Preminula Rada Đuričin
Proslavljena srpska i jugoslovenska glumica pozorišna, filmska i televizijska glumica Rada Đuričin preminula je 4. septembra u Beogradu u 91. godini, saopštilo je Jugoslovensko dramsko pozoršte (JDP), čija je bila dugogodišnja članica.
Radojka Rada Đuričin, rođena 31. maja 1934. u Vršcu, u kojem je završila osnovnu školu i gimnaziju, studije glume upisala je 1954. godine nа Аkademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, u klasi profesora Josipa Kulundžića. Bila je u klasi sa Radmilom Andrić, Nikolom Simićem, Ružicom Sokić, Batom Živojinovićem… Glumu je diplomirala 1958, a sledeće godine i jugoslovensku književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Debitovala je 1958. godine ulogom Ane Frank u predstavi “Dnevnik Ane Frank” Narodnog pozorišta u Beogradu.
Članica ansambla JDP-a bila je od 1958. do 1998. godine.
Ministar kulture Srbije Nikola Selaković naveo je u telegramu saučešća povodom njene smrti da ga je duboko pogodila vest o odlasku "divne, drage i uvek nasmejane Rade Đuričin, velike dramske umetnice koja je obogatila i oplemenila našu glumačku pozornicu. Impresivnom harizmom, raskošnim talentom i neverovatnom sposobnošću da radost kojom je plenila širi oko sebe, ostavila je neizbrisv trag u našem pozorištu, kinematografiji i našoj kulturi. Pamtićemo Radu ne samo po izvanrednim ulogama i tome što je davala sebe tokom interpretacije velikih književnih dela, već i kao jedinstvenu ličnost koja je do kraja živela i slavila život".
Buba u uhu, sa Brankom Petrić, foto: JDP arhiva
Sarađivala je sa najuglednijim rediteljima, kao što su bili Hugo Klajn, Mata Milošević, Bojan Stupica, Miroslav Belović, Branko Pleša, Dejan Mijač, Boro Drašković, Ljubiša Ristić, Milenko Maričić, Vida Ognjenović, Ljubomir Draškić, Jagoš Marković…
Tokom dugogodišnje karijere, igrala je i u predstavama Narodnog pozorišta u Beogradu, Ateljea 212, Zvezdara teatra, KPGT-a, Bitef teatra, Malog pozorišta “Duško Radović”, Narodnog pozorišta u Nišu i u Užicu, Madlenianuma i drugih, manjih i nezavisnih pozornica.
Najviše uloga – više od 40, odigrala je na scenama svoje kuće, u JDP-u, u predstavama kao što su bile: R. Petrović “Sabinjanke” (1959), Dž. B. Šo “Nikad se ne zna” (1960), F. M. Dostojevski “Krotka”/A. Strindberg “Gospođica Julija” (1961), F. G. Lorka “Dona Rosita ili Govor cveća” (1962), Molijer “Tartif” (1964), N. V. Gogolj “Mrtve duše” (1965), O. Vajld “Važno je zvati se Ernest” (1966), J. Kolundžić “Klara Dombrovska” (1967), Š. O’Kejsi “Junona i paun” (1968), D. Mihailović “Kad su cvetale tikve” (1969), B. Breht po V. Šekspiru “Koriolan” (1970), F. M. Dostojevski “Zločin i kazna” (1971), Ž. Fejdo “Buba u uhu” (1971), A. N. Ostrovski “Vuci i ovce” (1974), M. Gorki “Vasa Železnova” (1976), E. Jong “Strah od letenja” (monodrama, adaptacija i režija R. Đuričin, 1979), Ž. P. Sartr “Đavo i Gospod Bog” (1979), A. de Mise “Romantične ćudi” (1980), M. Kapor “Kraj vikenda” (1982), D. Fo i F. Rame “O ja sam vrlo, vrlo srećna” (monodrama, 1982), M. Žoli “Razgovor na onom svetu između Makijavelija i Monteskjea” (1984), M. Crnjanski “Seobe” (1986), A. Pejel “Gospođa Kolontaj” (1987), E. Roterdamski “Pohvala ludosti” (1990), B. Nušić “Narodni poslanik” (1991), M. Kapor “011” (1991), V. Šekspir “Vesele žene vindzorske” (1993), B. Džonson “Vartolomejski vašar” (1995), M. Marković “Paviljoni” (2001), K. Šternhajm “Iz junačkog života građanstva” (2011), L. Pirandelo “Tako je (ako vam se tako čini)” (2017)…
Hamlet, sa Brankom Plešom, foto: JDP arhiva
Na kamernim scenama Rada Đuričin je sa posebnim žarom kreirala i igrala monodrame i duodrame, i za njih dobijala nagrade. Njene predstave – “Pohvala ludosti”, “011”, “Кrај vikenda”, “Strah od letenja”… doživele su po više od 500 izvođenja širom Jugoslavije, ali i u brojnim zemljama sveta – u Evropi, Americi, Australiji.
U mitskoj predstavi JDP-a “Buba u uhu” Žorža Fejdoa, u režiji Ljubiše Ristića, Rada Đuričin je svoju Rajmond Šandebiz igrala na premijeri 1971, a onda skoro 2.000 puta, gotovo 40 godina.
Dobila je mnoge pozorišne nagrade, među kojima su i Zlatni vеnас nа Festivalu malih scena u Sarajevu (1973), statueta “Ćuran” nа Festivalu komedije u Svetozarevu (1975), Zlatna kolajna žirija рublikе nа Festivalu monodrame i pantomime Zemun (1996), diploma za najbolju žensku ulogu nа Međunarodnom festivalu kamernih predstava ро delima Dostojevskog u Rusiji (2002), diploma nа Međunarodnom festivalu monodrame u Kijevu (2005), diploma za monodramu nа međunarodnom festivalu Zlatni vitez u Minsku (2005), prvo mesto nа Međunarodnom festivalu monodrame u Rigi (2007).
Rada Đuričin ostvarila je veliki broj uloga i u drugim medijima, u skoro 30 igranih filmova i u 50 televizijskih produkcija. Film “Osma vrata” doneo joj je debitantsku nagradu na Filmskom festivalu u Puli 1959. godine, a nagradu za epizodnu ulogu u filmu “Parlog” dobila je na Filmskim susretima u Nišu 1974.
Nagrada, sa Mirom Stupicom, foto: JDP arhiva
Dobitnica je Godišnje nagrade JDP-a za ulogu u predstavi “Kraj vikenda” (1983) i specijalne godišnje nagrade JDP-a za dramatizaciju i ulogu u predstavi “011” (1992), Zlatnog beočuga za trajni doprinos kulturi Beograda (1998), Specijalnog priznanja za veliki doprinos razvoju kulture grada Vršca (2004), Vukove nagrade za izuzetan doprinos razvoju kulture u Srbiji i svesrpskom kulturnom prostoru (2007) i drugih priznanja.
Ukazom predsednika Srbije, 2018. godine dobila je Zlatnu medalju za zasluge.
Rada Đuričin je napisala i objavila dve knjige: “Tajna crne ruke: dnevnik jedne glumice” (1999) i “Moje monodrame” (2005).
Prevela je dela “O ja sam vrlo, vrlo srećna” Darija Foa i Franka Rame i “Isidora” Martina Šermana. Bila je i novinar-voditelj u Radio Beogradu.
Rada Đuričin biće sahranjena u rodnom Vršcu.
*Naslovna fotografija: Miroslav Krstić
(SEEcult.org)
