Preminuo Ulaj
Uticajni konceptualni umetnik Ulaj (Ulay), jedan od pionira performansa, bodi arta i polaroid fotografije, poznat i po dugogodišnjoj saradnji sa Marinom Abramović, preminuo je u Ljubljani u 77. godini, posle duže borbe sa kancerom.
Ulaj je preminuo u noći između 1. i 2. marta, javila je RTV Slovenija. Za sebe je govorio da je "najslavniji nepoznati umetnik", a za naslovnu stranu svog sajta odabrao je citat Marine Abramović: "Potrebno je dugo vremena, možda čak i čitav život, da biste razumeli Ulaja".
Foto: Primož Korošec, performans Ko sam ja?, Schirn Kunsthalle, Frankfurt, 2016.
Frank Uve Lajsipen Ulaj (Uwe Laysiepen Ulay) živeo je u Sloveniji od 2009. godine, a počast povodom smrti odali su mu među prvima kustos Tevž Logar, sa kojim je intenzivno sarađivao, kao i reditelj Damjan Kozole, koji je snimio film “Projekat rak” o Ulajevoj bolesti.
Prva scena snimljena je u novembru 2011. godine na Institutu za onkologiju u Ljubljani, gde je bio na hemoterapiji, a kada mu se zdravstveno stanje poboljšalo, odlučio je da obiđe svoje prijatelje širom sveta. Kamera ga je pratila na tom svojevrsnom oproštajnom putovanju, koje je obuhvatilo i premjjeru filma "Umetnik je prisutan" o performansu Marine Abramović u MoMA, kao i posetu Njujorku i konačno "njegovom" Amsterdamu, u kojem je godinama živeo, počev od kasnih 60-ih. Ulaj je tretirao svoju bolest kao svoj najveći i najvažniji životni projekat, pa je otuda i naslov filma "Project Cancer".
Kozole se na Fejsbuku oprostio od Ulaja snimkom projekta Fototot koji je predstavljen u novembru 2012. u Modernoj galeriji u Ljubljani.
Ulaj iz zdravstvenih razloga nije bio u mogućnosti ni da prisustvuje retrospektivnoj izložbi “Čistač” Marine Abramović u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, na kojoj je prikazan i deo njihovog uticajnog opusa koji su stvorili tokom čuvene umetničke i partnerske saradnje od 1975. do 1988. godine u oblasti performansa, istražujući granice ljudske izdržljivosti. Razišli su se nakon performansa na Kineskom zidu, prešavši po više od 2.500 kilometara hodajući jedno drugom u susret sa različitih krajeva.
Na izložbi u MSUB-u predstavljen je bio i deo radova sa Ulajem, nastalih 1977. i 1978. godine (Udisanje/izdisanje, Imponderabilia, Svetlo/tama, Odnos u vremenu, Radni odnos i AAA-AAA), a deo njih je reizvođen.
Odnos Ulaja i Marine Abramović ponovo je, inače, dospeo bio u žižu javnosti 2010. godine, za vreme njene retrospektive i maratonskog performansa “Umetnik je prisutan” u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku. Ulaj se tada pojavio u MoMA i bio jedan od prvih učesnika performansa i jedini sa kojim je umetnica imala fizički dodir. Taj susret zabelezen je i u dokumentarnom filmu Metjua Ejkersa (Matthew Akers) “Umetnik je prisutan” koji daje i presek njihove 12-godišnje intenzivne, snažne i teške veze, tokom koje je nastao ciklus “Relacionih radova”, zaključno sa čuvenom šetnjom jedno drugome u susret Kineskim zidom.
Snimak scene sa performansa u MoMA, kada su oboje zaplakali, privukao je milione gledalaca na YouTube-u, posebno zato što su muzika i prateći tekst sugerisali da je reč o svojevrsnom ponovnom ujedinjenju nekadašnjih partnera.
Iako su kasnije vodili i sudski postupak u vezi sa prihodom od prodaje reprodukcija zajedničkih radova, koji je završen 2016. godine presudom holandskog suda u korist Ulaja, bili su u dobrim odnosima poslednjih godina.
Ulaj je taj sudski proces opisao kao “neprijatan i stresan”, a uporedio ga je i sa svojom dotad uspešnom borbom protiv kancera. “Moja borba sa kancerom je agresivno pretila mom životu, a pravna bitka sa (Marinom) Abramović je pretila mojoj egzistenciji”, izjavio je Ulaj, ocenjujući da je sudska presuda fer i da odgovara istini.
Velika izložba Ulaja najavljena je u Stedelijk muzeju u Amsterdamu za kraj 2020. godine, koja bi bila fokusirana na njegove performanse i performativne aspekte fotografije, kojom se takođe pasionirano bavio. Muzej Stedelijk poseduje najmanje 20 radova Ulaja, uključujući fotografske serije Homeless (1992) i Rest Energy (1980), napravljen u saradnji sa Marinom Abramović.
Izložba u Stedelijku, najavljena od novembra 2020. do aprila 2021. biće posvećena i Ulajevom istraživanju rodnog identiteta, bodi artu i korišćenju tela kao umetničkog medija, te njegovom angažmanu u vezi sa različitim društvenim i političkim pitanjima. Izložba će posebno, kako je najavljeno, biti posvećena i njegovom odnosu sa Amsterdamom.
Veliku izložbu Ulaj je imao u Mestnoj galeriji u Ljubljani od decembra 2016. do februara 2017. godine, koja je potom održana i u Sofiji, a obuhvatala je neke od njegovih čuvenih radova u polju performansa i fotografije, kao i manje poznata dela, praćena dnevničkim beleškama, crtežima, fotografijama, zvukom…
Ulaj je poslednju deceniju živeo u Sloveniji, gde je krajem 2019. godine otvoren projektni prostor Fondacija Ulay, posvećen njegovom umetničkom opusu, kao i podršci mladim umetnicima, sa kojima je imao poseban odnos.
Poslednji performans izveo je u januaru 2019. godine (Performing Light) u Richard Saltoun galeriji u Londonu, gde je oživeo svoju konceptualizaciju "performativne fotografije". Galerija je pretvorena u mračnu komoru, a publika je bila pozvana da se rukuje nad telom Ulaja, koji je ležao kao fotografski papir. Umetnika i publiku osvetlio je bljesak polaroid kamere, stvarajući tako fotogram u životnoj veličini.
*Naslovna fotografija: Ulaj, S'he, 1973-74, Fondacija Ulaj
(SEEcult.org)
