• Search form

05.02.2018 | 22:15

Protest slovenačke kulture

Protest slovenačke kulture

Slovenačka kulturna scena, kako institucionalna, tako i nezavisna, izrazila je najoštriji protest zbog planiranih promena krovnog zakonodavstva u kulturi mimo javne rasprave i dijaloga sa strukom, a ministra kulture Antona Peršaka pozvala je da povuče predloge Nacionalnog programa za kulturu (NPK) i izmena krovnog zakona o kulturi (ZUJIK), očekujući u suprotnom njegovu ostavku. Od premijera Mira Cerara zatražen je sastanak najkasnije do 15. februara kako bi pojasnio šta Vlada Slovenije namerava da uradi do kraja mandata i kako će početi da rešava težak položaj kulture. Uoči državnog praznika kulture u Sloveniji, 8. februara, a povodom nesrazmernog reza budžetskih sredstava, posebne zahteve pripremila je i Asociacija, mreža nevladinih organizacija i samozaposlenih u kulturi, koja je zatražila da ministar kulture povuče NPK i ZUJIK i da odstupi sa funkcije, te da Ministarstvo kulture do izbora obavlja samo tekuće poslove. Od svih političkih stranaka, koje ulaze u predizbornu trku, zatraženo je da se jasno izjasne o zahtevima nevladinog sektora i samozaposlenih u kulturi.

Kulturni radnici iz svih sektora i oblasti kulture naveli su u zajedničkom pismu premijeru da su izmene krovnog Zakona o ostvarivanju javnog interesa u kulturi predložene nakon skraćene javne rasprave, što ministar objašnjava predstojećim izborima. Pritom nije konsultovan Nacionalni savet za kulturu, kao ni dijaloške grupe pri Ministarstvu. ZUJIK sadrži štetne predloge, zasnovane na neprihvatljivom Nacionalnom programu za kulturu 2018-2025. godine, kojem se kulturna javnost već oštro usprotivila. Iako su, kako je navedeno, manji delovi NPK-a prihvatljivi, ne čine celinu sa ostalim delovima, zbog čega ne predstavljaju adekvatan način reforme kulturne politike. Njihovo usvajanje bez reforme ostalih područja moglo bi da bude osnova za dalje podrivanje kulturne scene, što bi dovelo do pogubnih posledica. Umesto da je ministar nakon oštrih reakcija javnosti otvorio javnu raspravu o spornim predlozima NPK-a i predstavio kompromisna rešenja, pokrenuo je proceduru usvajanja ZUJIK-a sa istim spornim predlozima i pre nego što je usvojen NPK.

“Nekoliko meseci uoči izbora, i to bez barem približne saglasnosti kulturnih radnika, Ministarstvo nema legitimitet za promenu kulturnog modela”, poručilo je vise od 30 potpisnika pisma, među kojima su i predstavnici javnog i civilnog sektora, strukovna udruženja umetnika, sindikati i samostalni umentici.

“Verujemo da se ministru žuri, jer mu ističe mandat, ali mi, kulturni radnici, ostaćemo ovde duže od bilo koje političke garniture, zbog čega nas zanima u kakvim ćemo uslovima delovati. Rutinsko prihvatanje spornih predloga i odbijanje dijaloga obeležili su celokupan mandat u kojem je kultura imala mrtav tok. Vreme je da se žurba zaustavi i da se dijalog stavi na prvo mesto. Samo tako ćemo moći da ostvarimo boljitak za umetnost i kulturu”, poručeno je premijeru u zajedničkom pismu, koje su, između ostalih, potpisali Asociacija, društva filmskih producenata, pozorišnih kritičara i teatrologa, književnih prevodilaca, pisaca i savremenih plesnih umetnika, Glosa – sindikat kulture i SVIZ – sindikat obrazovanja, nauke i kulture, Kolegijum direktora slovenačkih pozorišta, Zajednica muzeja Slovenije, udruženja dramskih umetnika, filmskih snimatelja, javnih biblioteka, Savez društava slovenačkih filmskih stvaralaca, Savez kulturnih društava Slovenije, te organizacije kao što su Centar urbane kulture Kino Šiška, Zavod Ars Ramovš, Društvo Igor Zabel za kulturu i teoriju, Mesto žensk, KSEVT, KUD Samosvoj, Plesni studio Intakt, zavodi Godibodi, Poligon i  Radio Študent, Pekarna Magdalenske mreže, te pojedinci – umetnici i kulturni radnici.

Potpisnici su izrazili očekivanje da će resorno ministarstvo i Vlada Slovenije preduzeti mere i rešenja koja su zasnovana na poštovanju njihovog rada, pozitivnom razvoju kulturne politike i uspostavljanju normalnih uslova rada u kulturi, a zajedničke zahteve iznece 6. februara na konferenciji za novinare u Lutkovnom gledališču u Ljubljani.

Posebno nezadovoljstvo, inače, izazvao je i nedavno okončani konkurs za javne kulturne programe 2018-2021, jer Ministarstvo kulture, kako je navela Asociacija, nije prihvatilo nijedan predlog profesionalaca u kulturi za poboljšanje procedure, a rezultati su takvi da su praktično odstranjeni neki od najvitalnijih aktera na kulturnoj sceni (Maska, Emanat, Pekinpah, Gledališče Ane Monro, Mesto žensk, Nomad dance academy Slovenija, CONA, ARS Ramovš, Drugi zvoki, Hiša kulture Celje, KUD MoTA, SCCA…), i to u svim umetničkim oblastima, uz nejasna obrazloženja i bez mogućnosti žalbe.

Zahtevi nezavisne scene zato se odnose i na reformu mehanizma konkursa i delovanja komisija za NVO i samozaposlene, kao i na povećanje budžeta za nevladin sektor i samozaposlene. Među deset zahteva su i razvojna kulturna politika u području delovanja nevladinih organizacija i samozaposlenih, reforme i reorganizacija Ministarstva za kulturu, uvažavanje struke, zainteresovane javnosti i  civilnog društva, te započinjanje konstruktivnog dijaloga, usklađivanje definicije nevladinih organizacija u kulturi u krovnom zakonodavstvu, regulisanje neprogramskih troškova NVO, uvođenje “dinamike karijere” i poboljšanje uslova za bolovanje samozaposlenih, povećanje zaposlenosti u nevladinom sektoru u kulturi i podrška dobijanju evropskih sredstava programom podrške i međusektorskoom povezivanju.

Asociacija je počela i prikupljanje međunarodne podrške za te zahteve, pozivajući partnere iz inostranstva da potpišu pismo podrške i pošalju ga Ministarstvu za kulturu uoči sednice parlamentarnog Odbora za kulturu, zakazane za 6. februar.

Asociacija je sa Slovenskim mladinskim gledališčem i Zavodom Maska organizovala 5. februara i razgovor na temu “Nov mandat za kulturu” na koji su pozvani predstavnici parlamentarnih političkih stranaka kako bi predstavili svoje stavove u vezi sa rešavanjem položaja nevladinih organizacija i rezultata programskog konkursa Ministarstva kulture za period 2018-2021.

“U vremenu globalne krize Slovenija je jedna od retkih zemalja Evropske unije koja je drastično smanjila budžet za kulturu, nezavisna kultura nije tema razgovora u predizbornoj kampanji, dok se istovremeno čini da stranke nameravaju da u postizbornoj kombinatorici Ministarstvo kulture iskoriste kao kompenzaciju za druge ‘važnije’ resore. Posledično, nije iznenađenje da je u poslednje četiri godine bilo velikih sukoba Ministarstva kulture i kulturnih stvaralaca, da dijaloga praktično nije bilo i da su preduzeti pogubni potezi koji su ugrozili kulturni ekosistem”, naveli su organizatori tribine, na kojoj je od predstavnika stranaka zatraženo da saopšte kako vide kulturu u naredne četiri godine, kako nameravaju da reše težak položaj nezavisne kulture i da li će se i kako zauzeti za postizanje konsenzualne i razvnojne kulturne politike na području nezavisne kulture.

Na razgovor su pozvani predstavnici Stranke modernog centra, Socijal-demokrate, Nova Slovenija i Levica, koja je, inače, i sama organizator okruglog stola “Protiv-kulturna politika: zatezanje kaiša u području kulture”, zakazanog za 7. februar u Pritličju.

“Uoči slovenačkog državnog praznika kulture, 8. februara, kada će sve nevladine i javne ustanove ponuditi bogate programe, moramo se zapitati kakav je položaj kulture. Zašto je Vlada, uprkos boljoj ekonomskoj situaciji, dodelila za desetinu manja sredstava umetnicima? Kakvu viziju razvoja kulture i umetnosti ima država u kojoj je skoro polovina samozaposlenih u kulturi zaslužila manje od minimalne plate, trećina živi na pragu siromaštva, dok država povećava budžet za NATO i namenjuje 250 miliona evra za kupovinu tenkova, milione planira za postavljanje žice na granici i 1,2 miliona za kupovinu vodenog topa. Koji su razlozi da je područje kulture i umetnosti, koje opslužuje većinu stanovništva, potpuno potcenjeno od države?“, poručili su organizatori skupa, na kojem su najavljeni dramaturg i publicista Rok Vevar, pomoćnik direktorke Moderne galerije Marko Rusjan, nekadašnji rukovodilac Kulturnog centra Mostovna, predsednica Asociacije Jadranka Plut, umetnička direktorka Galerije Alkatraz i članica Nacionalnog savetza za kulturu, te Tjaša Pureber, takođe iz Asociacije.

Povodom teškog stanja u kulturi i nepodnošljivih uslova rada, kulturni radnici organizuju i “elektronski” protest – na svojim nalozima na društvenim mrežama postavljaju specijalno napravljene crne banere, koje je moguće preuzeti i sa sajta Asociacije i postaviti ih na Fejsbuk nalozima umesto profilnih fotografija.

(SEEcult.org)

Video
08.08.2018 | 23:49

VOĐENJE: Nagrada Mangelos 2018.

Vođenje kroz izložbu finalista nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2018. godinu, održanu u Galeriji Remont u Beogradu od 2. do 20. jula 2018.