Pozicija žene iz ugla umetnice

Izložba “Ženske priče” u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, koja će biti otvorena 24. maja, bavi se prezentovanjem i afirmacijom mladih umetnica na domaćoj umetničkoj sceni, a to su Gorana Bačevac, Svetlana Bulatović, Sanja Ćopić, Andrea Dramićanin, Jelena Pantelić, Nadežda Kirćanski i Tijana Radenković.

Neopterećene istorijom feminističkog aktivizma, društveno-političkih borbi za veća prava i rodnu ravnopravnost, mlade autorke susreću se sa nekim ličnim borbama i preispitivanjima svog identiteta, kao žene i kao umetnice, navela je povodom izložbe kustoskinja Mišela Blanuša.

Umetnice se predstavljaju radovima kojima preispituju poziciju žene iz perspektive žene - umetnice, kroz lične narative, u čijem je centru posmatranje žene kao društveno-identitetski kategorisanog pojma. Takođe, one analiziraju ženu kao alegoriju, kao subjekat i objekat požude i seksualnih fantazija, kroz introspektivni odnos ili produkte savremenog potrošačkog društva spektakla, ali i posledica koje takav društveni sistem nameće mladim ženama kao opšteprihvaćen ideal koji ih često dovodi do autodestrukcije.

Pojedini radovi na izložbi, kako je navedeno, preispituju i poziciju žena koje se doživljavaju kao subjekti koji slobodno govore u patrijarhalno uređenom društvenom sistemu, u isto vreme postavljajući se u konfliktnu situaciju, jer se doživljavaju i kao objekti lične ili društvene kritike.

Sanja Ćopić, Stand up comedy, Stand up tragedy, 2019.

Izabrane umetnice karakteriše poseban senzibilitet za društvo u kojem žive, empatija, apatija, emocionalnost i sklonost ka intimnom ophođenju prema sebi i drugima, što možda i daje posebno obeležje ženskog entiteta. Svaka na specifičan način donosi svoju viziju savremene žene i umetnice, razotkrivajući kompleksnost tih pojmova.

Dvadeseti i početak 21. veka, kako je navela kustoskinja izložbe, doneli su različita tumačenja i polemike u vezi sa pitanjima o poziciji žena i umetnica u izučavanju i revalorizaciji istorije umetnosti, kao i u tumačenju aktuelne ženske umetničke prakse. Pitanje zastupljenosti umetnica u muzejskim kolekcijama i njihove vidljivosti na savremenoj umetničkoj sceni vrlo je aktuelna tema već duži vremenski period na internacionalnom nivou. Uprkos sve većim pomacima na polju emancipacije žena i rodne ravnopravnosti, koji su vidljivi još od aktivizima feminističkog pokreta prvog, drugog i trećeg talasa, kao i početka razvoja feminističkih naučnih studija, još uvek postoje ograničenja oko statusa i položaja žena u patrijahalnim društvima i državama.

Gorana Bačevac, Bedtime, 2019.

Položaj žena, bez obzira na njihovu emancipaciju i dalje je inferioran na različitim poljima, od ekonomskog do obrazovnog i kulturnog. Aktivizam i borba za ženska prava umetničkim delovanjem bili su odrednice za feminističku umetnost, koju karakteriše preispitivanje socijalno-političkog položaja žena u društvu i kulturi, statusa žena kao umetnica, njihove psihologije, seksualnosti, fantazije i realizovanja njihovih želja i ambicija unutar društvene zajednice. Postoji i ženska umetnička produkcija koja ne zaostaje za feminističkim vrednostima i uverenjima, ali čiji se radovi po formalnoj i sadržinskoj strukturi, u okviru određenih kulturoloških odrednica, mogu čitati ne kao strogo feministički, već kao specifično ženski, što je većinom slučaj i sa radovima na izložbi u Salonu MSUB, koji donose novi vid ženskog izražavanja savremene umetničke prakse.

Nadežda Kirćanski, fragmenti rada U suštini / Actually, 2019.

Gorana Bačevac (1992) završila osnovne i master studije na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti (FLU) u Beogradu. Dobitnica je nagrade za crtež “Stevan Knežević” za 2017. Samostalno je izlagala u Beogradu i učestvovala na grupnim izložbama u Srbiji i inostranstvu.

Svetlana Bulatović (1993) završila je osnovne i master studije na vajarskom odseku FLU u Beogradu. Dobitnica nagrade “Beta i Rista Vukanović” za školsku 2016/17. Učestvovala je na više zajedničkih i dve samostalne izložbe.

Svetlana Bulatović, Što je mnogo, mnogo je / This is too much, 2019.

Sanja Ćopić (1992) takođe je završila osnovne i master studije na vajarskom odseku FLU u Beogradu. Na prvoj godini studija dobila je nagradu za najbolji portret-skulpturu, a na poslednjoj nagradu “Perspektive”. Pobednica je konkursa za video umetnost “Telo kao režim”. Učestvovala je na više od 25 grupnih i tri samostalne izložbe u zemlji i inostranstvu.

I Nadežda Kirćanski (1992) završila je osnovne i master studije na FLU u Beogradu, na vajarskom odseku. Trenutno je na doktorskim umetničkim studijama na FLU. Dobitnica je nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za mlade savremene umetnike za 2018. godinu i nagrade “Sreten Stojanović” 2017. godine, kao i pohvale za crtež Fondacije Vladimira Veličkovića za 2018. Učestvovala je na tri samostalne izložbe i na više od 20 grupnih u zemlji i inostranstvu.

Nadežda Kirćanski, fragmenti rada U suštini, Actually, 2019.

Andrea Dramićanin (1990) završila je takođe FLU u Beogradu, na vajarskom odseku. Poslednji semestar master studija završila je na École nationale supérieure des beaux-arts de Paris kao stipendistkinja francuske vlade. Dobitnica je nagrada: “Beta i Rista Vukanović”, “Sreten Stojanović”, “Ilija Kolarević” i “Stevan Knežević”, kao i nagrade iz Fonda Vladimira Veličkovića. Samostalno i grupno izlagala u Beogradu, Sarajevu, Parizu, Dizeldorfu, Ontariju...

Andrea Dramićanin, O aranžiranju cveća i pornhub pretragama / About flower arrangement and pornhub searches, 2019.

Jelena Pantelić (1992) završila je osnovne studije na vajarskom odseku FLU u Beogradu, na kojem je trenutno na završnoj godini master studija, a u okviru istog programa je kao stipendistkinja francuske vlade provela semester u Nacionalnoj školi lepih umetnosti u Parizu 2019. Dobitnica je nagrade “Sreten Stojanović”. Izlagala je na grupnim izložbama u Srbiji i inostranstvu.

Jelena Pantelić, Čvrsto spavaj / Sleep tight, 2019. (detalj)

Tijana Radenković (1991) završila je osnove i master studije na slikarskom odseku FLU u Beogradu. Kao student doktorant bila je na Erasmus razmeni na Fakultetu za umetnost i dizajn u Bratislavi 2017. Učestvovala je na više grupnih i samostalnih izložbi u Srbiji i Evropi, a učesnica je i više festivala i umetničkih kolonija.

Tijana Radenković, Still blooming, 2019. (detalj)

Izložba “Ženske priče” u Salonu MSUB biće otvorena do 1. jula.

(SEEcult.org)