Preminula Borka Pavićević
Dramaturškinja Borka Pavićević, osnivačica i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju (CZKD), mirovna aktivistkinja, kulturna radnica i kolumnistkinja, preminula je u Beogradu u 72. godini.
Borka Pavićević preminula je u noći između 29. i 30. juna oko pola sata nakon ponoći, saopštio je CZKD. Datum i vreme kremacije i komemoracije u CZKD-u biće naknadno objavljeni.
Rođena 1947. godine u Kotoru, Borka Pavićević diplomirala je dramaturgiju 1971. godine na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, gde je i magistrirala 1976. godine tezom “Neorealistička drama u Srbiji između dva rata”.
U Ateljeu 212, u dramaturškom odeljenju, radila je deset godina (1970-1981), a u Bitefu 20 godina. Bila je dramaturg i u pozorištima u Zenici, Splitu, Skoplju, Ljubljani, Subotici i Beogradu (1978 - 1991).
Osnivač je teatra Nova osećajnost u staroj beogradskoj Pivari (1981). Bila je učesnica pokreta KPGT (Kazalište, pozorište, gledališče, teatar, 1984-1991).
Bila je umetnička direktorka Beogradskog dramskog pozorišta, a smenjena je 1993. godine zbog političkog i javnog delovanja.
Bila je učesnica civilnog pokreta otpora (1991) i članica Beogradskog kruga - udruženja slobodnih intelektualaca od osnivanja.
Osnivačica je i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu koji od 1994. godine deluje kao jedna od ključnih tački intelektualnog, kulturnog i političkog otpora civilnog društva, kulture i umetnosti mnogim pojavama koje su obeležile burnu istoriju u Srbiji i regionu.
Pisala je kolumne u časopisu Susret, u nedeljniku Vreme od njegovog osnivanja, te u dnevnom listu Danas.
Objavila je tri zbirke eseja: “Na ex – Postdejtonska moda” (Novi Pazar, 1998), “Moda” (Beograd, 1994) i “Glava u torbi“ (Beograd, 2017), kao i tekstove u mnogobrojnim časopisima, zbornicima, dnevnim i nedeljnim novinama, u kojima je beležila i komentarisala činjenice iz kulturnog i političkog života, ali i različite devijacije svakodnevice.
Od 1991. godine učestvovala je u mnogobrojnim antiratnim akcijama u Beogradu i drugim jugoslovenskim gradovima, u saradnji sa jugoslovenskim organizacijama koje su se zalagale za demokratizaciju i razvoj civilnog društva u Srbiji i regionu.
Bila je i učesnica 1968, koju je u razgovoru u CZKD-u povodom 50-godišnjice studentske pobune opisala kao vreme "kritike svega postojećeg, u duhu ranog Marksa..."
"Stid je već bila revolucija, a ko se danas stidi? Mi smo se tada stideli zato što je svet nepravdan“, rekla je Borka Pavićević, dodajući da je 1968. godina za nju "pobuna koja je bila javna, jer nije bilo kružoka, kafana, pričanja od uveta do uveta. Bila je to samoartikulacija ljudi koji su naučili da govore javno". Za sebe je navela i da je oduvek htela da bude provokator i da je to sastavni deo umetnosti i politike, a u to vreme, kako je dodala, još uvek je bilo u modi otići u zatvor zbog svojih ubeđenja.
Borka Pavićević dobitnica je nagrade “Oto Rene Kastiljo” za politički teatar u Njujorku 2000; nagrade Hirošima fondacije za mir i kulturu 2004; nagrade “Routs” Evropske kulturne fondacije za 2009. godinu, nagrade “Osvajanje slobode” Fonda “Maja Maršićević Tasić” 2005. godine. Nosilac je francuskog Ordena legije časti od 2002. godine.
*U video intervjuu za SEEcult.org 2015. godine, povodom dve decenije CZKD-a i posle više od 6.000 događaja, od kojih su neki bili i dramatični, posebno 90-ih, Borka Pavićević govori o posledicama nesuočavanja sa prošlošću, provincijalizovanoj svesti koja proizvodi novu zatvorenost, egzistencijalnom strahu običnog čoveka, ali i o važnosti preuzimanja rizika, kao i o potrebi pronalaženja načina za nove forme udruživanja i borbe za pravo na rad i život dostojan čoveka.
(SEEcult.org)
