Preminuo Bata Mihailović
Srpski slikar Milorad Bata Mihailović, koji je decenijama živeo u Francuskoj, preminuo je tokom proteklog vikenda u Parizu u 89. godini. Mihailović je preminuo 23. aprila u bolnici “Broka” od posledica bolesti srca, a prema rečima ambasadora Srbije u Parizu Dušana Batakovića, koje je preneo “Blic”, uz njega su bili supruga, slikarka Ljubinka Jovanović Mihailović, i drugi prijatelji.
Srpski slikar Milorad Bata Mihailović, koji je decenijama živeo u Francuskoj, preminuo je tokom proteklog vikenda u Parizu u 89. godini.
Mihailović je preminuo 23. aprila u bolnici “Broka” od posledica bolesti srca, a prema rečima ambasadora Srbije u Parizu Dušana Batakovića, koje je preneo “Blic”, uz njega su bili supruga, slikarka Ljubinka Jovanović Mihailović, i drugi prijatelji.
Mihailović je bio veliki umetnik apstraktnog ekspresionizma i jedan od glavnih protagonista nove plastične realnosti i ekspresije zasnovane na intuiciji, čiji je umetnički kredo bio blizak starohrišćanskim mozaicima, Vizantiji i nordijskom ekspresionizmu - bio je pravi naslednik velikih srpskih slikara ekspresionizma - Jovana Bjelića, Zore Petrović i Milana Konjovića.
Bio je član Zadarske grupe i Jedanaestorice i jedan od prvih koji se (1947),sa velikim prijateljem Mićom Popovićem, radkalno pobunio protiv državnog diktata u umetnosti, odnosno socrealizma
Da je "mogao da ne slika 'Lobanju', da ne ode u manastir Krka (1950), da ne stavi 'Srbiju' na počasno mesto svoje prve izložbe (1950) i da ne živi na Zapadu (u Parizu od 1952), lako bi bio lojalan", rekao je 1997. godine u intervjuu za beogradski list "Intervju", koji je sa njim radio Miroljub Mima Marjanović.
Mihailović je tada rekao, između ostalog, i da najveća opasnost Beogradu, a i celoj zemlji, preti od zatvaranja u sebe.
"Beograd je izgubio strah da će postati suviše srpski grad zbog nekolicine ljudi na vlasti koji ne mogu da budu ljudi sveta, pa insisitraju na palanačkom, provincijalnom duhu", rekao je Mihailović, dodajući, povodom studentskih demonstracija zbog izborne krađe 1996/97. godine, i da je "studentski bunt bio naše svojevrsno urbano krštenje".
Mihailović je bio član Srpske akademije nauka i umetnosti van radnog sastava od 1985. godine, a u Galeriji SANU imao je i izložbu 1989. godine, za koju je dobio Oktobarsku nagradu Beograda.
Rođen 8. februara 1923. u Pančevu, Mihailović je upisao Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu 1946, ali je ubrzo napustio studije i pridružio se umetnicima okupljenim u Zadarskoj grupi, među kojima su bili Mića Popović, Petar Omčikus, Vera Božičković, Ljubinka Mihailović, Kosa Bokšan i Mileta Andrejević. Želeli su da slikaju slobodno, van vladajućeg akademizma i protiv dominirajuće estetike socijalističkog realizma.
Početkom 50-ih otišao je u Pariz sa suprugom, a povremeno je dolazio i u Srbiji i Beograd. Svojevremeno je rekao za beogradsku “Politiku” da je u Beogradu “kad god pada mrak” u Parizu.
Mihailović je imao oko sto samostalnih izložbi širom sveta, izlagao u značajnim galerijama, a njegova dela se nalaze u galerijama i privatnim zbirkama u zemlji i svetu.
*Foto: Bata Mihailović, La tete, 1989
(SEEcult.org)
