Međunarodni tim naučnika otkrio je planetu koja se nalazi u sazvežđu najbližem Suncu, stenovita je i mogla bi da ima vodu na površini, a samim tim i život.
Planeta Proksima B kruži oko zvezde najbliže Suncu u sazvežđu Alfa Kentauri. Nešto je veća od Zemlje, nalazi se u takozvanoj “nastanjivoj zoni” u blizini zvezde Proksima Kentauri, gde nije isključena mogućnost formiranja vode u tečnom stanju.
To je dosad najbliže otkrivena egzoplaneta, a nalazi se 4,2 svetlosne godine daleko od Zemlje (40 triliona kilometara), preneli su svetski mediji.
S obzirom na današnje kosmičke mogućnosti, sonda koja bi bila poslata do Proksime B putovala bi oko 70.000 godina.
Naučnici su izrazili nadu da će njihov pronalazak inspirisati buduće generacije da nastave potragu za vanzemaljskim životom.
Temperatura na površini te planete, kako pretpostavljaju, mogla bi da bude - 40 stepeni ako nema atmosferu, što nije spektakularno. Ali, naučnici se nadaju da Proksima B ima atmosferu koja omogućava i stvaranje vode u tečnom stanju.
Ukoliko Zemlja ne bi imala atmosferu, na njoj bi temperatura bila oko -20 stepeni.
Proksima B je mnogo bliža svojoj zvezdi nego što je Zemlja blizu Suncu - treba joj svega 11,2 dana da je obiđe, ali pošto je reč o zvezdi koja je mnogo tamnija, još uvek je u tzv. nastanjivoj zoni u kojoj bi moglo da bude vode, a time i života. Ipak, zvezda Proksima Kentauri šalje na svoju planetu znatno jače ultravioletne zrake, što znači da bi na njoj život bio znatno teži zbog radijacije.
Naučnici dugo već proučavaju zvezdu Proksima Kentauri koja će, kako su ocenili, postojati nekoliko stotina hiljada puta duže od Sunca.
Planeta Proksima B je pronađena tokom istraživanja koja su počela 2000. godine, te nastavljena 2014. i 2016.
NASA je prošle godine objavila podatke o planeti Kepler 452b koja bi takođe mogla da bude “druga Zemlja”. Veća je od Zemlje 60 odsto i gotovo je identična, ali je udaljena 1.400 svetlosnih godina, pa su šanse dolaska do nje i prikupljanja novih informacija za sada nikakve.
(SEEcult.org)