Kanadska književnica i nobelovka Alis Manro, majstorica kratkih priča, preminula je 14. maja u 93. godini u Ontariju.
Alis Manro se godinama borila sa demencijom, a ranije je objavila da ima srčane probleme i da boluje od kancera.
Nazvana “kanadskim Čehovom”, Alis Manro je više od 60 godina istraživala svakodnevni život kroz prizmu kratke priče.
Njen opus zasnovan je na formama i subjektima koji su tradicionalno dezintegrisani od književnog mejnstrima, pa je njena reputacija tek u kasnijem periodu karijere počela da raste, dovevši je i do Nobelove nagrade za književnost 2013. godine.
Margaret Atvud svojevremeno je opisala Alis Manro, kako podseća Gardijan, kao “jednog od najvećih pisaca današnjice”, a Salman Rušdi ju je opisao kao “majstora forme”.
Rođena u porodici farmera u Ontariju, koja se borila da preživi za vreme Velike depresije, Alis Manro je dobila stipendije za dvogodišnje studije pre nego što se preselila u Vankuver sa svojim suprugom Džejmsom Manroom 1951. Opisujući sebe kao “b-minus domaćicu” tokom tog vremena, Alis Manro je počela da piše kad god je pronašla slobodno vreme dok su im ćerke spavale, što je i razlog njenog fokusiranja na kratku pripovednu formu.
Njene priče najpre su objavljivane u časopisima, a vremenom su stekle pažnju i Njujork tajmsa, koji je tim povodom konstatovao da je “kratka priča živa i dobro u Kanadi”.
Sedamdesete godine 20. veka bile su prelomne za nju – vratila se u rodni grad nakon kraha prvog braka 1973, ponovo se udala tri godine kasnije i 1977. godine objavila je prvu priču u Njujork tajmsu - Royal Beatings, zasnovanu na sopstvenim kaznama koje je dobijala od oca kao dete.
Reputacija Alis Manro rasla je uporedo sa kompleksnošću njenih priča.
Who Do You Think You Are? bila je u užem izboru za Men Buker nagradu 1980. godine. Međunarodnu Men Buker nagradu Alis Manro dobila je 2009. godine, a Nobelovu nagradu za književnost 2013.
Poslednja zbirka priča, Dear Life iz 20212. godine uključila je njena autobiografska dela koja je opisala kao “prve i poslednje - i najbliže – stvari koje će reći o soptvenom životu”.
Kako je rekla za Gardijan 2013. godine, piše lične priče celog života.
“Nadam se da će biti lepšo čitane. Nadam se da će pomeriti ljude”, rekla je ona, dodajući da i sama voli da pročita priču koja može da utiče na nju.
Smrt Alis Manro izazvala je reakcije mnogobrojnih ličnosti iz sveta književnosti i izdavaštva.
Kanadski ministar za nasleđe Paskal Sent-Onž izjavio je da je Alis Manro bila kanadska književna ikona: “Za šest decenija njene kratke priče zauzele su srca širom Kanade i sveta”.
*Foto: Wikimedia, MacDowell, CC BY-SA 3.0
(SEEcult.org)