Praizvedba Mitrovdana
Predstava “Mitrovdan”, prema tekstu i u režiji Bratislava Petkovića, koja govori o poslednjem susretu patrijarha Gavrila Dožića i vladike Nikolaja Velimirovića 1946. godine u Nemačkoj, imaće praizvedbu 9. febraura u Operi i teatru Madlenianum, u koprodukciji sa pozorištem Moderna garaža.
Petkovićeva kamerna drama iznosi malo poznate detalje iz života dvojice duhovnika koji su, prema rečima autora, bili u latentnom sukobu oko toga da li se posle izlaska iz logora Dahau vratiti u zemlju pod vlašću komunista ili se otisnuti u svet.
“Nisam pisao oslanjajući se na literaturu, mada je Nikolaj Velimirović bio sjajan teolog i filozof. Pokušao sam da oživim njih dvojicu kroz taj poslednji susret, pred povratak patrijarha u Srbiju, koji se sticajem okolnosti dogodio u kući Nemca Vilhelma Krauta, bivšeg logorskog kuvara”, izjavio je Petković 1. februara na konferenciji za novinare.
Petković je naveo da je Velimirović u posleratnoj Jugoslaviji proglašen za narodnog neprijatelja, a dodao je da je postojala i zavera sa ciljem da se patrijarh ne vrati u zemlju. “I sve to nakon što su pušteni iz nemačkog logora kao poslednji sužnji u Evropi. Pa to je kao u teatru apsurda”, kazao je Petković, bivši ministar kulture Srbije.
Pominjući da se ovim materijalom bavio desetak godina, dodao je da je drama donekle dokumentarna, ali da su dijalozi njegova konstrukcija i da je “nastojao da svoje junake prikaže kao normalne ljude od krvi i mesa”.
Petković je u programu za predstavu zapisao da je “sudbina partijarha Gavrila Dožića i vladike Nikolaja Velimirovića u vrtlogu stradanja tokom Prvog i Drugog svetskog rata paradigma stradanja srpskog naroda u 20, a možemo slobodno reći i 21. veku. Ova drama tumači borbu za istinu, pravdu, a protiv jednoumlja, terora i bezočnosti”.
Nikolaj Velimirović
Patrijarha igra Nebojša Ljubišić, vladiku Lako Nikolić, a epizodnu ulogu kuvara Božidar Stošić.
Na sceni se prikazuje i autentični obred sečenja slavskog kolača.
Ljubišić je izjavio da su radili dugo, dva i po mesca, baveći se rečju.
“Ovaj komad je prepun istorijskih činjenica i podataka. Trudili smo se da ih pretvorimo u živu reč, da u predstavi razvijemo dramu u međusobnom odnosu likova, kroz radnju, sukobe, ali i emocije”, rekao je on.
Lako Nikolić je priznao da je bio pomalo zbunjen kada mu je Petković poverio tu ulogu, koju je opisao kao veliku i važnu, ali je dobio pomoć iskusnog kolege.
“Nadam se da smo uspeli da predstavimo naše likove kao normalne, žive ljude u užasnim okolnostima, u trenutku kada su obojica na prekretnici”, rekao je on i dodao da je želja patrijarha bila da se vrati u zemlju i pomogne narodu dok je vladika smatrao da može da pomogne i delujući iz
inostranstva.
“U slučaju povratka, vladika bi bio uhapšen, ali je patrijarh smatrao da vredi postradati za veru. U tekstu su razlozi i za jednu i za drugu opciju. Obojica imaju argumente”, istakao je Nikolić.
Kako se navodi u programu predstave, “Dožić je bio ratnik, serdar i dobrovoljac u Prvom svetskom ratu. On je osveštao temelje Hrama Svetog Save. Značajna je i njegova uloga u događajima 27. marta 1941. godine kada je prvi pozvao narod protiv Trojnog pakta, o čemu postoji i tonski zapis, a kasnije je tu ‘zaslugu’ Josip Broz Tito pripisao sebi. Patrijarh Gavrilo je već početkom rata uhapšen pod Ostrogom i završio je u logoru Dahau. Tu se našao sa vladikom Nikolajem, koji je tu završio uprkos činjenici da je bio nosilac visokog nemačkog ordena zbog obnove nemačkog vojničkog groblja u Bitolju, u vreme dok je bio vladika ohridski. Malo je poznato da je pored šest doktorata vladika Nikolaj bio i šekspirolog i kao poznavalac Šekspira učestvovao je na proslavi povodom tri veka od piščeve smrti u Stratfordu, a napisao je i jedan pozorišni komad”.
Direktorka Drame Madlenianuma Ana Radivojević Zdravković istakla je da je ta koprodukcija prirodna veza dva privatna pozorišta koja vode Madlena Cepter i Bratislav Petković.
“Oba teatra na svom repertoaru teže da se kroz pozorišnu formu izuzetni ljudi iz srpske istorije približe publici”, rekla je ona i podsetila na predstave u Madlenianumu o Nikoli Tesli i Milošu Crnjanskom, kao i na predstave Moderne garaže o Milunki Savić ili Žanki Stokić.
Saradnik na tekstu i realizaciji predstave “Mitrovdan” bio je sveštenik Nebojša Topolić, a saradnik na realizaciji diplomirani teolog Nemanja Ivković. Scenograf je Vladimir Ćirić, kostimografkinja Tijana Sićević, lektor Ljiljana Mrikić Popović, lektor za nemački jezik dr Dušan Glišović, muzički saradnik dirigent Aleksandar Saša Spasić.
Prve reprize predstave “Mitrovdan” biće 10. i 20. februara.
(SEEcult.org)
