Preminuo Tome Serafimovski

Makedonski vajar i akademik Tome Serafimovski, autor više od 550 skulptura, među kojima je oko 40 spomenika postavljenih u Makedoniji, na prostoru bivše Jugoslavije i sveta, preminuo je 3. marta u 81. godini.

Komemorativni skup povodom smrti Serafimovskog biće održan 7. marta u Makedonskoj akademiji nauka i umetnosti, a sahrana je 6. marta na Gradskom groblju u Skoplju, saopštila je MANU.

Seramifovski je bio i inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) od 2003. godine i Crnogorske akademije nauka i umetnosti (CANU) od 2015, a 2006. je izabran za člana Svetske akademije za umetnost i nauku čije je sedište u San Francisku.

Rođen u selu Zubovce 14. jula 1935. godine, Serafimovski je osnovno obrazovanje stekao u Gostivaru, a krajem 50-ih završio je Srednju umetničku školu u Splitu, u klasi Željka Radmilovića. Na Akademiji likovne umetnosti u Zagrebu diplomirao je 1963. godine, u klasi Antuna Augustinčića, kod koga se usavršavao i u majstorskoj radionici. Kao stipendista francuske vlade, boravio je studijski u Parizu, gde je radio kao saradnik francuske vajarke Alicije Penalbe.

Boravak u Parizu je ostavio na njega trajan uticaj, ali je kritika navodila i da je ostao veran mediteranskoj tradiciji. Nadovezujući se na iskustva Ivana Meštrovića i Augustinčića, kao i uticaje Rodena, Burdela, Brankušija... Serafimovski je, kako je istakla MANU, ostvario obiman skulptorski opus koji odlikuju ravnoteža i harmonija, kao i balans nacionalnog i univerzalnog.

    Sv. Kliment Ohridski, Ohrid

Po povratku iz Pariza krajem 60-ih, izvesno vreme je radio kao scenograf TV Skoplje, a od sredine 70-ih do druge polovine 80-ih živeo je i radio u Gostivaru i Ohridu, a potom se ponovo vratio u makedonsku prestonicu.

Aktivno je učestvovao na mnogim jugoslovenskim i makedonskim konkursima, na osnovu kojih je postao autor brojnih spomenika.

Bio je član Društva likovnih umetnika Makedonije od 1962. godine, a 1977-1978. godine je bio i predsednik tog udruženja. Od 1977. do 1980. je bio i član Predsedništva Saveza udruženja likovnih umetnika Jugoslavije.

Za člana MANU je izabran 1988. godine, a od 1992. do 1999. je bio sekretar Odeljena za umetnost i član Predsedništva.

Između ostalog, 2010. godine je postao član Kreativnog kruga “Orfej”, a 2011. je dobio titulu počasnog doktora Univerziteta “Sv. Ćiril i Metodije” u Skolju.

     Sv. Ćirilo i Metodije, Ohrid

Serafimovski je ostavio iza sebe više od 550 skulptura od bronze, mermera, oniksa i drveta. Od toga je oko 250 portreta, više od 170 aktova, stotinak skica, minijatura i idejnih rešenja, 15 skulptura sa animalnim scenama, desetak bista i reljefa, te četrdesetak spomenika i spomen-obeležja.

Među njima je i spomenik Ćirilu i Metodiju u parku kod Vuka u Beogradu.

Njegova dela nalaze se u brojnim privatnim i javnim kolekcijama galerija i muzeja, kao i drugih institucija u svetu.

Serafimovski je tokom  60 godina aktivnog stvaralaštva učestvovao na oko 300 grupnih izložbi, a imao je oko 40 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Dobitnik je niza nagrada za skulptorsko stvaralaštvo.

U njegovom rodnom selu Zubovce 2008. godine osvećena je crkva “Sv. apostol Toma”, čiji je ktitor Serafimovski. Ikonostat u crkvi je takođe njegovo delo.

(SEEcult.org)