• Search form

12.02.2018 | 16:05

Potresan oproštaj od Glogovca

Potresan oproštaj od Glogovca

Komemoracija povodom smrti velikog srpskog glumca Nebojše Glogovca održana je 12. februara u prepunom Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u prisustvu porodice, prijatelja, kolega i poštovalaca, od kojih su mnogi odavali počast tom izuzetnom umetniku i čoveku stojeći i u foajeu njegovog matičnog pozorišta, gde je na video bimu prenošen skup iz sale. Nekoliko hiljada ljudi ispratilo je Glogovca i na Novom groblju u Beogradu, gde je sahranjen u Aleji zaslužnih građana.

Direktorka JDP-a Tamara Vučković Manojlović pozvala je prisutne na komemoraciji na minut ćutanja u trenutku neizrecivog bola i tuge zbog odlaska čoveka koga su krasili izuzetan talenat, dobrota, jedinstvenost.

“Nebojša Glogovac je imao nemerljiv značaj za JDP, za srpsko glumište i za našu kulturu, za čitavo naše podneblje. O tome svedoči bezbroj telegrama i pisama koje ovih dana dobijamo iz cele zemlje i regiona”, rekla je direktorka JDP-a.

“Bio je veliki. Svi smo to oduvek znali. I voleli njegovo prijateljski namršteno lice i obožavali njegov osmeh pun topline. Prezirao je patetiku i lažne emocije. Sledio je svoj osećaj za dobro koji mu je duboko bio usađen. Sledio je svoja uverenja, od njih nikada nije odustajao. I za to je plaćao cenu. Nebojša Glogovac sledio je svoj talenat. Osećajući poslednjih dana ogromnu prazninu i tugu kao da u pogledima koje upućujemo jedni drugima tražimo odgovor na pitanje: kako je ovo moguće, kako je moguće da si nas napustio takvom brzinom, kako je moguće da više nećemo popiti kafu u našem salonu, kako je moguće da te više nećemo gledati, kako nastaviti bez tebe u Jugoslovenskom dramskom pozorištu? Dragi Glogi, bila je radost i privilegija biti tvoj prijatelj. Hvala ti za svaki trenutak”, rekla je vidno potresena Tamara Vučković Manojlović, uz suze i uzdahe u gledalištu.

Na komemoraciji su govorili reditelj Dejan Mijač i Srdan Golubović, pročitano je pismo makedonskog reditelja Slobodana Unkovski, njegov kolega Aleksandar Popovski obratio se video porukom. U ime studentske klase sa Fakulteta dramskih umetnosti, od Glogovca se oprostila Nataša Ninković, dok su iza nje stajali Vojin Ćetković, Sergej Trifunović, Nela Mihajlović...

Vojin Ćetković, koji je bio i kum Glogovca, pročitao je deo iz svog dnevnika od 8. februara, dan uoči njegove smrti.

Goran Šušljik reinterpretirao je scenu koju je sa Glogovcem igrao u predstavi “Hadersfild”, a predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije Vojislav Brajović pročitao je pesmu Mike Antića “Da li sam svuda gde su mi tragovi”.

Na maestralne uloge Glogovca prisutne, među kojima su bili i ministar kulture Srbije Vladan Vukosavljević i ambasador Crne Gore, reditelj Branislav Mićunović, podsetili inserti iz predstava i filmova “Hamlet”, “Metamorfoze”, “Bure baruta”, “Hadersfild”, “Šine”, “Ubistvo s predumišljajem”, “Klopka”…

Reditelj Dejan Mijač prisetio se kako je upoznao Glogovca kada je bio mladi momak sa velikim očekivanjima i velikim nestrpljenjem.

“On je imao šta da kaže i on je to na moje oči svakim danom sve više pokazivao. Njegovom rastu, čini mi se, nije bilo kraja. Svaki put je bio nov, čudan, neponovljiv, snažan i nadasve drag svima. I rastao je sve do onog trenutka kada ga je ta prokleta bolest zaustavila”, kazao je Mijač, dodajući potreseno da ne razume kako se u ovo doba, kada najveći naučni umovi pronalaze najrazornija ubojita sredstva, nije našla grupa koja bi kazala stop toj bolesti.

Slobodan Unkovski, u besedi koju je pročitao Marko Janketić, istakao je da je Glogovčev pristup igri bio kao pristup ispovesti, iskren, posvećen, pun unutarnje radosti i lepote.

“Ostavljao je u Beogradu i svuda gde je igrao i u svemu što je igrao ogroman i duboki trag. Pozorište je kolektivna umetnost, ali bazirana na moćnom pojedincu. Glogovčev odlazak je pomerio zgradu Jugoslvenskog dramskog, otvorila se na tom mestu crna rupa iz koje kulja tuga. Napukla je teatarska mapa regiona, potresla se filmska industrija, Pulska arena se nakrivila, ceo region je postao kuća žalosti”, poručio je Unkovski.

Srdan Golubović je ispričao kako su nekoliko dana pred Novu godinu imali probu za novi film.

“Rekao sam mu: Glogi, ti znaš da ja mislim da si ti najbolji glumac na svetu. Odmahnuo je i odgovrio: Hajde da probamo. To je bila naša poslednja proba”, naveo je Golubović.

“Uvek sam bio zadivljen i opčinjen njegovim talentom. Njegov talenat je bio satkan od istine, a ta glumačka istina od intuitivnosti, mudrosti, životinjskog instinkta i razumevanja suštine. Ta istina je bila u lakoći, lepoti, meri onoga što je izgovarao, ali i u čvrstini, hercegovačkoj stamenosti, suštinskoj ljudskosti kada je ćutao na sceni i u kadru. Njegova istina je bila njegova glumačka tajna, satkana od hrabrosti, ludosti, destrukcije i nežnosti. Tajna iza koje se krio veliki čovek, hrabar  i ranjiv u isto vreme, neustrašiv i detinjast, čovek koji je razumeo svet i imao svoju istinu o tom svetu”, rekao je Golubović.

“Naš nedostižni heroj istine je svakako bio jedan od najboljih glumaca koji su ikada stali na ovu scenu i na bilo koju scenu bivše Jugoslavije i jedan od nekoliko najboljih glumaca ikada sa ovih prostora koji je hodao ispred filmske kamere”, istakao je Golubović.

Aleksandar Popovski prisetio se njihovog rada na predstavi “Hamlet” u kojoj je Glogovac igrao naslovnu ulogu, ali i ranije saradnje na predsatvi “Višnjik”, u kojoj je igrao Lopahina.

“Mi jedni druge obeležimo za čitav život. Likovi koje si stvorio i odigrao, rečenice koje si izgovorio, sve je to upisano u nama. Ubeleženo je u naše vreme. To je ono vreme koje smo potrošili zajedno. Tako mi čudno sada zvuče rečenice iz tvog poslednjeg monologa: Umreti, spavati, možda sanjati...”, rekao je Popovski.

Nataša Ninković je naglasila da se na njihovoj klasi nije postavljalo pitanje da li je Glogovac onaj pravi, onaj predodređeni.

“Bilo je samo pitanje koliko daleko i koliko visoko ćeš da putuješ. Svedoci smo da si svojim talentom, brzinom, oštrinom, svojim karakterom, istinom koju si nosio u svet, dodirnuo sama nebesa, da si svojim prisustvom, bilo na sceni, bilo u gledalištu, bilo u kafani činio taj prostor ozbiljnijim, dubljim, smislenijim, luđim, privilegovanim. I znali smo i očekivali sve to nekako od tebe. Ali nismo nikada ni sanjali da će biti ovako kratko, druže naš”, rekla je Nataša Ninković.

“Pokazao si nam kako se izgara za istinom, kako se uvek ide do kraja u svemu što nazivaš svojim, kako se prezire laž, kako stvari treba nazivati pravim imenima. Pokazao si nam kako se može biti čuvar tradicije i opet biti gladan za novim, modernim, drugačijim. Pokazao si nam kako se može biti direktan i oštar, a tanan, pošten, nepotkupljiv, ciničan, a blag, jednom rečju svoj”, kazala je Nataša Ninković.

Komemoracija je završena Glogovčevim monologom “Biti ili ne biti” i insertom iz televizijskog intervjua u kojem je izjavio da čovek ne mora biti lud da bi bio čist pred Bogom.

Na kraju je na scenu izašao ceo ansambl JDP-a i okrenut prema velikoj fotografiji Glogovca, uz pesmu “Pamtim samo sretne dane” Gabi Novak, uputio mu dugi aplauz, koji je zajedno sa gromoglasnim aplauzom publike prerastao u prave ovacije.

Poštovaoci Nebojše Glogovca zadržali su se i posle komemoracije, čekajući u redu da se upišu u knjigu žalosti.

Smrt Glogovca izazvala je duboku tugu među kolegama, prijateljima i poštovaocima njegovog lika i dela, koji su istakli u mnogobrojnim izjavama i porukama na društvenim mrežama da su ga podjednako krasili i ogroman glumački talenat i ljudska čestitost. Telegrame saučešća uputili su i najviši državni funkcioneri.

Vest o smrti Glogovca preneli su i svi mediji u regionu, podsećajući na njegove najveće uloge.

Domaća medijska scena pokazala je i svoje ružno lice, budući da su se tabloidi utrkivali u objavljivanju vesti o pojedinostima o njegovoj bolesti i poslednjim danima života, a jedan je čak preneo u toj senzacionalističkoj trci i "izjavu" Ljubiše Samardžića, takođe velikog glumca, koji je preminuo prošle godine. Kasnije se redakcija izvinila zbog grube greške, navodeći da je novinar citirao zapravo objavu na fan strani Samardžića na Fejsbuku.

Višestruko nagrađivan svim važnim nagradama poput Sterijine, Zlatne arene u Puli, Cara Konstantina i Gran prija u Nišu, Nagrade grada Beograda, kao i desetinama drugih, Nebojša Glogovac je preminuo 9. februara u Beogradu u 49. godini, posle kratke i teške bolesti.

Njegova poslednja uloga u JDP-u bila je u “Hamletu”, a poslednji put igrao je u toj predstavi 13. decembra 2017.

Jugoslovenska kinoteka najavila je za mart veliku retrospektivu filmova u kojima je igrao Glogovac, a tokom vikenda prikazala je filmove “Ubistvo s predumišljajem” (1995) Gorčina Stojanovića i Krugove” (2013) Srdana Golubovića, uz besplatan ulaz.

Glogovac je na pozorišnu scenu stupio ulogom u predstavi „Velika pljačkaDžoa Ortona, u režiji Dejana Mijača, a potom zaigrao u predstavama JDP-a, čiji je član ubrzo postao. Ostvario je i niz nezaboravnih filmskih i televizijskih uloga, počev od filma “Vukovar, jedna pričaBore Draškovića. Među njegovim poslednjim ulogama je uloga u seriji "Nemanjići – Rađanje kraljevine" RTS-a, koja bi uskoro trebalo da počne da se prikazuje, a izazvala je već burne reakcije u javnosti.

Glogovac je bio aktivan i u društvenom životu, a između ostalog, bio je jedan od potpisnika Apela 100 javnih ličnosti, intelektualaca i umetnika za podršku predsedničkoj kandidaturi Saše Jankovića 2017. godine. Tada je, nakon pobede Aleksandra Vučića, izjavio u intervjuu NIN-u da su “podzemni tokovi doveli vlasnike kapitala otetog 90-ih, kao i nesposobnost demokratske vlasti, i sada se oni razračunavaju sa ekipom koja ih je oterala, što pomoću tajnih službi, što pomoću kapitala koji je ogroman”.

(SEEcult.org)

Video
Vodjenje - Branko Vucicevic
03.02.2018 | 23:57

VOĐENJE - Kritičari su izabrali: B.V.

Vođenje kroz izložbu “Kritičari su izabrali 2018: B.V.” u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda (12.1-3.2.2018), posvećenu Branku Vučićeviću