Istaknuti dizajner Slobodan Mašić, arhitekta i prvi nezavisni izdavač u bivšoj Jugoslaviji, preminuo je u Beogradu u 77. godini.
Povodom smrti Mašića, ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac naveo je da je bio jedna od najznačajnijih figura ne samo zbog dizajna i izdavaštva u Srbiji, već i celokupne kulturne scene.
“Višestruko talentovan i vođen neograničenom kreativnošću, Slobodan Mašić ostavio je iza sebe zaostavštinu dostojnu velikih renesansnih stvaralaca. Nama i budućim generacijama ostaje da ga večno pamtimo i sećamo se njegovog lika i dela”, naveo je Tasovac u telegramu saučešća koji je uputio u lično i u ime Ministarstva kulture i informisanja Mašićevoj supruzi Saveti Mašić.
Rođen 1939. godine u Beogradu, Mašić je po diplomiranju na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu osnovao 1966. sa slikarom Leonidom Šejkom i pesnikinjom Marijom Čudinom alternativnu izdavačku kuću Nezavisna izdanja. Ubrzo zatim, 1968. godine, pokreće i Studio Structure – atelje za grafički i arhitektonski dizajn (sa Savetom Mašić, Dragošom Kalajićem i Borom Ćosićem). Aktivno je učestvovao u događajima 1968. kao grafički urednik levičarske revije “Susret”.
Godinama se bavio grafičkim i filmskim dizajnom, pozorišnom scenografijom, izdavaštvom, promocijom literature, kao i esejistikom.
U okvirima svojih edicija ili van njih, dizajnirao je veliki broj knjiga i monografskih izdanja, izložbenih kataloga i promotivnih plakata. Zapažene rezultate postigao je i u oblasti pozorišnog i filmskog dizajna i scenografije.
Sa suprugom Savetom Mašić bio je tvorac vizuelnog identiteta BITEF-a, a radio je, između ostalog, i grafička rešena FEST-a od 1971. do 1975. godine, dizajn filmova “Rani radovi” Želimira Žilnika (1968) i “Nevinost bez zaštite” Dušana Makavejeva (1968), scenografiju pozorišne predstave “Karamazovi” (Predrag Bajčetić) u Ateljeu 212 u Beogradu (1968), seriju plakata u radionici serigrafije Studentskog centra u Zagrebu, seriju plakata “Slika sveta”, Manifest za ujedinjenje Evrope (s Dragošem Kalajićem, 1972), postavku Muzeja afričke umetnosti (1975)…
Osim Nezavisnih izdanja, kao prvi nezavisni izdavač u bivšoj Jugoslaviji, pokrenuo je edicije “Nova” (1984), “Ogledalo” (2003), “Crvene sveske” (2003). Tokom četiri decenije rada u oblasti slobodnog izdavaštva, iskusivši da neke od njegovih knjiga budu i sudski gonjene, objavio je nekoliko stotina izdanja u više stotina hiljada primeraka.
Osnivač je smotre grafičkog dizajna kontakt u Grafičkom kolektivu u Beogradu i predsednik beogradskog Art Director Club-a.
Izlagao je na samostalnim izložbama u Beogradu (Muzej primenjene umetnosti i Salon Muzeja savremene umetnosti, 1973), Bijenalu u Veneciji (1972) i na grupnim izložbama u Varšavi, Tojami (Japan), Kolorado Springsu, Kilu, Brnu, Štutgartu, Parizu, Ljubljani (BIO), Zagrebu (ZGRAF) i dr.
Dobitnik je nagrade Bijenala u Brnu (1975), nagrade Oktobarskog salona (1971), dve Zlatne medalje BIO u Ljubljani, nagrade Sterijinog pozorja, dve Velike nagrade Majskog salona u Beogradu, posebne nagrade prvog Bijenala scenskog dizajna (1997)…
Od 1966. godine bio je u statusu samostalnog umetnika pri ULUPUDS-u.
Bio je potpredsednik Akademije arhitekture Srbije, te član njenog Saveta od osnivanja 1995. godine.
Kulturni centar Grad priredio je prošlog leta izložbu plakata Savete i Slobodana Mašića u izboru Boruta Vilda.
Mašićev dizajn, kako je još početkom 70-ih istakao Bogdan Tirnanić, jeste aktivnost čije vrednosti nadaleko prevazilaze okvire samo jedne likovne discipline.
“Mašić je danas jedan od naših retkih dizajnera koje je nemoguće ‘najmiti’ za određeni posao ukoliko oni u njemu, osim uobičajenih profesionalnih zadataka, ne pronalaze i neke druge razloge. U slučaju Mašićća ti drugi razlozi su prilično brojni. Celokupna njegova delatnost, počevši od studentskih dana i revije ‘Vidici’ do ‘nezavisnih autorskih izdanja’, jeste akcija u kojoj je profesionalca zamenio čitav čovek. čovek koji u svemu što radi ne vidi mogućnost realizacije samo svojih kreativnih sposobnosti, već šansu da se potvrdi kao kompletna ličnost, i to u životu koji je slobodno izabrao za svoj”, naveo je Tirnanić.
(SEEcult.org)