koju su predstavile čak četiri organizacije koje se bore za poboljšanje stanja (portal Artservis pri Centru za savremenu umetnost - SCCA-Ljubljana, Asociacija, Odprta zbornica i sindikat SUKI).

Ipak, u odnosu na situaciju u Srbiji, na primer, gde se samostalnim umetnicima uplaćuju doprinosi na osnovicu od 35 odsto od prosečne plate, i to samo u Beogradu (i ne uvek redovno) - dok ostali gradovi zanemaruju tu obavezu, situacija u Sloveniji naizgled izgleda znatno bolja, budući da se doprinosi obračunavaju na osnovicu od 60 odsto od prosečne bruto plate, koja je, s obzirom na životni standard, i sama veća od proseka u Srbiji ili Hrvatskoj.

Umetničke organizacije u Sloveniji, međutim, traže od Ministarstva kulture povećanje doprinosa na nivo od 90 odsto prosečne bruto plate, a posle višegodišnje borbe da uopšte skrenu pažnju nadležnih na problem samostalnih umetnika, nedavno su, posle promene vlasti, uspele i da stupe u konstruktivan dijalog sa Ministarstvom kulture koje je formiralo i posebnu projektnu grupu za rešavanje problema samostalnih umetnika na koji bi, kako je predviđeno, trebalo da bude stavljena tačka do 2011. godine.

Prema rečima Denisa Miklavčiča iz SUKI (Sindikalna konferencija samostalnih stvaralaca u oblasti kulture i informisanja) pri sindikatu kulture GLOSI, formiranje te projektne grupe pri Ministarstvu kulture rezultat je 12-godišnjih napora za uspostavljanje ravnopravnog položaja “slobodnjaka” i zaposlenih u javnom sektoru, jednakih uslova rada i jednakih plata za isti rad, kao i istih mogućnosti na tržistu, koje vode ravnopravnoj utakmici.

“Slobodni umetnici u novim državama u EU, za razliku od starih, nisu priznati kao radnici, te tako nemaju ni radnička prava koja proizilaze iz radnog zakonodavstva”, rekao je Miklavčic.

Da je za rezultate borbe za poboljšanje položaja bitan i partner koji nastupa u ime države, govori i činjenica da je tek promenom vlasti (i ministra kulture) u Sloveniji učinjen izvestan napredak u dijalogu, koji je stranka Zares sadašnje ministarke za kulturu Majde Širca praktično započela još pre parlamentarnih izbora, kada je zamolila urednicu Artservisa Mariju Mojcu Pungerčar za tekst o položaju samostalaca radi koncipiranja stranačke kulturne politike.

Majda Širca angažovala se, postavljanjem poslaničkog pitanja bivšem ministru kulture Vasku Simonitiju i u kampanji podrške Artservisu 2008. godine, kada je taj portal ostao bez finansijske podrške države i bio prinuđen da ukine besplatni servis pravnih saveta za zaposlene u kulturi.

Prema rečima umetnice Marije Mojce Pungerčar i urednice Artservisa, koji je i organizovao okrugli sto u saradnji s portalima iz Beograda, Zagreba i Skoplja, očekuje se dalji nastavak dijaloga sa međuresorskom komisijom za celovito rešavanje problema samozaposlenih u kulturi, kojoj je poslat i zajednički predlog Artservisa, Odprte zbornice, Asociacije i SUKI sa konkretnim rešenjima u vezi sa poboljšanjem sadašnjeg nezavidnog socijalnog i strukovno i profesionalno nestimulativnog položaja samostalnih umetnika.

I Jurij Krpan iz Asociacije rekao je da je dijalog s nadležnima na lokalnom i nacionalnom nivou do sada bio manje-više uspešan, te da je praktično svaki put posle promene vlasti morala da se vodi nova kampanja, jer “nisu imali pojma o nevladinom sektoru, uslovima rada i drugim problemima”.

“Sa svakom vladajućom strukturom smo morali da počnemo razgovor od nule”, rekao je Krpan, direktor i kustos Galerije Kapelica u Ljubljani.

Asociacija je spontano nastala kao društvo nevladinih organizacija i samostalnih umetnika 2003. godine, a tek ove je uspela, zahvaljujući evropskom grantu, da zaposli dve osobe koje bi profesionalno radile na daljem umrežavanju i analizi situacije s predlozima koji bi bili ispostavljeni vlastima. Taj dokument bi trebalo da bude završen do septembra 2010. godine, uz nastavak rada na pridobijanju članstva Asociacije u celoj Sloveniji, a ne samo u Ljubljani, gde je situacija, prema rečima moderatora okruglog stola Maksa Soršaka, ipak bolja nego u drugim gradovima.

Poboljšanjem položaja samostalnih umetnika bavi se u Sloveniji i Odprta zbornica, forum za samoorganizovanje u oblasti savremene umetnosti, koji je predstavila Jadranka Ljubičič, kustoškinja Galerije Alkatraz u AKC Metelkova.

Između ostalog, Odprta zbornica objavljuje predloge i druge inicijative poslate Ministarstvu kulture u vezi sa projektnim i programskim konkursima, sastavima i delovanjem strukovnih komisija, autorskim i srodnim pravima u vezi sa likovnim delima, nezaštićenosti ličnih podataka samozaposlenih u kulturi... Takođe, objavljuje pregled statusa i prava umetnika u EU.

Iako u suštini slični, položaji samostalnih umetnika u Hrvatskoj i Srbiji, koje su predstavili umetnici Nemanja Cvijanović iz Rijeke i Dragoslav Krnajski iz Beograda, znatno se i razlikuju od Slovenije, jer je i situacija u tim zemljama uopšte složenija.

Krnajski je ukazao tako i na viznu barijeru, koja se često ispoljava kao spoj spoljnih i unutrašnjih sankcija prema samostalnim umetnicima - iako podležu Sporazumu o viznim olakšicama, moraju da podnesu radi dobijanja vize poresko rešenje o izmirenim obavezama prema državi, ali u situaciji kada grad ne uplaćuje redovno doprinose, nisu u prilici da dobiju potreban dokument.

Predstavljajući rad u ULUS-u, čiji je svojevremeno bio predsednik, te Koordinacionog odbora umetničkih udruženja i potom Inicijativnog odbora članova ULUS-a - kao forme samoorganizovanja grupe umetnika, Krnajski je posebno ukazao na problematiku usvajanja novih zakonskih rešenja i neprimenjivanja postojećih.

Inicijativni odbor se u više navrata obraćao javnosti, ukazujući na sporne izmene koje su nastale u Nacrtu zakona tokom poslednje godine, uključujući sve članove koji se odnose na utvrđivanje statusa samostalnog umetnika i postupak ostvarivanja tog prava, reprezentativna udruženja i status istaknutog umetnika.

Prema njegovim rečima, uočljiva je tendencija da se doprinosi za samostalne umetnike (kojih ima oko 1.500 od ukupno oko 11.000 - koliko ih okupljaju umetnička udruženja) pretvore u meru socijalne pomoći - iznos od 35 odsto od prosečne zarade izjednačava ih praktično s nekvalifikovanim radnicima. Krnajski je rekao i da je pogrešno vezivanje plaćanja doprinosa za prihode umetnika, već bi tu tržišnu dimenziju trebalo zaobići i omogućiti da se doprinosi plaćaju u skladu s godinama staža i doprinosom umetnika kulturi, na osnovu jasnih kriterijuma.

Zanimljivo je, inače, da su UNESCO preporuke o statusu umetnika usvojene još 1980. godine u Beogradu, na 21. Generalnoj skupštini te organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu.

Nezavidnu situaciju u Hrvatskoj, posebno se osvrćući i na produkcijske uslove u oblasti savremene umetnosti, predstavio je Nemanja Cvijanović, umetnik i voditelj riječke Galerije SIZ (Samoupravna interesna zajednica), navodeći da je sa grupom umetnika shvatio da je praktično jedini način opstanka samooudruživanje na principu samoupravljanja, plus obezbeđivanje prostora za program (u Molekuli, u okviru udruge Drugo more).

Prema njegovim rečima, u nacionalnom sistemu ne postoji nijedna institucija koja bi nas adekvatno predstavljala, uključujući u produkcijskom smislu.

“Okupili smo se zato što smo u rascepu dva principa - jednog zapadnog, internacionalnog, globalnog, usko povezanog sa tržišnim zakonima, i s druge strane - odsutnosti sistema savremene umetnosti na nacionalnom nivou, neumreženosti i nekompatibilnosti sa svetskim”, rekao je Cvijanović, dodajuhi da je najpogodnija forma između te dve krajnosti bila zadruga, kao forma pre svega za bolje poslovanje i prezentovanje.

Prema njegovim rečima, u Hrvatskoj se novac iz budžeta najviše koristi za hladni pogon ustanova i plate, a na uštrb programa.

“Sve deluje po principu ‘ja tebi, ti meni’ ili po akademskom ključu”, rekao je Cvijanović, ukazujući i na odsustvo privatne inicijative u savremenoj umetnosti i problem “divljeg tržišta sumnjivog kvaliteta”.

Cvijanović je, inače, započeo rad SIZ-a pozivom građanima za učešće u kolektivnom performansu “Pop Art” u kojem je za prvih 300 učesnika bio osiguran honorar od po deset kuna radi “animiranja potencijalne publike iz najosiromašenijih i kulturno marginalizovanih slojeva društva”.

Okrugli sto “Samoorganizovanje umetnika za poboljšanje njihovog položaja”, održan u novom ljubljanskom kulturnom centru Kino Šiška, organizovan je radi unapređenja informisanja javnosti o položaju umetnika u regionu, kao i podsticanja aktera na povezivanje i saradnju, a deo je dvogodišnjeg projekta “Let’s Talk Critic Art”, čiji je nosilac portal za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org iz Beograda, u saradnji sa SCCA-Ljubljana/Artservisom, Kulturpunktom iz Zagreba i Forumom-Skopje iz Skoplja, uz podršku Evropske kulturne fondacije (ECF).

Projekat “Let’s Talk Critic Art” podrazumeva ispitivanje različitih kritičkih aspekata savremene umetnosti - kroz okrugle stolove i javne intervjue, te njihovo dokumentovanje i arhiviranje na portalima i u vidu publikacije, pa ce SEEcult.org i Kulturpunkt objaviti narednih dana i posebne intervjue sa umetnicima iz Slovenije, Hrvatske i Srbije, koji su učestvovali na okruglom stolu u Ljubljani.

Osim okruglog stola, u SCCA-Ljubljana održan je 9. oktobra i javni intervju sa umetnicima Andrejom Rozmanom Rozom i Tomažem Dernovšekom Vinčijem, dvojicom uspešnih samoorganizovanih autora koje, iako deluju u različitim oblastima, povezuju nebirokratske i nekonvencionalne aktivnosti - Rozman je osnivač, direktor i član najmanjeg mogućeg teatra (Rozinteatar), a Dernovšek je osnivač Muzeja premoderne umetnosti koji duhovito i kritički reflektuje poglede savremenih umetnika.

Partneri u projektu “Let’s Talk Critic Art” članovi su neformalne mreže portala za kulturu jugoistočne Evrope inSEEcp, osnovane 2006. godine u Beogradu na inicijativu SEEcult.org, u cilju povezivanja i unapređenja saradnje na prostoru bivše Jugoslavije i šire.

U okviru mreže inSEEcp, održano je više okruglih stolova, radionica i regionalnih konferencija u Beogradu, uz podršku Gete instituta Beograd i Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, a članovi mreže učestvovali su i organizovali i više konferencija i okruglih stolova i u Ljubljani, Zagrebu i Skoplju.

Vesna Milosavljević / SEEcult.org