Potencijal regionalne saradnje
Učesnici Foruma Kreativna Evropa u Beogradu, posvećenog repozicioniranju Jugoistočne Evrope kroz kulturu, kao i istoimenog regionalnog istraživanja, gotovo su jednoglasni u tome da je neophodna snažnija saradnja kako za razvoj kulture u pojedinačnim državama, tako i za celinu regije, ali su ostala otvorena pitanja kako to postići i na koji način iskoristiti zajedničko kulturno nasleđe iz perioda socijalističke Jugoslavije, posebno zato što zapravo nikada nije kritički valorizovano, već je postalo svojevrstan mit.
I pozitivno i negativno jugoslovensko kulturno nasleđe moglo bi stoga, kako se čulo u debatama, biti osnova jačanja saradnje u regionu, u kojem ponovo rastu tenzije, a odlikuju ga neodgovarajuće kulturne politike i nezainteresovanost vlada da kroz kulturu poboljšaju i međudržavnu i regionalnu saradnju. Budući da kultura u svim državama u regionu pati i zbog finansijske krize, te da su praktično nestali strani fondovi koji su specifično bili orijentisani na region, ocenjeno je i da trebalo bolje iskoristiti mogućnosti koje pruža Kreativna Evropa, koje su detaljno predstavljene kroz primere uspešnih projekata i radionice za apliciranje na dostupne konkurse, ali i u debatama u kojima se čulo koje su najveće prepreke u tom pogledu.
Prema rezultatima istraživanja, koje je Desk Kreativna Evropa Srbija organizovao u cilju zajedničkog definisanja preporuka za razvoj regiona, čak 96,1% ispitanika, među kojima su bili i zaposleni u javnim institucijama kulture, i članovi organizacija civilnog društva, stručnjaci, istraživači, ali i donosioci odluka, izjasnilo se pozitivno na pitanje da li regionalno umrežavanje može značajno da doprinese bržem i boljem razvoju pojedinačnih zemalja i boljem pozicioniranju u Evropi i svetu.
Da je umrežavanje u regionu preduslov za njegovo bolje pozicioniranje pozitivno je odgovorilo 80,7%, a negativno 19,3% ispitanika, kojih je bilo više od 300.
Kao najvažnije strategije za razvoj regiona, 37% ispitanih je navelo razmenu znanja i veština (mobilnost, umrežavanje profesionalaca..), 35% se izjasnilo za partnerstvo i koprodukcije (zajedničke teme, dijalog i razumevanje). Za razvoj tržišta i publike kao strategiju izjasnilo se 11,9%, za internacionalizaciju u cilju promene imidža regiona bilo je 9,6% ispitanih, a ostali su naveli kulturni turizam.
Među učesnicima istraživanja preovlađuje i mišljenje da region ima negativan imidž u Evropi (75,2%), a kao zajedničke snage sektora kulture koje bi mogle da promene takvu sliku, navode pre svega kulturne identitete i zajedničku prošlost (30,%), te multikulturalizam i multietničnost (28).
Kao najveću prepreku za saradnju i razvoj regiona u sektoru kulture ispitanici su naveli nezainteresovanost vlada (42,8%), konfrontirajuća tumačena istorije (20,6%), ali i globalnu politiku i okolnosti (13,5%) i nezainteresovaost samih profesionalaca u kulturi (10%).
Davor Mišković, Milena Dragićević Šešić, Vesna Čopič,
Aida Kalender
Neophodnost jače regionalne saradnje istakli su u Domu omladine Beograda i učesnici glavne panel diskusije “(Re)pozicioniranje regiona Jugoistočne Evrope kroz kulturu”, navodeći da je čak možda važnija danas nego što je bila 90-ih, kako je ocenila Vesna Čopič sa Univerziteta u Ljubljani.
Za razliku od većine učesnika istraživanja, koji su istakli značaj saradnje bazirane na zajedničkoj proslosti i kulturnom identitetu, kao i fenomenima specifičnim za region, kao što su multikulturalizam i multietničnost, Vesna Čopič se zauzela više za tehničku, nego za vrednosno zasnovanu saradnju, navodeći da prošlost jeste važna, ali da je ne treba produžavati.
“25 godina nismo valorizovali pozitivnu baštinu, ostali smo bez kritičke refleksije, ali bismo možda iz toga mogli i da krenemo”, rekla je ona.
Profesorka Milena Dragićević Šešić sa Univerziteta umentosti u Beogradu smatra da, osim na tehničkoj – ekspertskoj saradnji, treba raditi i na programskoj saradnji – na kojoj je pala i stara Jugoslavija.
Učesnici Foruma KE u Domu omladine Beograda
Smatrajući da postoji mit o saradnji u Jugoslaviji, ona je rekla da, recimo, “ne bi bilo potrebe za KPGT-om da je bilo prave saradnje”.
Akteri kulture u bivšoj zajedničkoj državi zapravo se nisu ni poznavali, osim Beograđana, koji su imali običaj da idu svuda: “Saradnja je postojala kroz festivale, kao što su Pulski filmski fest, Sterijino pozorje, Dubrovačke letnje igre, MESS…, ali čak su i KPZ imale savez – bile su republičke. Zašto? Verovatno zato što se videlo da kultura koliko god spaja i razdvaja, pokreće senzitivna pitanja, pa se računalo da je možda bolje da ih preskočimo”.
Saglasna sa tezom Vesne Čopič da nedostaje analiza kulturnih politika i oblika saradnje iz ranijeg perioda, Milena Dragićević Šešić je navela primer samoupravih interesnih zajednica i trajnih radnih zajednica, koje su se bavile i načinom života radnika, a danas nema nijednog teksta o tome.
Milena Dragićević Šešić naglasila je i potrebu bavljenja negativnim apekatima prošlosti.
“Moramo se baviti i pitanjima koja nas dele i sukobljavaju, a jesu vezana za istoriju. Ne mislim da treba da se bavimo samo pozitivnom baštinom, već da sagledamo i prošlost”, rekla je ona, navodeći kao negativno nasleđe svih zemalja u regionu – odnos prema Romima.
“To je negativna prošlost svuda, ne samo zbog holokausta, već i zato što nismo tu nacionalnu zajednicu uspeli da emancipujemo. Živeli smo u iluziji i voleli smo to”, rekla je prof. Dragićević-Šešić, ukazujući da su, s druge strane, deca Roma koji su izbegli u Nemačku sa Kosova za desetak godina uspela da završe škole i to na stranom jeziku.
“Ta negativna prošlost nas vezuje”, rekla je ona, smatrajući da šanse regiona nisu, međutim, samo u sagledavanju negativnog nasleđa, već i u aktivnom delovanju u kontekstu međunarodne zajednice i iskorišćavanju dostupnih evropskih fondova koje još nije zadovoljavajuće.
Nina Mihaljinac, Davor Mišković, Milena Dragićević Šešić, Vesna Čopič
“Šanse koje pružaju evropski programi ne umemo da koristimo. Analizirajući program Horizont, na primer, Evropska komisija primetila je da nema nosilaca sa Balkana i iz Istočne Evrope. Osmislili su zato pozivi za finansiranje projekata o istočnoevropskim disidentima, ali nismo se prijavili, već su nosioci opet Englezi, Francuzi… To je bila tema na kojoj smo se mogli udružiti. Propuštamo stvari”, konstatovala je Milena Dragićević Šešić.
Prema njenim rečima, neohodno je istražiti i nekadašnje mehanizme samoupravnog socijalizma i delegatskog sistema bivše Jugoslavije, jer je “partokratija bila manja nego danas”.
“Kao neko ko nije bio član Komunističke partije, mogla am da budem delegirana u razne komisije i SIZ-ove. Danas za ekspertsko mišljenje nema mesta bez članske karte”, rekla je prof. Dragićević-Šešić.
Partokratija je u raspravama na Forumu pomenuta kao veliki problem u gotovo svim zemljama u regionu, osim u Sloveniji, gde je na delu, kako je rekla Vesna Čopič - partokratsko ignorisanje kulture.
“Kultura je postala unutrašnja stvar same kulture, a na političkoj agendi je više nema. Zamrznuto je stanje – svojevrsni generacijski aparthejd, jer su nove generacije izuzete iz svega… Politika je dobila alibi da ne treba da se bavi kulturom – prepustila ju je ekspertima u komisijama, koji mogu jako malo, jer je javni sektor atomiziran i mala se sredstva izdvajaju”, rekla je Vesna Čopič, koja smatra i da bi “javne strukture trebalo da postanu javne infrastrukture”.
Otvaranje Foruma Kreativna Evropa - direktorka Kolarca Jasna Dimitrijević i Dimitrije Tadić, rukovodilac Deska KE Srbija
Održavanje postojećeg sistema kao neformalni prioritet kulturne politike naveo je i Davor Mišković iz Hrvatske, dodajući da su međunarodna i regionalna saradnja zapravo “samo privezak”. Ipak, kako je napomenuo, postoje fondovi namenjeni regionalnoj saradnji - u okviru Zaklade za razvoj civilnog društva i Zaklade “Kultura nova”, pri čemu je regija definisana uglavnom kao bivša Jugoslavija.
Nepoznanica šta je to uopšte region, s obzirom na njegove različite definicije, koje dolaze iz sfere politike, nosi sa sobom i problem pitanja zajedničke prošlosti, rekao je Mišković, koji vodi riječku organizaciju Drugo more.
“Šta je uopšte regionalna saradnja? Produkcija, razmena programa, kritičko sagledavanje… Mi to nemamo ni unutar naših zemalja. U Zagrebu ne znaju šta se dešava u Puli, u Beogradu u Vranju…”, rekao je Mišković, ocenjujući da zapravo ne postoji ni zajednički kulturni prostor u celini, već samo u delovima koji se odnose na različite oblasti, kao što su muzika, film…
Kao problem, naveo je i to što nema kritičke refleksije, jer su nestali časopisi i jedine informacije su na portalima.
U kontekstu regionalne saradnje, Mišković je skrenuo pažnju i na različite interese pojedinih oblasti umetnosti, navodeći kao primer plesnu scenu, za koju je interesantna recimo i Bugarska, zbog Iva Dimčeva na primer, dok u nekim drugim područjima to nije tako.
Kao poseban problem razvoja saradnje kroz evropske programe podrške, Mišković je naveo nedovoljan kapacitet aktera u regionu zbog neodgovarajuće podrške domaćih javnih izvora finansiranja.
“Razviti projekat samo sa organizacijama iz regiona je veliki rizik. Makedonija neće dobiti sufinansiranje, Kosovo isto, Bosna, Srbija… Partneri su slabi i zato je bolje imati partnera iz Austrije, Nemačke... To ne vredi samo za naš prostor, već i šire, mada ni na zapadu sada ne cvetaju ruže”, rekao je Mišković, ocenbjujući da je za aktere kulture u regionu jedina šansa u formuli 2-3 organizacije sa ovog prostora sa nekim organizacijama iz Evrope koje su stabilnije i koje bi po mogućstvu bile nosioci projekta kojim se konkuriše za sredstva KE i drugih fondova.
Predstavnici deskova Kreativne Evrope iz regiona
I Aida Kalender iz sarajevske Akcije, koja vodi i Desk Kreativna Evropa Bosne i Hercegovine, ukazala je na problem nejednakih startnih pozicija organizacija iz regiona u odnosu na zapadnoevropske zemlje.
“Najveća sredstva izvlače najveće zemlje. Naše organizacije nemaju zaista jednake šanse”, rekla je ona, navodeći da su čak i projekte za reintegraciju izbeglica, koje su na ovim prostoru, dobile zapadne zemlje.
Ipak, Kreativna Evropa i Evropska prestonica kulture, kako je istakla, “jedini su alati za bilo kakvu promenu zabetonirane situacije u BiH”, jer nijedan nivo vlasti “nema interes da se bavi kulturom”, a ne postoji ni resorno ministarstvo na nivou cele BiH. Zato je i kampanja za izradu strategije za razvoj kulture sprovedena samo na lokalnom i kantonalnom nivou.
Prema njenim rečima, političari su se donekle aktivirali u tom pogledu tek kada im je objašnjeno da se gradovi mogu prijaviti za titulu EPK.
“Jedini ko ima želju i svest za saradnju je civilni sektor”, rekla je Aida Kalender, što se moglo čuti i od učesnika iz drugih zemalja.
“Naš ministar kantonalni je mislio za program Kreativna Evropa da može da nazove Brisel i da će oni poslati 200.000 evra brzom poštom. Kada smo mu objasnili, okupio je sve institucije i naredio da se prijave za program i stvarno su se svi prijavili”, rekla je ona.
Kao najvažnije pitanje za promenu stanja, Aida Kalender je navela civilno-javno partnerstvo.
Prema njenim rečima, organizacije civilnog društva u kulturi u BiH su u neizdrživom stanju, a početak saradnje sa javnim sektorom odvija se izuzetno sporo. Da je ipak moguć, pokazuje uspešan primer kampanje za Zemaljski muzej.
Nela Antonović (Teatar Mimart) na otvaranju Foruma KE na Kolarcu
Učesnici panela smatraju i da ne treba gajiti iluzije da je moguće ustanoviti neki zajednički kulturni brend u regionu, osim možda u pojedinim segmentima pop kulture.
“Naša umetnost jeste prepoznata kao originalna i različita, ali ne dovoljno da bi bila prepoznata i međunarodno. Uspešna je na bijenalima, ali nedostaju dobre kustoske prakse koje bi kroz dijalog mogle da evidentiraju različite prakse kojima bismo išli u svet. Tu vrstu kulturne diplomatije nema ko da vodi. Svako gleda nacionalno, iako je za Srbiju jasno da naš kulturni proizvod ne može da bude Srbija, nego Balkan”, rekla je Milena Dragićević Šešić, dodajući da bi to mogao da bude još jedan od razloga za povezivanje balkanskih zemalja, uključujući i Tursku.
Mišković je podsetio da globalno muzičko tržište drže tri kompanije, da je u filmu slično, a u vizuelnim umetnostima je reč o dvadesetak najvećih muzeja i galerija.
“Ovde nema ekonomske moći koja bi stala iza toga”, rekao je on, primećujući i da je na delu svojevrsna “idiotizacija društva kroz medije i politiku”. “Spušten je nivo – sad je dovoljno da pogledaš na Jutjubu nešto za 10 minuta i ti si ‘ekspert’. Zato i ne čudi što ljudi odlaze, atmosfera postaje nepodnošljiva”, rekao je Mišković.
Maja Lalić, Milica Pekić i Vesna Milosavljević
Da je za jačanje regionalne saradnje neophodan i proaktivan pristup samih aktera koji su za to zainteresovani, pokazao je panel o uspešnim primerima saradnje, projektima i regionalnim koprodukcijama, o čemu su govorile Milica Pekić iz beogradskog Kioska, kao predsednica Upravnog odbora Kooperative – regionalne platforme za kulturu, Vesna Milosavljević ispred portala za kulturu Jugoistočne Evrope SEEcult.org i Maja Lalić iz Miksera.
Kooperativa je regionalna mreža organizacija koje deluju na području nezavisne kulture i savremene umetnosti u regionu, a registrovana je 2012. u Zagrebu nakon dugogodišnjeg sagledavanja organskih potreba organizacija koje su međusobno već godinama i sarađivale. Cilj je formiranje regionalnog fonda koji bi finansirale vlade u regionu, a za sada su sredstva obezbeđena samo od Zaklade za razvoj civilnog društva u Hrvatskoj, na osnovu čega je uspešno realizovan protekle godine i pilot program razmene, odnosno podrške za 12 projekata u kojima učestvuje više od 50 organizacija iz celog regiona. Budući da je, kako je istakla Milica Pekić, krajni cilj kreiranje stabilnog finansijskog instrumenta za podršku regionalnoj saradnji, nastavljaju se pregovori sa donosiocima odluka u zemljama u regionu. U međuvremenu je formiran i mehanizam za malu finansijsku pomoć organizacijama iz celog regiona, koje se suočavaju sa sličnim problemima zbog nedostatka domaće podrške.
U tom procesu, kako je istakla Milica Pekić, izuzetno su važna i iskustva borbe za javna dobra, kao i za uspostavljanje učešća građana u donošenju oduka i praćenje javnih budžeta, uz razvijanje ekspertiza i taktika borbe, između ostalog i iz zajedničkog jugoslovenskog iskustva. Kao goruća tema, ispostavlja se neophodnost reforme institucija i pronalaženje načina kako da korisnici upravljaju resursima.
Jedan od načina na koji mediji mogu da doprinesu regionalnoj saradnji predstavila je Vesna Milosavljević iz udruženja SEEcult.org, čiji je osnovni projekat istoimeni portal, osnovan 2003. u Beogradu upravo zbog nedovoljne vidljivosti kulture u regionu, kao i zbog podsticanja upoznavanja i umrežavanja aktera, stvaranja mogućnosti za poređenje njihovog rada i razbijanja stereotipa. Budući da deluje na internetu, koji nema nacionalne granice, SEEcult.org je usmeren na nekadašnji zajednički jezički prostor, a već na samom početku inicirao je i formiranje neformalne mreže portala u regionu (inSEEcp). Sa pojedinim njenim članicama uspostavljena je saradnja koja se pretvorila u trajno partnerstvo i rezultirala nizom regionalnih projekata u oblasti edukacije i produkcije umetničke kritike, analitičkog izveštavanja o kulturi i dokumentovanja produkcije nezavisnih kulturnih scena. Stalni partneri udruženja SEEcult.org proteklih godina su Kulturpunkt, Booksa, SCCA-Ljubljana… a prema rečima Vesne Milosavljević, da te regionalne saradnje nema, teško da bi i sam portal SEEcult.org mogao da opstane. “Ti projekti nas održavaju na neki način u životu, jer nam obezbeđuju produkciju i aktivnosti za koje ne možemo da nađemo finansijska sredstva u Srbiji, utičući posredno i da ne odustanemo”, dodala je ona, napominjući da se korišćenje interneta u proteklih deceniju i po drastično promenilo i da je u toj oblasti neophodno stalno pratiti promene, što važi ne samo za neprofitne medijske projekte kakav je SEEcult.org, već i za same aktere kulturne scene koji mogu na različite načine doprineti većoj vidljivosti sopstvenog rada.
Kao ključni problem na putu kulturne saradnje u regionu, ona je navela nepostojanje političke volje da do nje zaista dođe. “Stiče se utisak da je vlastima u svim zemljama zapravo u interesu održavanje tenzija. Jer, da im je zaista stalo do regionalne saradnje, snažnije bi podržali upravo kulturu,”, rekla je Vesna Milosavljević, dodajući da kultura, nažalost, ni u procesu evropskih integracija nije bitna stavka, pa iako joj je povećeno posebno Poglavlje 26 (sa obrazovanjem), obraća se pažnja samo na najvažnije međunarodne i evropske konvencije i članstvo u programima poput Kretaivne Evrope.
Milica Pekić, Vesna Milosavljević
I u oblasti kreativnih industrija sami akteri razvili su saradnju ne čekajući povoljnije prilike, a primer takvih partnerstava predstavila je Maja Lalić iz organizacije Mikser, koja je organizator istoimenog festivala i niza pratećih projekata koji se odnose na edukaciju mladih dizajnera, razvoj dizajnerske prakse i istraživanje u toj oblasti.
Organizacija Mikser je, inače, predstavljena na Forumu i kroz izložbu otvorenu na početku te regionalne konferencije u Kolarčevoj zadužbini, koja je posvećena odabranim projektima domaćih organizacija podržanih od Kreativne Evrope (Balkanska dizajn mreža), te kroz program unakrsnih pogleda na festivale elektronske muzike, održan polednjeg dana u Francuskom institutu za kulturu (Mikser festival).
Maja Lalić, predstavljanje festivala Mikser
Među temama panel diskusija na Forumu bila je i problematika jezika, izdavaštva i mogućnosti stvaranja jedinstvenog tržišta knjiga, a učesnici su takođe naveli i pozitivne primere prakse i ukazali na niz nerešenih problema, koji otežavaju saradnju.
Andrej Lovšin iz književne mreže Traduki iz Berlina naveo je da je danas mnogo više aplikacija nego 2008. godine, kada je ona osnovana kao podrška prevođenju knjiga i kada je najveći broj prevoda bio sa nemačkog (3:1). Danas je taj odnos 2:1 i sve više se prevodi između jezika, čemu je doprineo i program EU za književne prevode.
Prema njegovim rečima, region bivše Jugoslavije specifičan je upravo zbog jezika, jer je besmisleno dva puta finansirati prevod na praktično isti jezik sa malim nijansama, kao što su srpski i hrvatski.
Ana Pejović iz udruženja Krokodil, koje je nedavno predstavilo Deklaraciju o zajedničkom jeziku u regionu, rekla je da se i dalje izdaje isti sadržaj u četiri različite korice i da su to uspeli da izbegnu samo retki pisci, poput Aleksandra Hemona, koji ima centralnog izdavača u Bosni i čija se dela objavljuju samo u jednom prevodu.
“Neophodno je da se osvestimo i ne zatvaramo u nacionalne okvire, već da guramo u pravcu promovisanja književnosti zajedničkog jezika, jer tako možemno da pokušamo da dostignemo nivo koji je jugoslovenska knjižvenost imala od Drugog svetskog rarta do početka 90-ih”, rekla je Ana Pejović, dodajući da bi institucionalno moralo mnogo više da se poradi na saradnji – između ostalog i zajedničkim predstavljanjem književnosti iz regiona na velikim međunarodnim sajmovima.
O specifičnim problemima svojih sredina govorili su, između ostalih, i Andrea Lešić-Thomas sa Filozofskog fakulteta u Sarajevu i Enes Halilović, urednik lista Sent i onlajn časopisa Eckermann iz Novog Pazara, navodeći da neće biti napretka ako se saradnja svodi na lični entuzijazam i individualna odricanja, odnosno ostane bez institucionalne podrške koja bi stvorila povoljan okvir za njeno jačanje.
Kao primer u tom pogledu naveden je časopis “Sarajevske sveske” koji je, kako je rekla Andrea Lešić-Thomas, zapravo na umoru nakon smrti svoje osnivačice Vojke Smiljanić-Đikić 2016. godine, koja je “gurala sve”.
Izložba OTHER SIDE by Cabinet SR:CH (Swiss & Balkan designers), galerija Zvono
Forum Kreativna Evropa posebno je bio posvećen i temi regionalne saradnje u kontekstu internacionalizacije kulture kroz razgovor o evropskim prestinicama kulture i razvoju gradova, održan poslednjeg dana u Kulturnom centru Grad.
Kao i protekle dve godine, Forum je bio i prilika za upoznavanje potencijalnih partnera i razmenu iskustava i znanja za apliciranje na konkurse Kreativne Evrope, uz učešće predstavnika kreativnih deskova iz Litvanije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Grčke, Makedonije, Mađarske, Moldavije, Rumunije, Slovenije, Hrvatske, Crne Gore i Srbije.
Osim na Kolarcu, gde su održani prateći programi u saradnji sa Univerzitetom umetnosti u Beogradu, organizacijom Evropa Nostra Srbija, Deskom Kreativna Evropa Grčka i Fondacijom Novi Sad 2021, te sa Francuskim institutom i Relais Culture Europe iz Pariza, uspešni projekti predstavljeni su i na izložbi u galeriji Zvono.
Desk Kreativna Evropa Srbija organizovao je slične konferencije i 2015. i 2016. godine.
Desk Kreativna Evropa Srbija osnovan je pri Ministarstvu kulture nakon pristupanja Srbije programu KE u junu 2014. MEDIA desk, posvećen potprogramu za audioviuzelni sektor, osnovan je pri Filmskom centru Srbije, nakon pristupanja Srbije potprogramu “Mediji” Kreativne Evrope krajem 2015.
Desk Kreativna Evropa Srbija osnovan je pri Ministarstvu kulture nakon pristupanja Srbije programu KE u junu 2014. MEDIA desk, posvećen potprogramu za audioviuzelni sektor, osnovan je pri Filmskom centru Srbije, nakon pristupanja Srbije potprogramu “Mediji” Kreativne Evrope krajem 2015.
*Foto: Desk KE Srbija
(SEEcult.org)
