Prepreke na putu e-poslovanja

Uprkos ogromnom potencijalu za razvoj privrede, povećanje zapošljavanja i konkurentnosti, ali i za olakšavanje svakodnevnog života građana, elektronsko poslovanje u Srbiji, koja grca u dugovima i manjku investicija, još je u praksi na začetku. Jedan od razloga je i nedovoljno definisan i nezaokružen pravni i zakonodavni okvir u toj oblasti koji je, između ostalog, posledica nedovoljne svesti nadležnih o značaju e-poslovanja, e-trgovine i e-plaćanja.

Korak u dobrom pravcu je nedavno usvajanje Zakona o platnim uslugama i Zakona o deviznom poslovanju, ali će njihova primena početi tek u oktobru 2015.

Zakonom o platnim uslugama uvode se domaće platne institucije i institucije elektronskog novca, što bi trebalo da omogući veću konkurenciju u obavljanju platnog prometa. Zakonski se prvi put reguliše plaćanje preko interneta i mobilnih telefona. Domaćim organizacijama omogućeno je da posreduju u plaćanju i prijemu novca iz inostranstva preko interneta, kao što to sada mogu da rade PayPal i druge slične strane kompanije. Izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju građanima će biti omogućeno da platni promet sa inostranstvom obavljaju i preko domaćih institucija elektronskog novca i platnih institucija, a ne samo preko stranih, kao što je PayPal. Zakonom je predviđeno da platni promet sa inostranstvom građani Srbije mogu da obavljaju i preko platne institucije i ovlašćenog javnog poštanskog operatora.

Pravni i zakonodavni okvir e-poslovanja bio je i tema nedavnog nastavka serijala o razvoju informacionog društva u Srbiji, koji emisija “Digitalne ikone” Radio Beograda 2 realizuje s portalom SEEcult.org. Jelena Jovanović iz Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo Privredne komore Srbije, onlajn strateg i koordinator specijalističkih strukovnih studija iz e-poslovanja Dragan Varagić i Olga Mirković-Maksimović iz kompanije Limundo, govorili su o ključnim problemima i nedoumicama koje bi trebalo razrešiti kako bi e-poslovanje počelo da se razvija mnogo bržim tempom nego do sada.

Jedan od problema je i razuđenost propisa u toj oblasti, zbog čega ih gotovo samo stručnjaci mogu objedinjeno sagledati, dok ih neposredni akteri često nehotice krše, ili se ustručavaju da iskoriste mogućnosti poslovanja koje su im na raspolaganju.

U Evropskoj uniji i širom sveta, s druge strane, e-poslovanje danas ima ogromnu ulogu u životu građana - kupovina voznih ili avionskih karata ili kupoprodaja preko aukcijskih platformi kao što je E-Bay, postali su svakodnevnica. Uvođenje jedinstvene zone plaćanja u evrima (SEPA), koje obuhvata ne samo zemlje članice EU, olakšalo je prekogranična plaćanja, a samim tim i poslovanje za preduzeća i potrošače. Ukupan promet roba i usluga, ostvaren kanalima e-trgovine i veza poslovnog dektora i potrošača u centralnoj Evropi iznosi 93,3 milijarde evra, što je 1.379 evra po potrošaču.

U Srbiji, s druge strane, domaće kompanije su kao ključne probleme u zakonodavnom okviru, koji se tiču plaćanja putem interneta, identifikovale: nemogućnost primene poslovnih modela baziranih na e-novcu, masovno nepriznavanje e-ugovora kao osnova plaćanja u domaćim bankana, nemogućnost primanja uplata preko servisa kao što je PayPal, nemogućnost korišćenja inostranih servisa za e-novac, ali i drugih servisa, poput crowdfunding platformi za primanje uplata od rezidenata, te nemogućnost države da kontroliše prihode fizičkih lica ostvarenih preko PayPal-a ili drugih pružalaca sličnih usluga.

Olga Mirković-Maksimović smatra da je neophodno shvatiti da internet daje moć svakom pojedincu da upravlja svojim životom na bolji i kvalitetniji način, omogućava mu da uštedi vreme i da ga utroši na mnogo bolji i kvalitetniji način, kao i da dodatno zaradi, razvije preduzetništvo, ukratko – da mu omogući kvaliteniji život. Da bi sve to bilo moguće, kako je navela, mora da postoji određeni pravni i zakonski okvir koji je veoma jasan.

“Svaki pojedinac koji ima određenu ideju i želi nešto da razvije, mora da ima veoma jasnu proceduru kako to može da uradi. U našoj državi, to nije sasvim jasno i oni koji imaju ideju nisu sasvim sigurni da li su u prekršaju ili nisu, šta smeju, odnosno ne smeju da urade”, dodala je ona, ističući da država mora stati na stranu elektronske uprave i rešiti da to bude jedan od legalnih, legitimnih i normalnih kanala kojima mogu da se obavljaju sve stvari koje se inače obavljaju, pre svega zato što “dolaze generacije koje samo što nisu rođene s mobilnim telefonom u rukama. Imamo oko 3,8 miliona ljudi koji koriste Fejsbuk, što znači da ti ljudi znaju da se snađu na internetu. U svakom slučaju, imamo potencijal kao država i imamo ogromnu šansu. Mi se borimo za to da iskoristimo tu šansu zato što država želi da zaradi više. Kad privreda zaradi više, mi plaćamo veće poreze državi, pa onda država ima više i taj novac može da uloži dalje, pa nam je onda svima bolje. To nam je ideja - da se napravi pravni i zakonski okvir da se svima koji žele da rade kako treba i poštuju zakone omogući da zarade više, pa da onda i plaćaju više, da kao društvo i kao država možemo da napredujemo”.

Internet je pritom, kako primećuje Dragan Varagić, samo kanal komunikacije, a zapravo se posluje realno. “Morate da znate da poslujete, jer ako to ne znate, a želite to da radite preko interneta, onda nećete to dobro raditi”, naveo je Varagić.

Iako postoji zakonski okvir o e-poslovanju i sada, problem je, prema njegovim rečima, u sprovođenju zakona.

“Vi donesete neki zakon, na primer Zakon o elektronskom potpisu, ali u državnoj upravi vam apsolutno to ignorišu, pa morate fizički da dođete, da donesete pečat, iako ne postoje razlozi za to”, naveo je Varagić, koji je o problematici e-poslovanja posvetio više tekstova i na svom blogu.

Prema oceni Olge Maksimović, suština je u tome što na nivou države “ne postoji razumevanje preduzetničkog duha”.

“Ljudi koji ga imaju će probati nešto, nešto će da uspe, to će da razvijaju, nešto neće da uspe, to će da ostave sa strane. Tek kad nešto uspe, oni će to da legalizuju, plaćaće poreze, ići će sve kako treba. A danas se na samom startu, pre nego što je seme posejano, govori: ‘Nemoj da seješ to, ne sme zbog ovog, ne sme zbog onog’. I odjednom se ne dobije nijedan razlog da nešto uradiš, nego hiljadu razloga da nešto ne uradiš”, rekla je ona, navodeći primer Limunda koji pre osam godina, kada je osnovan, nije nailazio na optimizam u okruženju.

“Kada je Vlada (Nikolić) osnovao firmu, sve je pošlo kako treba, ali mu je gospođa iz poreskog svakog meseca, kada je donosio preseke koji su bili na nuli, govorila: ‘Dete, što to radiš, završavaj fakultet, šta ti ovo treba, vidiš da ti ne ide’. On je to slušao godinama. Sada imamo drugu priču, ali to je samo zahvaljujući upornosti, istrajnosti i zbog toga što je strani investitor prepoznao ideju i uložio u Limundo i u Srbiju. Nije uložila država… Mikroklima nije normalna, treba da je menjamo. Bake prave džempere Sirogojno, to se u inostranstvu prodaje za mnogo veći novac nego kod nas. Vi ne znate, ako to imate, kako da to na normalan način prodate i da taj predmet stigne do nekog u inostranstvu. Mnogo više se favorizuje da naši ljudi kupuju u inostranstvu, nemam ništa protiv, to je potpuno u redu, ali zar nije logičnije da se novac privlači u državu?”, rekla je Olga Maksimović.

Dok velike trgovine u Srbiji imaju dnevne promete od 10.000-15.000 evra, na internetu već ima prodavnica koje imaju dnevni promet i po 30.000 evra, ali država, prema rečima Varagića, zapravo sprečava da ljudi zarađuju onoliko koliko bi mogli i da joj ujedno plaćaju veće poreze.

“Imate sistem razmišljanja iz 20. veka u 21. veku, koji je drugačiji. Kompletna državna uprava živi i dalje u socijalizmu, bez obzira na to što je rečeno da mnogi mogu da dobijaju otkaze, to je jako teško izvesti. Dokle god ti možeš da radiš, a da ne odgovaraš za posledice, dotle će ovo ovako da se dešava. Napredne firme treba da se podstiču, a ne da se sprečavaju zarad onih koji ne razumeju šta se oko njih dešava”, naveo je Varagić.

Kao pozitivan primer državnog odnosa, Varagić je dao primer Indonezije – zemlje sa oko 250 milion stanovnika, koja je, u želji da potpomogne preduzetništvo, osnovala Ministarstvo za kreativnu ekonomiju koje ima u nadležnosti prepoznavanje poslovnih šansi i ulaganje u njih.

“U ozbiljnijim državama, kao što su Engleska ili Amerika, oni puste da se stvari dešavaju svojim tokom i tek kada vide i iskuse, oni donose zakone, a ne sprečavaju da se neke stvari dogode. Jedna je stvar kada vi omogućite nekome nešto da radi, a druga kada sprečite nekoga nešto da radi. Na primer, kako funkcioniše kreiranje parkova u Aziji, kako se prave staze? Tako što puste ljude u park i tamo gde se napravi najveća staza - ona koju su ljudi ugazili, tu se pravi staza fizička… Ako želimo razvoj malih i srednjih preduzeća i da uvećamo zaposlenost, treba pustiti da ljudi krenu da rade i to može onda u dve-tri godine da se reši”, naveo je Varagić.

Stručnjaci napominju i da je izuzetno važno usvajanje strategije i akcionog plana za razvoj e-poslovanja i e-trgovine.

Prema rečima Jelene Jovanović, neophodno je i da u državnom vrhu postoji tim ljudi koji će se baviti samo tom problematikom – šta treba uraditi, šta treba promeniti da bi e-poslovanje zaista funkcionisalo.

“Mi kao država moramo doneti strategiju, moramo krenuti od nulte tačke, doneti zakone koji će omogućiti prosečnom čoveku da normalno živi”, rekla je Jelena Jovanović, koja smatra i da je zakonsku reformu u tom smislu neophodno obaviti u paketu.

Budući da se e-poslovanje i e-trgovina odnose na širok spektar oblasti u društvu, neophodne su izmene velikog broja zakona, uz doslednu primenu već donetih propisa, kao što su Zakon o elektronskoj trgovini, Zakon o elektronskom dokumentu i Zakon o elektronskom potpisu.

U cilju deblokade e-poslovanja, e-trgovine, e-plaćanja i e-uprave, u Limundu smatraju da je, uz upravo usvojene zakone o platnim uslugama i deviznom poslovanju, potrebno doneti i zakone o informacionoj bezbednosti i elektronskim arhivama, izmeniti Carinski zakon, Zakon o republičkim administrativnim taksama… Potrebne su i izmene poreskih propisa, između ostalog, i radi rešavanja problema privatnih lica koja u inostranstvu naplaćuju svoje usluge (tzv. frilenseri).

Poseban problem je različito tumačenje postojećih zakona.

“Što se tiče Zakona o računovodstvu i e-računovodstvene izmene, tu se pominje da ne mora da postoji pečat, nego identifikaciona oznaka. Ona se različito tumači, pa je po nekome ona pečat i potpis, ali ne mora da bude. Po meni je to odštampan moj potpis. Nekome je otkucan potpis, a nekome je to otisak prsta. Svi koji dolaze u kontrolu, to tumače drugačije. Sada je pritisak privrede da Ministarstvo finansija da objašnjenje kojim se jasno definiše šta jeste identifikaciona oznaka. Imamo i Zakon o e-dokumentu i Zakon o e-potpisu, ali je pitanje i dalje da li je dokument validan samo ako je u papirnoj formi ili nije. Imamo tonu drugih zakona koji nisu usaglašeni sa tim. Ljudi ne mogu da rade svoj posao, ne mogu da završavaju svoje obaveze na lagodan i brz način. A dolaze generacije koje žele i koje komuniciraju na drugačiji način, obavljaju poslove na drugačiji način, razmišljaju drugačije… Šte će država da ponudi njima?”, rekla je Olga Mirković-Maksimović, ukazujući i na različita tumačenja Zakona o e-dokumentu.

Varagić je ukazao u tom smislu i na nekompatibilnost pojedinih zakona i propisa.

“Banke imaju formalnu mogućnost da ne koriste elektronske dokumente i potpis, jer nisu ažurirani propisi koje je donela Narodna banka Srbije prema kojima funkcionišu banke. Oni imaju pravo da vas teraju da idete u poslovnicu da nešto potpisujete, da traže pečate i potpise kada radite kao firma sa bankom, jer oni (zakonski) mogu to da rade”, naveo je Varagić, ocenjujući da država svojom neaktivnošću zapravo seče granu na kojoj sedi.

Izvesnu pometnju izazvalo je i različito tumačenje revizije Zakona o porezu na dodatu vrednost, odnosno člana koji se tiče načina na koji se priznaje izvoz usluga, a pominje se i izvoz telekomunikacionim putem.

“IT industrija je to protumačila ovako: Ja mogu da pronađem posao u inostranstvu, da ga ovde isprogramiram, da ga internetom izvezem, a ako je poslodavac zadovoljan, on će mi platiti i ja sam završio celu priču. Tako smo mi okupili ljude koji su uzimali jako lepe poslove. Kada smo o tome počeli da pričamo, poreska inspekcija je krenula da izlazi na teren i da kontroliše te firme. Njima te firme nisu bile u vidokrugu, a mi smo iz najbolje namere - da bi deca upisivala tu vrstu fakulteta, počeli da reklamiramo taj vid poslovanja, da ukazujemo koliko je to uspešno. Kada inspektor izađe na teren, traži da sve treba da bude u štampanom obliku, taj program, onda smo to štampali, pa pečatirali, pa smo veštačili šta je to za šta je plaćen određeni iznos… Kada smo to prevazišli, sledeća stavka je bila – kako ste to izvezli? Izveli smo internetom. Kako je to prešlo granicu – nemate dokaz da je prešlo… Onda smo prazne CD-ove slali poslodavcu da bismo imali dokaz da je prešlo granicu…”, rekla je Jelena Jovanović.

U inostranstvu se taj problem rešava tzv. cloud sistemom (cloud computing).

“To gde se nešto nalazi je potpuno nebitno. Limundo kao kompanija funkcioniše tako. I šta nas, kao naručioca softvera treba dalje da interesuje? Ja dođem na sajt, pogledam preporuke, svidi mi se, imam probnu verziju, probam, svidi mi se, izračunamo, kliknem ‘kupi’, kliknem ‘plati’, istog trenutka dobijem username i pasvord i tokom istog dana to sve koristim. To je ono kako mi želimo da naši ljudi mogu da posluju i da zarađuju”, navela je Olga Mirković-Maksimović.

Prema oceni Jelene Jovanović, kompletna priča o konkurentnosti ne vredi ništa bez novih poslovnih modela i primene novih tehnologija u poslovanju, a isto važi i za proklamovanu transformaciju državne uprave.

“Bez toga mi i dalje stojimo u mestu”, konstatovala je ona, dodajući da će stvari krenuti na bolje kada se shvati da je poslovanje danas postalo globalno i kada se ljudi puste da stvaraju, uz jasno postavljena pravila.

U zemljama Evropske unije preko 70% trgovine se obavlja elektronskim putem. Primena e-potpisa i e-poslovanja menja poslovni ambijent i stvara uslove da se svi poslovi rade drugačije - brže, efikasnije i ekonomičnije. Poslovni partneri komuniciraju preko interneta, razmenjuju elektronske ponude, elektronski ugovaraju nabavke, narudžbine potpisuju elektronskim potpisom, šalju elektronske naloge za isporuku naručene robe, vrše elektronsko plaćanje, prijavljuju svoju nabavku carini itd.

Ovakvo poslovanje je dobro dokumentovano, zaštićeno od falsifikata i prevara i nije zasnovano na papirnim dokumentima, već se isključivo bazira na elektronskim dokumentima koji se, prema potrebi, mogu odštampati. E-potpis u potpunosti zamenjuje svojeručni potpis u svim procedurama, osim u nekoliko, zakonom predviđenih slučajeva.

Razvoju e-poslovanja u Srbiji posvećen je i istoimeni evropski projekat koji bi, između ostalog, trebalo da rezultira i analizom postojećih propisa.

Jedna od oblasti koja će biti praćena je i uključivanje Srbije u međunarodne sisteme elektronskog plaćanja kao što je Pay Pal, rekao je nedavno u intervjuu za “Politiku” vođa tima projekta “Razvoj e-poslovanja” Verner Vileke, ističući da bi zakon trebalo da reguliše oblast e-poslovanja za običnog građanina, ali i za poslovanje preduzeća. Trebalo bi da bude dovoljno detaljan da obuhvati glavne oblasti e-poslovanja u Srbiji, ali i dovoljno jasan tako da ga i obični građani mogu razumeti. Takođe, trebalo bi da bude u skladu sa propisima EU čime bi olakšao proces evropskih integracija Srbije.

Taj projekat, vredan 2,5 miliona evra, koji se finansira iz pretpristupnih fondova EU, a sprovodi ga konzorcijum na čelu sa konsultantskom kućom Exemplas Holding Ltd, trebalo bi da doprinese povećanju produktivnosti i konkurentnosti malih i srednjih preduzeća, kao i njihovog učešća na međunarodnom tržištu i jačanju njihovih inovativnih kapaciteta kreiranjem povoljnijeg okruženja za razvoj e-trgovine i e-poslovanja. Rezultat tog projekta bio bi, između ostalog, i zakonodavni okvir za e-poslovanje koji bi trebalo da bude usvojen do kraja juna 2015.

Vesna Milosavljević / SEEcult.org

Serijal o pravnom i zakonodavnom okviru za razvoj informacionog društva, koji realizuju emisija "Digitalne ikone" autorke Tamare Vučenović i portal SEEcult.org, obuhvata tokom 2014. godine temate o Poglavlju 10 u procesu pregovaranja sa EU, e-upravi, e-komunikacijama i telekomunikacijama, sajber pravu, kulturi, autorskom pravu i digitalizaciji, e-poslovanju i e-bezbednosti i privatnosti.

Emisiju o e-poslovanju moguće je preslušati OVDE.

Prvu emisiju u serijalu o informacionom društvu, posvećenu opštem pravnom i regulatornom okviru, moguće je preslušati OVDE (mp3). Emisija o Poglavlju 10 nalazi se OVDE (mp3), o e-upravi je OVDE (mp3), o elektronskim komunikacijama i telekomunikacijama nalazi se OVDE (mp3), o sajber kriminalu OVDE (mp3), a o autorskom pravu OVDE

Izradu ove publikacije je finansijski podržala Ambasada Kralјevine Norveške u Beogradu. Sadržaj ove publikacije je isklјučiva odgovornost izdavača i ni na koji način ne odražava stavove Ambasade Kralјevine Norveške.