Pozorište u potrazi za istinom
Svetski dan pozorišta, 27. mart, biće obeležen širom sveta čitanjem poruke koju je ove godine uputio polјski reditelј Kšištof Varlikovski (Krzysztof Warlikowski), ukazujući na značaj stvaralaca koji pozorište ne koriste za reprodukciju klišea i konvencija, već tragaju za istinom i otkrivaju svetove koji često mimoilaze pozorišne dvorane.
“Pozorišne pregaoce najlakše pronalazimo van pozorišta. To su obično oni koji pozorište ne koriste kao mašinu za reprodukovanje klišea i konvencija. Oni pronalaze pulsirajuće izvore i žive tokove reka koji prividno zaobilaze pozorišne dvorane gde se svakodnevno okuplјaju legije lјudi u nastojanjima da podražavaju nekakve svetove. Imitiramo, umesto da stvaramo vlastite svetove koji treba da su fokusirani, čak i da zavise od debate sa publikom i njenih reakcija; ti svetovi protiču skriveni, a pozorište jedino ima moć da ih otkrije.
Takve vodiče nalazim uglavnom u prozi. Stalno i svakodnevno razmišlјam o piscima kοji su, pre stotinak godina, proročki, iako oprezno, opisali sumrak evropskih bogοva kοji je našu civilizaciju ostavio u tami, do danas nerazjašnjenoj. Mislim na Franca Kafku, Tomasa Mana i Marsela Prusta. Danas bih ovoj grupi proroka dodao i Džona Maksvela Kucija.
Nјihovo zajedničko osećanje nebranjenog kraja sveta, ne planete, već modela međulјudskih odnosa, poredaka i pobune, sada nas snažno prati.
Nas, koji živimo posle završetka sveta. Nasuprot kriminalu i konfliktima koji se razbuktavaju sve više i više da ni sveprisutni mediji sa njima ne drže korak. Ali ovi požari brzo postaju dosadni, neopozivo nestaju iz medijskih izveštaja, a mi ostajemo bespomoćni, prestravlјeni, opkolјeni. Više ne uspevamo da gradimo kule, a zidine, kοje tvrdoglavo podižemo, ne brane nas ni od čega, naprotiv, same traže zaštitu i brigu trošeći najveći deo naše životne energije. A mi nemamo snage ni da pokušamo da vidimo šta je iza kapije, iza zida. I samo zbog toga treba da postoji pozorište i u tome da traži svoju moć. Da zaviruje tamo gde je gledanje zabranjeno.
‘Predanje pokušava da objasni neobjašnjivo. Pošto ono proističe iz istinite podloge, mora u neobjašnjivom i okončati’ – reči koje je Kafka uzdigao do metamorfoze predanja o Prometeju snažno se odnose na to kakvo pozorište treba da bude i takvom pozorištu, koje treba da ima početak u dubini istine i da pronalazi kraj u svim njegovim delatnicima - onima na sceni, i onima u publici, čestitam svim srcem”, naveo je Varlikovski.
Svetski dan pozorišta, 27. mart, ustanovio je 1961. godine Međunarodni pozorišni institut (ITI), koji deluje pri UNESKO.
Na taj dan pozorišta širom sveta organizuju razne manifestacije, uz obavezno čitanje poruke koju, na poziv ITI-ja, uvek piše pozorišna ličnost svetskog ugleda, a prevodi se na više desetina jezika.
Prvu poruku za Svetski dan pozorišta uputio je Žan Kokto (Jean Cocteau) 1962.
Tradicionalnu poruku uputio je 2014. godine južnoafrički dramski pisac i reditelj Bret Bejli (Brett Bailey), koji je ukazao na brojne nejednakosti u današnjem svetu i potrebu aktivne uloge umetnosti u društvu. Italijanski dramski pisac Dario Fo osvrnuo se 2013. godine na problem finansijske krize koja je oduzela glumcima i prostor za igru i publiku, a američi glumac, producent, dramski pisac i reditelj Džon Malkovič (John Malkovich) pozvao je 2012. godine na promišljanje pitanja šta danas znači biti čovek i kako živimo.
Poruka za Svetski dan pozorišta prevodi se na jezike širom sveta, a ovogodišnju poruku Varlikovskog preveo je sa poljskog na srpski Zoran Đerić.
(SEEcult.org)
