Uticajni francuski reditelj dokumentarnih filmova Kris Marker (Chris), esejista i multimedijalni umetnik, koga je Alen Rene (Alain Resnais) svojevremeno nazvao prototipom čoveka 21. veka, preminuo je u Parizu, na svoj 91. rodjendan.
Sinonim za filmsku avangardu 60-ih, Marker je preminuo 29. jula u svom stanu.
Najpoznatiji je bio po uticajnoj drami “La Jetee” (1962) i nagradjivanom “Sans Soleil” (1983), kao i filmovima kao što su “A Grin Without a Cat” (1977) i “AK” (1985), filmski esej o Akiru Kurosavi (Kurosawa).
Marker je bio poznat i kao pripadnik levičarskog filmskog pokreta s kraja 50-ih (Left Bank Cinema) kojem su pripadali i Alen Rene i Anjes Varda (Agnes).
Marker je radio i kao Reneov asistent, a saradjivao je i sa Dušanom Makavejevom, koga je snimao u filmu “Jedna sestra i mnogo braće” (1994). Bio je i fotograf Koste Gavrasa, producent Sokurova...
Rodjen kao Christian François Bouće-Villeneuve, Marker se borio u francuskom Pokretu otpora, a karijeru je počeo kao novinar i kritičar “Cahiers du Cinéma”.
Debitovao je filmom “Olympia 52”, dokumentarcem o Olimpijadi u Helsinkiju 1952. godine.
Najveći uticaj ostvario je filmom “La Jetee”, 29-minutnom dramom sastavljenom gotovo u celini od fotografija čoveka koji pokušava da razume slike iz detinjstva, putujući izmedju prošlosti i budućnosti. Veliki hit u svetu umetničkog filma bio je Markerov “Sans Soleil”, eliptična medijacija o putovanju i sećanju, svojevrsna posveta Hičkokovom trileru “Vertigo”. I Marker je bio inspiracija drugim poznatim autorima, kao što je Teri Gilijam (Terry Gilliam) sa svojim blokbasterom “12 majmuna”.
Bio je jedan od onih stvaralaca koju su smatrali da ne treba praviti političke filmove, već treba film učiniti političkim. Marker je tako i stvorio kolektive nezavisnog filma СЛОН (1967) i ИСКРА (1974), svesno koristeći ruske reči. Snimajući štrajk u fabrici u Bezansonu 1968. godine, podelio je kamere radnicima - tako je nastala grupa Medvedkino, nazvana tako u čast sovjetskog klasika Aleksandra Medvedkina kome je Marker posvetio film “Aleksandrova grobnica” (1993).
Poslednjih tridesetak godina nazvao je “godinama sećanja i visokih tehnologija”.
Čovek kome je u liceju predavo mladi Žan-Pol Sartr pod starost je uspeo da osvoji najnovije tehnologije u tolikoj meri da je, izmedju ostalog, snimio prvi i jedini dokumentarni kiberpank film “Peti nivo” (1996), a 2011. postavio je na internet šest svojih novih filmova.
Veran principu da “treba da govori delo, a ne njegov autor”, Marker je često koristio psudonime (Šandor Krasna, Mišel Krasna, Hajo Jamaneka...).
Marker je odbijao da daje intervjue, mrzeo je da ga fotografišu i tvrdio da je rodjen u Mongoliji, a ne u pariskom predgradju. Na molbu reportera i snimatelja, umesto svoje, slao je fotografiju svog mačka Gejona-an-Ežipta, u čije je ime pri kraju života vodio i blog.
Branko Rakočević / SEEcult.org