Preminuo Goran Paskaljević
Proslavljeni filmski reditelj i scenarista Goran Paskaljević, autor nekih od najznačajnih filmova srpske i jugoslovenske kinematografije, preminuo je 25. septembra u Parizu u 74. godini, javila je RTS.
Rođen u Beogradu 1947. godine, Paskaljević je diplomirao filmsku režiju na čuvenoj Praškoj akademiji, a snimio je više od 30 dokumentarnih i 18 igranih filmova, počev od prvog igranog filma "Čuvar plaže u zimskom periodu" (1976). Poslednji film "Uprkos magli" upravo je na programu 13. Leskovačkog internacionalnog festivala filmske režije, na kojem je Paskaljeviću 25. septembra trebalo da bude uručena i prestižna nagrada "Živojin Žika Pavlović". Za to priznanje rekao je da mu mnogo znači, jer mu je Pavlović bio ne samo prijatelj, već i uzor.
Paskaljević je snimio više od 30 dokumentarnih i igranih ostvarenja širom sveta, među kojima su "Pas koji je voleo vozove" (1977), "Zemaljski dani teku" (1979), "Poseban tretman" (1980), "Suton" (1982), "Varljivo leto '68" (1984), "Anđeo čuvar" (1987), "Vreme čuda" (1990), "Tango argentino" (1992), "Tuđa Amerika" (1995), "Bure baruta" (1998), "How Harry Became a Tree" (2000), "San zimske noći" (2004), "Optimisti" (2006), "Medeni mesec" (2009), "Kad svane dan" (2012).
Često je bio fokusiran na marginalizovane, kao što je reč i u njegovom poslednjem filmu "Uprkos magli", inspirisanom izbegličkom decom bez roditelja koja lutaju Evropom. Prikazan u Glavnom programu 48. Festa van konkurencije, film “Uprkos magli” imao je svetsku premijeru prošle jeseni na Filmskom festivalu u Valjadolidu, a kako je Paskaljević rekao, ta tema sama se nametnula.
Paskaljeviću je za vreme 48. Festa uručen Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke, koji mu je dodeljen zapravo 2019. godine, povodom 70 godina od osnivanja Jugoslovenske kinoteke. Tada je bio zbog bolesti sprečen da dođe na svečanost, na kojoj su Zlatni pečat primili i Srđan Karanović, Goran Marković, Lordan Zafranović i Rajko Grlić, takođe velikani filma sa ovima prostora, koji su vezani za Prašku školu.
Paskaljević je istakao da Zlatni pečat za njega ima poseban, lični značaj. “Moj očuh Filip Aćimović, kome sam posvetio film ‘Bure baruta’, uvukao me je u tu zarazu koja se zove filmska umetnost. On je u to vreme bio pomoćnik direktora Kinoteke Vladimira Pogačića. I ovaj Pečat je on izmislio. Sećam se da sam ga video u nacrtima, u pokušajima dok nije dobio ovaj definitivni oblik. Zato mi je ovo izuzetno emotivan trenutak”, rekao je Paskaljević, koji je za “Bure baruta” (1998), inače, osvojio nagradu filmskih kritičara na Filmskom festivalu u Veneciji.
Jugoslovenska kinoteka obeležila je 6. juna, inače, svoj dan onlajn premijerom digitalno restaurisanog filma “Poseban tretman”, višestruko nagrađivane crnohumorne drame prema scenariju Dušana Kovačevića, koja je imala premijeru na Filmskom festivalu u Kanu pre tačno četiri decenije. Uz veliki broj nagrada na jugoslovenskim festivalima, film “Poseban tretman” bio je 1981. nominovan za Zlatni globus za najbolji film van engleskog govornog područja (strani film), a Milena Dravić je u Kanu dobila nagradu za najbolju žensku epizodnu ulogu. U okviru projekta Vip Kinoteka, u saradnji sa kompanijom Vip mobile, sačuvan je od propadanja i Paskaljevićev film Varljivo leto ‘68”, koji je osvojio Gran pri žirija Festivala mediteranskog filma u Bastiji, kao i Gran pri i nagradu publike u Orleanu, a učestvovao je na mnogim međunarodnim festivalima i ostao jedan od omiljenih u regionu, sa replikama koje napamet znaju različite generacije filmofila.
Dobitnik niza nagrada i priznanja, Paskaljević je imao 2008. godine i retrospektivu u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, koji je istakao da su njegovi filmovi, iako pričom posvećeni lokalnoj sredini, vođeni nemirnim, individualnim i opšte ljudskim karakterima, kao i iznenađujućom i imaginarnom režijom, kojom pronalazi neobičnosti u realnosti i svakodnevnom životu.
Austrijski filmski arhiv u Beču priredio mu je takođe retrospektivu 2016. godine, a u publikaciji koju je tim povodom objavio istakao je da je reč o “verovatno najznačajnijem i najproduktivnijem srpskom autoru današnjice koji, uz Dušana Makavejeva i Emira Kusturicu, svedoči o velikom istorijskom značaju jugoslovenske kinematografije u Evropi”.
Jedna od prvih režija Paskaljevića bio je kratki dokumentarni film "Pan Hrstka" iz 1969. godine, nastao za vreme studija na Praškoj filmskoj akademiji (FAMU), kao vežba na drugoj godini režije.
Kada je početkom 2008. godine u MoMA održana retrospektiva Paskaljevićevih filmova, za otvaranje programa odabrani su upravo 8-minutni crno-beli film "Pan Hrstka" i njegov debitantski dugometražni film "Čuvar plaže u zimskom periodu". Film "Pan Hrstka" dostupan je na YouTube kanalu Filmskog centra Srbije, a Paskaljević je naveo da je izabrao temu usamljenosti možda i zato što se tako osećao u Pragu. Za razliku od kolega (Rajka) Grlića, (Lordana) Zafranovića, (Gorana) Markovića i (Srđana) Karanovića, nije uspeo da dobije smeštaj u studentskom domu, jer nije imao uslov za to, odnosno nije imao bilo kakvu državnu stipendiju. Paskaljevićev kratki film svojevremeno je bio zabranjen u Čehoslovačkoj, uz obrazloženje da se ruga tamošnjoj radničkoj klasi i socijalističkom poretku zemlje.
Povodom cenzure u Jugoslaviji u Titovo vreme, koja nikada nije bila zvanična, ali je, između ostalih, i njegov film “Pas koji je voleo vozove” proglašen “crnim”, Paskaljević je svojevremeno izjavio da mu je humor omogućio da se dodirne škakljivih tema, kao što je bila ona u filmu “Čuvar plaže u zimskom periodu”.
Posle filma “Poseban tretman”, koji je prikazan u Kanu, Paskaljević nije mogao da radi tri godine, jer je u jednom intervjuu rekao da je za ulogu diktatora (direktora Centra za lečenje alkoholičara), koju je igrao Ljuba Tadić, bio inspirisan likovima Staljina i Tita. Sledeći problem bio je film “Varljivo leto 68” koji, i pored uspeha u Puli, nije stigao do bioskopa, jer je ocenjen “nekomunikativnim”. “Ovaj film je svojevrsna kritika komunizma i jedan je od najkomunikativnijih i najčešće prikazivanih na televiziji u Srbiji minulih 35 godina”, rekao je Paskaljević na 50. Solunskom filmskom festivalu 2009, na kojem je održao majstorsku radionicu posvećenu niskobudžetnoj produkciji.
*Naslovna foto:Wikipedia, ostale fotografije - Fest/Kinoteka
(SEEcult.org)
